Nauka potvrđuje ono što ste verovatno iskusili ako ste ljubitelj joge.
Pre nego što razgovaramo o tome kako se joga bori protiv stresa, vredi pogledati pravu dimenziju stresa.
Stres je normalna reakcija na opasnost i zahtevne situacije. Kada se javlja s ograničenom učestalošću, ne predstavlja zdravstveni rizik, već nam ponekad pomaže da se nosimo sa situacijama i donosimo odluke. Međutim, kada stres postane intenzivan i svakodnevan, to utiče na kvalitet života i funkciju osobe sa simptomima kao što su nesanica, vrtoglavica i mučnina, migrene, otežano disanje, crevni problemi, povišeni krvni pritisak i napadi panike.
Najbolji “lek” za negativni stres
Vežbanje joge može pomoći u slučajevima stresa u vreme krize, ali i na dubljem nivou. Kroz tehnike disanja, meditaciju, držanje tela (asane) i filozofiju joge nudi trenutno olakšanje telu, ali takođe poboljšava kvalitet života, praveći promene koje će pozitivno uticati na našu psihu.
Upravo to smo otkrili u studiji koju su istraživači sa Univerziteta u Majamiju sproveli na 40 dece i odraslih, a u kojoj je jedan joga-trening sa asanama i vođenom meditacijom rezultirao smanjenjem simptoma stresa i smanjenjem hormona stresa – kortizola.
Slično tome, studija Univerziteta u Duisbergu – Essen koju je vodio dr Andreas Michalsen, sprovedena na 24 žene sa simptomima anksioznosti, otkrila je da su dvonedeljne 90-minutne prakse joge tokom tromesečnog perioda rezultirale smanjenom anksioznošću, depresijom i nivoa kortizola.
Treća studija dr Jona Kabat-Zinna, osnivača Klinike za smanjenje stresa na Medicinskom centru Univerziteta u Masačusetsu, otkrila je da osmonedeljni program asana i meditacije smanjuje simptome anksioznosti, depresije i panike u 20 od 22 pacijenta kojima je dijagnostikovan generalizovani anksiozni poremećaj i panični poremećaj.
Kako joga utiče na telo?
Jedna od tehnika koja se koristi za lečenje stresa je koncentracija na disanje i kontrolu nad njim. Na disanje utiče naše mentalno stanje. U stresnim situacijama disanje postaje brzo i plitko ili se čak može zaustaviti na nekoliko sekundi. Joga nas uči punom disanju, dubokom i usporenom disanju pomoću dijafragme. Istovremeno sa koncentracijom na dah dajemo podsticaj umu, kako bismo ga uklonili iz neprijatnih i uznemirenih misli. Zajedno sa asanama, položajima tela koje izvodimo tokom vežbanja joge, uklanja se napetost mišića, uvećavaju se grudi i ramena i telo se duboko opušta. Tako se uklanja nagomilana napetost i telo se smiruje.
Kako joga utiče na um?
Posmatrajući um kroz meditaciju, opažamo navike koje nam ne idu u korist i postepeno pokušavamo da ih promenimo. U stvari, uskoro možemo primetiti reakciju u umu koja bi mogla dovesti do vrhunca anksioznosti ili napada panike i blagovremeno primeniti tehnike neposrednog opuštanja. Na dubljem nivou moguće je otkriti izvor stresa i ono što ga pokreće. Svest koja se razvija sistematskim vežbanjem joge pomaže nam da razumemo ponašanja koja negativno utiču na našu psihu. Naši izbori, hrana koju jedemo, ljudi sa kojima se družimo, naše aktivnosti, način na koji odabiremo da koristimo slobodno vreme, imaju uticaja na našu psihu. Kroz jogu se naši izbori donose svesno, s ljubavlju i samopoštovanjem.
Pored trenutnog opuštanja koje joga tehnike nude telu, sistematska praksa omogućava nam da promenimo verovanja i način života, postižući zdravije ponašanje i svestan izbor.
