Nosi status autentične balkanske indie pop ikone čija specifična estetika, intrigantni tekstovi i pozitivna energija osvajaju na prvu. Zagovara slobodu, život po svom. Vozi je kreativnost i, naravno, život u boji. Put posut pozitivom i dobrom zabavom, njen je izbor. Kako kaže, kuda ona prođe, tu šljokice rastu. 

Kako je izgledao tvoj početak?

Bila sam još studentkinja, zatvorila bih se u sobu, radila muziku i ne bih izlazila danima. Roditeljima ništa nije bilo jasno, čuli su samo beskonačno udaranje po gitari i sintisajzeru. Sama sam snimala, ubacivala u kompjuter i slagala te svoje lude pesmice. Kad sam dovršila ceo album, narezala sam ga na desetak diskova i delila prijateljima za rođendan. Priča o neobičnoj muzičarki počela se širiti gradom i pozvana sam na prvi koncert u zagrebački KSET. U međuvremenu sam okupila svoj bend, promenila hiljadu uloga i scenskih kostima, a ljubav prema toj čaroliji zvanoj muzika, sve je veća. Tako je to počelo, pre oko dvadeset godina.

Koliko je intiman proces pisanja pesama?

To je baš dobra psihoterapija. Ispričas neku svoju tajnu, svoj problem, ali kad tu priču prebaciš u stihove, u rimu, to je onda nešto potpuno drugačije. Sve to zvuči zapravo i pomalo komično, kao da se dešava nekom drugom. Kroz taj proces se nauči kako se postaviti drugačije prema tome, s osmehom i kako stvoriti distancu. Ja sam stvarno dosta toga iz života ispričala u pesmama, puno tu intime ima – od zaljubljivanja u gej muškarca, raznih eksperimenata, davne veze s devojkom, krize u braku. Koga zanima, sve je u tih par albuma.

Kako ostati autentičan i dosledan sebi u vremenu koje teži da oblikuje po svom?

Za autentičnost treba imati puno samopouzdanja. Svaka autentičnost donosi i jako mnogo kritika i nerazumevanja, sve sam to prošla, ne ide bez toga. Nikad nećeš biti omiljen kod većine, jer većina traži standard. Ako se s tim pomiriš i ponosno guraš svoj film, bez obzira na očekivanja suseda, učitelja i roditelja, dobićeš ogromnu slobodu da budeš ti, ono što stvarno voliš i ono što jesi. Nije to lagan put, ali isplati se. Na kraju uz tebe ostanu retki, ali pravi. Probajte.

Koje svoje mane bi rado promenila?

Pakleno sam neuredna. Jako naporno živim, imam milion obaveza svakog dana i jednostavno mi u život ne stane spremanje i organizacija. Moj muž se uvek čudi kako mogu živeti u takvom haosu u ormarima i na stolicama. On je uredan kao švajcarski bolničar, totalno smo drugačiji. Kaže mi: „Ti sigurno imaš savršen mir u glavi kad ti ovaj nered ne smeta“. A ja taj nered ni ne primećujem. Radim na tome da ga primetim i svaki dan bar nešto za sobom pospremim. Meni samoj to zaista ne smeta, ali znam da je teško živeti s takvom osobom.

Koliko je glamura u životu na relaciji Beograd-Zagreb, a koliko neprospavanih noći na točkovima?

Fizički je stvarno prilično naporno, nema tu nikakvog glamura, ne putujem jahtom, nego najčešće Blabla carom. Sama ne vozim na tako udaljene lokacije, pa uvek nađem nekoga da me poveze. Tako upoznam stvarno različite ljude, neke jako interesantne s čudesnim životnim pričama, a neke s kojima i nemam puno zajedničkog. Tada upalim kompjuter, stavim slušalice i četiri sata radim u tišini. I tako svakih deset dana otprilike, gore-dole. I nije tako strašno, navikla sam, nisam od šećera.

Šta ti je najvažnije u ljubavi i odnosu sa suprugom?

Smeh. Niko me ne nasmeje kao on, to me je i kupilo. U braku mora biti zabavno, stalno mora biti neke iskre, inače se lako pokvari, kad se uzimate zdravo za gotovo. Oduševljava me koliko je brz, aktivan, konstruktivan. Čim nam padne na pamet neka ideja, vikend na selu, na primer, on već sledeće sekunde bukira, kupuje klincima gojzerice i priprema gepek. Ja sam inače brza i ne oklevam kad nešto zamislim, ali on je metak. Puno radimo oboje, živimo praktično odvojeno, svako u svojoj zemlji, ali kad smo zajedno, baš smo posvećeni jedno drugom. Niko nikad nikog ne kontroliše, ne ljubomorišemo, živimo opušteno i s poverenjem, pa što bude, bude.

Znamo kako nastaje kvar, ali zanima nas kako nestaje?

Moj je recept – samo pusti. Ako znaš da si sve pokušala, stavi sebe u fokus, sama si sebi najvažnija. Pitaj se ko si ti, šta ti želiš, a ne vi. Nađi svoj put, druži se, kreni na jogu, veseli se sebi. Otputuj na to more iz pesme. A on će ili doći po tebe ili neće. U svakom slučaju će to biti srećan kraj.

Da li postoje trenuci kada si ozbiljna?

Postoje stvarno ozbiljni trenuci, ali ih je malo. Većinu stvari u životu je lako prihvatiti bez drame i s osmehom. Često sami sebe doživljavamo preozbiljno, a život je igra u kojoj malo gubiš, malo dobijaš. Treba znati biti frajer i frajerica i kad gubiš.

Kako glase tvoja modna pravila?

Nema modnih pravila kod mene, moda je zabavica, a pravila su dosadica. Volim boje, volim eksperimente, volim fantaziju. Možda sam zato i pokrenula bend. Otvorena sam baš za sve uloge, od dame do plesačice u cirkusu. Jedino ne volim prevulgarne seksi kombinacije, takve na snimanjima uvek odbijam. Želim da se ljudi kad me vide razvesele, inspirišu, možda i nasmeju. Garderobom se šalje poruka o tome kako bi voleo da te ljudi percipiraju.

Razgovarala: Tamara Bogunović @tamara_bogunovic

Foto, video: Emilija Stanišić @emilijastanisic

Stajling: Marko Mrkaja @marko.mrkaja

Šminka: Ena Jović @enajovic

Kosa: Maja Stanišić @loftparrucchieribymajastanisic