Guccijeva urbana oaza

Modni alhemičar Alessandro Michele donosi svoj ekscentrični pristup luksuzu na polje parfema (i na Tajms skver) uz pomoć Dakote Johnson, Hari Nef i Petre Collins.

Tekst: Belinda McKeon
Fotograf: Alexi Lubomirski
Cvetni ranžmani: Eric Buterbaugh

Kada smo se ALESSANDRO MICHELE i ja sreli u njegovom hotelu u Sohou u Njujorku, posle već dugog radnog dana, rekao mi je da je umalo odlučio da ga obogati još jednom aktivnošću. Naime, na putu do hotela njegovi saradnici su morali da ga odvraćaju od posete antikvarnici De Vera, jednoj od brojnih u gradu koje obožava i redovno posećuje. “Znate, ako ste pasionariani kolekcionar, nalazite stvari svuda. Takođe, ako izađete samo do apoteke, dešava se da završite u neplaniranoj kupovini. To je kao da ste zarobljeni u nekom deliću sna. Ako imam i minut slobodan, uzimam iPad i krećem u istraživanje”, objašnjava.

Michele je pravi hrčak. Posetite li njegov nalog na Instagramu, videćete da redovno postavlja fotografije raznih predmeta iz svog stana u Rimu. Nezasito skuplja artefakte iz raznih epoha, bilo da se radi o renesansnom pokrivaču za altar, patikama Adidas iz šezdesetih ili porcelanskom kakaduu iz bel epoka. Kreira sliku sebe koju bi svaki kolekcionar odmah prepoznao – ostaje do kasno u noć kupujući komad po komad, klik po klik, bez zaustavljanja (“To je opasno”), doživljavajući svoja otkrića kao neku vrstu spasavanja. “Ti predmeti bi inače bili bačeni ili zaboravljeni jer niko nije svestan koliko su dragoceni. Međutim, ja mogu da čujem njihov glas, a kada ih donesem kući, to izgleda kao da su došli u bolnicu u kojoj ću ja da brinem o njima”, kaže.

To stvara određenu auru. “Moj dečko uvek kaže: ’Ah, ovde se oseća tako jak miris starog’”, kaže Michele kroz smeh i dodaje: ”Ja uvek kažem: ’Zaista je moguće osetiti miris smrti i onoga što se desilo, ali i onoga što se sada dešava.’”

Dakle, Micheleov novi parfem je Gucci Bloom, njegov prvi za brend otkad je imenovan za kreativnog direktora 2015. “Posle dve godine uspeo sam da Gucciju dam miris”, kaže on. Parfimer Alberto Morillas kaže da je od Michelea dobio direktivu da parfem bude ženstven i veseo. Takođe, kaže da njihova saradnja nije bila komplikovana: ”Alessandro razume sve u vezi sa parfemima, a osim toga, on je šarmantan i kreativan.” Rezultat je mirisna mešavina tuberoze, jasmina i mošusa (“U pitanju je moj tajni mošus”, šali se Morillas) sa primesama rangunske puzavice, koja evocira na letnje trave okupane jutarnjim suncem, ali nešto oštrija, manje letargična, više živahna. Miriše istovremeno moderno i tradicionalno – a upravo to je Michele želeo. “Prepoznajete cveće, ali zbog načina ekstrakcije ono što deluje kao starinsko potpuno je drugačije”, objašnjava Morillas. Sam Michele, govoreći o ideji koja stoji iza mirisa, kaže da je razmišljao o onome što se dešava kada mlada devojka ode u baštu svoje stare tetke, sa puno cveća, ali i povrća, a koja se pritom nalazi usred velikog grada.


GUCCI BLOOM, edp, od septembra u prodaji

Upravo to je razlog što je jednog majskog jutra na njujorškom Tajms skveru naprasno izrasla bašta ispunjena ružama, jorgovanima, cvetnim drenovima, božurima, zumbulima i trešnjinim cvetovima, među kojima su na drvenim ljuljaškama i merdevinama s Micheleom lenčarile Hari Nef, Petra Collins i Dakota Johnson, zaštitna lica parfema.

