Globalni trend fototerapije pojavio se pre nekoliko godina. Selfije sa futurističkim maskama koje emituju crvenu, plavu ili zelenu svetlost objavili su glavni kreatori trendova našeg doba, porodica Kardashian, a zatim i drugi blogeri i poznate ličnosti.

Šta je svetlosni tretman, za šta se koristi i da li postoji naučno dokazana korist od fototerapije?

Fototerapija je vrsta lečenja u kojoj je pacijent izložen sunčevoj svetlosti ili posebnim veštačkim izvorima sa talasima određene dužine. Lečenje se odvija u određeno doba dana i tokom ograničenog perioda, koji određuje lekar.

Klinička efikasnost fototerapije za neke bolesti je već dokazana, dok se konstantno pojavljuju i nova istraživanja vezana za njene efekte na razna oboljenja. 

Ko je izmislio lečenje svetlošću

Koncept upotrebe svetlosti za lečenje bolesti prilično je star, mada su to u davnim vremenima ljudi razumeli intuitivno. Srednjovekovni persijski naučnik Avicenna sugerisao je da ne samo svetlost, već i boja mogu da leče razne bolesti: crvena stimuliše protok krvi, plava snižava temperaturu, žuta ublažava bolove u mišićima. Krajem 19. veka, evropski lekari preporučuju pacijentima helioterapiju – sunčanje. Najčešće je preporučena ljudima sa tuberkulozom: naučnici su verovali da sunčeva svetlost može da uništi bakterije koje izazivaju bolesti.

Savremena istraživanja svetlosne terapije intenzivirala su se osamdesetih godina prošlog veka, kada su naučnici iz NASA-e počeli eksperimentisati sa LED svetlima i istraživati mogućnost uzgajanja biljaka u svemiru.

Fototerapiju je popularizovala kozmetologija: fotografije influenserki koje nose posebne LED maske brzo su privukle pažnju široke javnosti. Na Zapadu, fototerapija je odavno prevazišla ordinacije dermatologa i salona, pa je na tržištu i veliki broj uređaja za kućnu upotrebu. 

Šta svetlost može izlečiti

Najpopularnije područje primene fototerapije je u lečenju akni, za šta se koristi jarko plavo-ljubičasto svetlo koje mogu da stvore fluorescentne sijalice ili LED lampe. Najveći pozitivan rezultat postiže se kombinovanim tretmanom plavo-ljubičastim i crvenim zračenjem. U roku od tri meseca redovne terapije, kod 80% pacijenata, učestalost pojavljivanja akni smanjuje se za više od 70%. Prednost ovog tretmana, za razliku od upotrebe sunčeve svetlosti, je odsustvo ultraljubičastog zračenja, štetnog za kožu.

Pored akni, fototerapija se koristi i za lečenje ozbiljnijih kožnih bolesti: psorijaze, neurodermatitisa, ekcema. U tim slučajevima se koristi ultraljubičasto zračenje, koje suzbija lokalni imunitet kože i ublažava upale.  Fototerapija se takođe koristi za sezonsku i nesezonsku depresiju, kao i za lečenje bipolarnog poremećaja. 

Svetlosna terapija se koristi u lečenju različitih poremećaja spavanja: sindrom kasnog odlaska u krevet, problemi uzrokovani desinhronizacijom vremenskih zona. U ovom slučaju je od presudnog značaja da se poštuje vreme lečenja kako bi se telo uslkadilo sa tačnim biološkim ritmovima. 

Što se tiče bezbednosti, do sada je naučno dokazana samo šteta od prekomernog izlaganja ultraljubičastom zračenju. Ostale vrste zračenja svetlošću i dalje se smatraju sigurnim.

Da li je moguće lečiti se kod kuće

Profesionalne lampe za fototerapiju, koje se koriste u dermatološkim ordinacijama, moćnije su od kućnih. Međutim, lampe koje se mogu koristiti kod kuće takođe daju dobre rezultate u lečenju akni. Prednost kućnog lečenja je u tome što osoba ima mogućnost redovnog održavanja fototerapije. 

U svakom slučaju, vredi doneti odluku da kupite sopstvenu lampu za svetlosnu terapiju tek nakon konsultacije sa lekarima, a ne zahvaljujući pohvalama influensera.

foto:heroine