Nemanja jehlička galerija

Iako se grafički dizajn ponekad može ošećati kao potuno nova industrija zapravo je sasvim suprotno. U pitanju je industija koja se aktivno menjala i razvijala kroz vekove u rukama talentovanih digitalnih umetnika. Poznato ime u svetu dizajna, Nemanja Jehlička, legenda je sa čijim radom ste se verovatno već susreli. 

Bio si i više nego prisutan na beogradskoj klabing elektro sceni, odakle si crpeo inspiraciju (u mračnim hodnicima beogradskih klubova) i socijalni momenat ti je, čini se, bio jako bitan. Kakva je situacija danas? Da li te muzika i klabing i dalje inpirišu? Izlaziš li (aktivno) i dalje?

Sto se clubbing-a tice, situacija je danas malo drugačija. Život na Pacific North West-u nije tako grandiozan kao u Evropi. Lokalna klubska scena je veoma mala, hodnici su osvetljeni i nezagušljivi. Klubovi rade do 2 ujutru… na sve to je covid dodatno otežao situaciju i dve godine se bukvalno nista nije dešavalo, što je dovelo do toga da u poslednje vreme i nisam toliko aktivan, ali mislim da će se situacija promeniti. Upoznao sam dosta ljudi iz klubskog sveta, i radujem se nekim od dešavanja i planova u narednom periodu. Sto se muzike tiče i dalje je aktivno pratim, a rad ne mogu da zamislim bez iste. Portland ima par dobrih record stor-ova koje obilazim u poslednje vreme sa sinom, tako da sad zajedno idemo u potragu za vinilima – crate diggers!

Koju muziku slušaš dok radiš?

Sve zavisi od raspoloženja i projekta na kom radim – elektronski zvuk i dalje dominira u raznim oblicima, sa osvrtima na acid rock, jazz…

 

­Možeš li izvdojiti neke ključne stvari koje su dovele do pozicije na kojoj se danas nalaziš?

Pre svega iskrena ljubav i osećaj ispunjenosti kroz rad. Sporadični problemi sa autoritetom – uvek sam dovodio stvari u pitanje, gurao ponekad do krajnjih granica pucanja i retko kad pravio kompromise. Ako postoji ulična škola dizajna, definitivno sam je izučio u Srbiji, ali je to takođe i bio razlog mog odlaska iz nje.

Kada kreneš da radiš na novom projektu, kako izgleda prva nedelja?

Prva nedelja je obično vezana za razumevanje brief-a, planiranje i raspodelu obaveza. Jordan je veliki brend, i u svom sklopu ima nekoliko različitih kolekcija od kojih svaka zahteva drugačiji pristup. Dobro definisanje i postavka pravca zajedno sa cross functional timovima je od velikog značaja za početak kreativnog procesa. Nakon toga sledi zabava!

Pozicija direktora dizajna grafike je liderska pozicija , kao i predhodna na kojoj si radio (globalni art direktor za Nike). Kakvo je tvoje iskustvo u mentorstvu, kojim veštima se priklanjaš i šta savetuješ kolege - šta je po tebi zaista bitno, presudno, na šta da obrate pažnju?

Saradnja, razumevanje i slušanje jedni drugih. Svaki pojedinac za sebe donosi nesto projektu i timu. Pronalaženje razlika i međusobno dopunjavanje su jako bitni kad se radi u većim timovima.

U kom delu kreativnog procesa zaista (najviše) uživaš?

U kreiranju! Pošto svakom projektu pristupam krajnje otvoreno i nikad ne znam kako će izgledati konačni rezultat, trenutak dolaska do finalnog dizajna i sam proces stvaranja su i dalje najuzbudljiviji momenti.

Stižeš li da ispratiš sve što se dešava u oblasti umetnosti, posebno u svojoj sferi? Koliko te zanimaju trendovi?

Konstatno pratim zbivanja u kreativnim oblastima. Bitno je ostati upućen u dešavanja, ali je to istovremeno i jako pogubno ako se isključivo oslanjaš na trendove. Oni su promenjivi, i praćenjem trendova se ne postiže progres. Uvek je potrebno sagledati stvari iz više uglova i pronaći prostor u kom može da se napravi iskorak ka nečem novom.

Kakva je budućnost grafike, sa ove pozicije, kuda ide, ka čemu?

Graficki dizajn je u poslednje vreme postao jako demokratična disciplina. Tutorijali, liste fontova i raznorazni drugi resursi su omogućili da dizajn postane naširoko dostupan. Razvijanje AI donosi novu dimenziju stvaranja koja postavlja kreativca u potpuno novu ulogu – fokus je na direkciji a ne na stvaralaštvu. Na bolje ili gore, to će vreme pokazati, ali mislim da je budućnost i dalje jako uzbudljiva.

Planiraš li odmor? (Kako izgledaju tvoji odmori, kada ih najčešće uzimaš i jesu li aktivni ili totalno pasivni?)

Odmore planiram kad god se ukaže prilika. Dinamika rada u Americi je dosta drugačija u odnosu na Srbiju – kraći, a učestaliji odmori na po par dana su odlika američke poslovne kulture, a duža putovanja često nisu moguća. Sledeća destinacija nam je Baja, Mexico. 

Razgovarala: Milena Kitić

Pročitajte još

Pročitaj još