“Ne volim da koristim reč čudan”, kaže Dakota Johnson za parfem Bloom i dodaje: “Ali zaista deluje čudno. Veoma je opojan i misteriozan, a ja volim takve mirise.” Nef pak smatra da poseduje “nešto starinsko, pomalo mračno, ali originalno, što se savršeno uklapa sa cvetnim notama u osnovi.” Petra Collins kaže da ranije nikad nije koristila parfeme. “Uvek sam volela da na sebi imam samo prirodan miris mog tela. Ali ovo je kao neka vrsta sloja emocija koji stavljaš na sebe, što mi se veoma sviđa. Osećam da se svi ostali parfemi jednostavno prodaju kao seks”, objašnjava ona.

Dolazak Alessandra Michelea u Gucci predstavlja prilično revolucionarnu promenu. Soft- porn elegancija iz perioda Toma Forda sada je daleka uspomena – veliko slovo G izbrijano u pubičnoj zoni modela Louise Pedersen odavno je iščezlo – kao i čiste linije sofisticirane vizije Fride Giannini, koja je bila kreativni direktor kuće od 2006. do njenog odlaska početkom 2015. Michele je identitet brenda obogatio raznovrsnim idejama iz sveta mašte i sahranio odela strogih formi i kožne mini-suknje, zamenivši ih nizom uzbudljivih komada inspirisanih umetničko-istorijskim referencama, kao i starinskim i antičkim ukrasnim elementima.

Izgled njegovih modela je često androgin, a vrlo često i prilično neobičan, i u veoma očiglednoj ljubavi sa zabavnim spojevima naizgled nespojivih motiva, tekstura i materijala. Tipičan outfit u lookbooku ovogodišnje pre-fall kolekcije – slikane u Rimu u prostorima heraldičke knjižare i apoteke iz 17. veka – kombinuje ljubičaste helanke u stilu osamdesetih, prugastu bluzu sa manžetnama i rolku sa volanima, naočari za sunce ukrašene štrasom i crne sandale sa trodimenzionalnom zmijom koja se obavija uz potpeticu. Tu je i jedan od najupečatljivijih komada – ogrtač u bojama duge s aplikacijom glave leoparda. Živopisno i originalno. 

Michele je odrastao u Rimu, gde je njegova majka radila kao izvršni asistent u filmskom studiju, pa je sina odmalena izlagala glamuroznom uticaju tog sveta. S druge strane, otac koji je bio prizemnija osoba (radio je kao tehničar u kompaniji Alitalia, ali se u slobodno vreme bavio pisanjem i izradom predmeta od drveta) naučio je mladog Alessandra da bude u kontaktu s prirodom. Ova fuzija visokog stila i skoro šamanskog odnosa prema životu formirala je Micheleov pristup modi, od njegovih studija dizajna kostima, do prvog posla na kreiranju tašni u kući Fendi. Pa ipak, njegovo imenovanje na top-poziciju u Gucciju šokiralo je čitav modni svet u trenutku kada je objavljeno. On nije bio veliko ime ukradeno od nekog drugog brenda, nije bio zvezda. Međutim, dok su mediji koristili reč nepoznati, nije baš da je tada četrdesetdvogodišnji Michele pronađen na autobuskoj stanici. Bio je pre toga šef odeljenja kožne galanterije i obuće kuće Gucci. Proveo je u kompaniji 13 godina i dobro je poznavao industriju. Uostalom, tu je i  neosporan bajkoviti element u priči o njegovom usponu, kao i čitavom fenomenu Michele. Iako se izražava kao umetnik, a ne kao brend strateg, ova druga veština mora da leži skrivena ispod plišanih odela i prstenja u obliku lavljih glava. U prvom kvartalu ove godine kompanija Gucci zabeležila je rast globalne prodaje za više od 50 procenata, dajući značajan doprinos prihodima od 3,5 milijardi evra (oko 3,9 milijardi dolara) svojoj matičnoj kompaniji Kering. Ipak, kada govori o dizajniranju, Michele kaže da je to za njega igra i uporno odbija da se povinuje svetim pravilima modne industrije koja određuju način na koji se radi, od odvojenog predstavljanja muških i ženskih kolekcija, pa do samog kalendara modnih događaja. Njegova kolekcija jesen 2017. osporila je oba, a on smatra da je ideja o sezonskim kolekcijama prilično neosnovana, a svakako rastegljiva. “Znate šta, moda danas je poput starice koja umire u krevetu”, kaže Michele o promenama za koje smatra da su od vitalnog značaja za industriju i dodaje:”Mislim da bi trebalo da pustimo tu staru damu da umre. Moda je načinila mnogo grešaka. Počeo sam kao veoma mlad, devedesetih, i to je bio jedan od zanimljivijih perioda, ali mislim da su ljudi iz industrije želeli da ostanu u nekoj vrsti balona – opsednuti raznim idejama šta je a šta nije moda, potrebom da se rade revije i određuju odeću i proizvode sezonskim okvirima. Mislim da to više ne funkcioniše”, objašnjava on.

