Na društvenim mrežama ovih dana kruži video o Marti C. González, bivšoj primabalerini, koja je bolovala od Alchajmerove bolesti.

Ovaj momenat je zabeležen prošle godine neposredno pred Martinu smrt, a snimljen je tokom terapije muzikom koja pomaže pacijentima i poboljšava njihovo raspoloženje i pamćenje. Međutim, Martina priča je mnogo zanimljivija.

Živela je na Kubi, plesala u Njujorku, predavala u Madridu i „trijumfovala“ nakon što je preminula u staračkom domu u Alcoy-u, gde je sanjala da igra balet.

Na Kubi su je zvali Rosamunda; u Madridu i Njujorku, Marta Cinta; ali na njenoj španskoj ličnoj karti bila je Marta Gonzalez Saldana. Sigurno vam nijedno od ovih imena ništa ne govori, ali ako govorimo o starijoj ženi koja strastveno pleše „Labudovo jezero“ iz svojih invalidskih kolica, možda će zvučati poznato. Video ove žene koji je ove nedelje postao viralan i brzo se probio kroz društvene mreže i druge medije, podstakao je strast i probudio u nama neke uspavane emocije. Iza ovog malog fragmenta videa krije se život sličan filmu: preseljenje na Kubu, dolazak na vrh njujorškog plesnog sveta, baletska škola u Madridu i smešna priča o ljubavi u starosti. Sve to uz pometnju zbog koje bi se čak i Sherlock Holmes počešao po glavi.

Španski mediji istražili su život Marte Gonzalez kako bi otkrili šta stoji iza ove žene koja se, baš kao što se princeza Odet – kraljica labudova u libretu Čajkovskog – transformiše sa melodijom i počinje da pokreće ruke poput krila dok je uronjena u trans koji je vraća u dane slave. Marta se uz pomoć muzike vraća u prošla vremena, kada je dobijala aplauze u pozorištima širom sveta ili kada je svoje mlade učenike ostavila širom otvorenih usta svojim „veličanstvenim“ plesom.

Marta je rođena u Madridu sredinom 1920-ih. Tačan njen datum rođenja je misterija jer nikada nije rekla svoje godine i lično je odgovorna za falsifikovanje dokumenata.

„U njenoj španskoj ličnoj karti datum je falsifikovan. Pitali biste je, a ona bi rekla da ima 40 godina. Umesto da dodaje godine, vraćala se unazad“, objašnjava direktor staračkog doma u kojem je Marta provela poslednjih nekoliko godina svog života. „Računali smo da je rođena oko 1924. Ali njena lična karta kaže da je rođena ’49. I da bi sada imala oko 70 godina. To je nemoguće”. Rekla je da je rođena u Madridu. Iako, opet, njena lična karta govori da je rođena na oko 7.400 kilometara od španske prestonice, tačnije u Havani, na Kubi. Uprkos tome, čitavog svog života govorila je s kubanskim naglaskom.

Iz njenih priča poznato je da se njena porodica preselila na karipsko ostrvo kada je bila sasvim mlada. Njen otac, Nicolas Gonzalez, bio je inženjer i bio je angažovan da tamo gradi železničke pruge. Njen boravak na Kubi dokumentovan je ličnom kartom koju je izdala Generalna direkcija za sport koja potpada pod Ministarstvo obrazovanja na Kubi. Ova lična karta potvrđuje ime Marte kao nastavnice baleta na ostrvu. Datira iz maja 1968. godine, što će reći, posle kubanske revolucije. Ali ako pažljivo obratite pažnju na sliku, možete videti da je nalepnica postavljena na vrh godine. Moguće je pomisliti da je Marta taj datum promenila iz razloga koje je sa sobom ponela u grob. Ovo nije jedini obmanjujući članak u pogledu datuma. U njenoj ličnoj arhivi nalaze se razne diplome koje je smeštaju u Njujork od 1966. do 1978. Ovde dolazi do pravog nereda.

Prema diplomi iz Njujorka koja Martu akredituje kao primabalerinu (titula izvrsnosti u svetu baleta), 1966. imala je 19 godina. To je bliže uzrastu koji navodi njena nacionalna lična karta. Ali ta ista institucija dokumentuje da je 3. juna 1978. imala 25 godina dok treća diploma datira tri godine kasnije i kaže da ima 23 godine … Videvši ovo, ne možemo prestati zamišljati kako se Marta u sebi smeje jadnoj nesrećnoj osobi koja pokušava da utvrdi njene stvarne godine. Još jedan dokument koji je smešta na Kubu, navodno kada je imala 18 godina, je isečak iz časopisa Bohemia, najstarije novine u Latinskoj Americi.

Bez obzira na tačan broj njenih godina, ona je bila uspešna balerina koja je držala časove plesa, a učenici je pamte kao ženu jakog karaktera, ne tešku, već jako zahtevnu.

Martin trag nestao je decenijama dok je prvi svedoci nisu locirali u Alicanteu gde je živela sa suprugom koji je bio hirurg. Tih dana Marta je već sedela u invalidskim kolicima. U septembru 2014. godine bivša balerina ušla je u starački dom koji je bio njen dom do smrti. Da bi bila tamo, plaćala je oko 60 evra dnevno.

„Bila je veoma zbunjena sa značajnim kognitivnim oštećenjima. Ne znamo tačno da li je to Alchajmerova bolest. Kada se pojavila, zavrtelo joj se u glavi i postala je nervozna. Jednom je joj se učinilo da je u akademiji. Imala je halucinacije od bolesti. Kasnije je imala trenutke kada je bila lucidnija“, objašnjava osoblje zaduženo za starački dom od 2015. godine. „Nije vodila tečne razgovore. Bila je tako zaljubljena u Luisa, čoveka iz doma. Ona je bila vrlo koketna”.

U junu 2019. godine Martu je posetila “Música Para Despertar” Wake Up Music autor viralnog video snimka koji prikazuje evokativnu snagu i terapeutsku moć muzike. „Naučno je dokazano da je to jedna od poslednjih sposobnosti koja se može izgubiti“, objašnjava Pepe Olmedo, direktor Musica Para Despertar i zadužen za emitovanje čuvenog video zapisa. Marta je umrla u martu 2019. godine, kada je i nastao video koji je tek sada osvojio čitav svet.

Video koji ju je učinio poznatom dospeo je na naslovnice najpoznatijih magazina, a priča o ovoj balerini osvojila je svet.

Pogledajte ovaj vrlo dirljiv video!

thetravelingballerina.com