Izgleda da se Michele ne potresa posebno što bi ove nove slobode – i eklektizam njegovih komada – mogle da odvedu ljude direktno ka policama Guccijevih radnji ili, pak ka nekim sopstvenim verzijama i vizijama tih kreacija. Prilično je radikalno njegovo mišljenje da ono što bi inače moglo da se smatra krađom ili plagijatom – ovog leta sveprisutne bomber jakne sa cvetnim desenima, povratak brokata, ukrašene patike – zapravo znak uspeha.

“Volim da vidim da su ljudi na ulici obučeni tako da izgleda kao da je u pitanju Gucci, a nije. To znači da radite nešto dobro”, kaže on i dodaje: ”Ako želite da odete do prodavnice, to je u redu. Ako odete do pijace, to je još bolje. A ako, pak, poželite da kupite samo par cipela, a onda da odete do pijace, to je najbolje. Ja radim to isto. To je kao kad u životu neko hoće da – come si dice, costringere – da vas prisili da uradite nešto, što verovatno nećete uraditi.”

Ima nešto ohrabrujuće i suptilno političko u vezi s entuzijazmom s kojim Michele povezuje naizgled nespojive elemente u razgovoru i u tome kako je ubedio svet uglađenih manira da vidi lepotu u neusklađenom a, nostalgiju kao poziv na drugačije sagledavanje i ponovno otkrivanje, a ne kao nazadovanje ili isključivost. Njegove kolege u Gucciju kažu da je u kompaniju doneo prijatniju atmosferu, pošto ostavlja utisak momka koji je srećan što je dobio priliku da, na tako visokom nivou, radi ono što voli. “Radi se pre o tome da je moj posao moj život”, odgovara kad sam ga pitala kako se nosi sa pritiscima i dodaje: “Srećan sam kad radim. Takođe, ne plašim se da bih sutra mogao biti otpušten. Ako ste povezaniji sa svojom pozicijom nego sa svojom kreativnošću, verovatno više osećate pritisak. Ali ako ne marite...”

Michele nije završio misao, ali implikacija je jasna. Umesto toga dodao je: “Osećam se kao srećna osoba. Ne doživljavam sebe na nekom drugom nivou. Srećan sam zbog toga što mogu da izrazim sebe.”

Petra Collins šminka i manikir: Melissa Murdick za Gucci Beauty i Madeline Poole.
Dakota Johnson kosa, šminka i manikir: Mark Townsend za Dove Hair Care, Kate Lee i Deborah Lippmann.
Hari Nef kosa, šminka i manikir: Peter Butler za Leonor Greyl, Christian McCulloch i Madeline Poole.
Produkcija: Ian Kaplan za the 
Custom Family; Scenografija: Nicholas Des Jardins za Mary Howard Studio.
Posebna zahvalnost organizaciji Times Square Alliance

Pročitaj još iz kategorije Modna fotografija