Ruška Bergman: Moda je umetnička forma koju treba pamtiti (INTERVJU)

Haljina ALEXANDER McQUEEN
Čizme ALEXANDER Mc QUEEN
Naočare CHANEL

Uspela je ono što mnogima nije pošlo za rukom. U kratkom roku se nametnula među njujorškim stilistima i zauzela zapaženo mesto. U jednom trenutku su je tražili svi, od Kralja popa do Hillary Clinton. Aramnijeve izložbe u Kraljevskoj akademiji u Londonu i Guggenhiem muzeju dovode je u sam vrh. Ona je avangardna, specifična, jednostavna i otmena. U iskrenom razgovoru za HarpersBazaar.rs, Ruška Bergman govori o svom odrastanju, obrazovanju, umetničkom pogledu na modu, ali i novom pozivu – režiji, kojoj se polako okreće.

Od mometa kada ste u pauzi između dve revije na Paris Fashion Week-u oduševili Francu Sozzani vašom crnom Balenciaga-inom jaknom pa do danas, vaš stil je paradigma od ulice do Guggenhiema. Uostalom, nije bilo lako fascinirati Michaela Jacksona. Da li vam je bilo teško (ili vam je i dalje) da nosite legat modne ikone?

Šampioni se ne stvaraju u salama za vežbanje. Šampioni su stvoreni od nečega što poseduju duboko u sebi, od želje, oni imaju san i viziju. Moraju da poseduju veštinu i volju, ali volja mora biti jača od veštine. Ja sam disciplinovan, vredan radnik sa prirodnim talentom. Okruženi smo velikom konkurencijom, ali bez obzira na okolnosti treba da nastavite i nikada da ne prestanete da sanjate. Sanjajte velike snove. Moji snovi se ostvaruju. Od stajlinga prelazim na režiju kratkih filmova, muzičkih spotova, a nadam se uskoro i igranih filmova. Morate imati znanje i poseban talenat da biste bili prepoznati i da biste mogli da radite sa Michaelom Jacksonom. Naravno, nije lako postati modna ikona. Tiče se obrazovanja, morate imati moćnu viziju i razviti sopstveni kreativni identitet.

Često ističete svoje poreklo. Sa setom se prisećate rodnog Takova i detinjstva koje ste proveli na proplancima i ravnicama. Po čemu ste se razlikovali tokom odrastanja u odnosu na vršnjakinje?

Volim svoje prelepo Takovo. Najmoćnije srpsko istorijsko mesto, rodno mesto mog pradede i mog oca. Odrastala sam voleći umetnost, modu i sport. Od malih nogu sam se interesovala za odeću. Prva haljina koju sam dizajnirala bila je od svilenog tafta, u boji fuksije, i nju sam nosila na maturi u srednjoj školi, Gimnaziji. Bila sam veoma moderna i drugačija u odnosu na svoje vršnjake. Za mene su telo, duh i um jedna celina. Ja hranim svoj duh, treniram svoje telo i fokusiram svoj um. Sećam se da sam sa 11 godina bila šampion Srbije u atletci na deonici od 100 metara. Još od detinjstva sam se razlikovala od svojih vršnjaka.

Počeli ste modno da se izražavate još dok ste živeli u Africi. Kada ste počeli da se bavite stajlingom to je bio nov posao u svetu. Šta mislite o evoluciji stajlinga u modi?

U Akri sam radila na mnogo modnih projekata, a jedan od njih je bila međunarodna modna revija sa Edwardom Enninfulom, Ozwaldom Boatengom, Patom McGrathom i Joe Casely Hayfordom. Modni stil se tokom vremena drastično menjao, više od bilo kog drugog oblika umetnosti. Mnogi aspekti stila su ciklični, sa modnim trendovima koji se vraćaju iznova i iznova. Na primer, počinjemo da vidimo povratak muškaraca koji nose šminku, što je bilo raspostranjeno u starom Egiptu. Evolucija modnog stila doseže od 1772. godine kada je Rose Bertin stilizovala kraljicu Marie Antoinetteu. Danas online kupovina pruža konkretne ideje za stilizovanje svojih kupaca. Drugo je vreme došlo.

Vaša vizija je da stil nije trend već da je stil bezvremenski. To je umetnički stav. Koliko ste puta naišli na nerazumevanje zbog toga?

Moj stil nije u trendu, on je vanvremenski, večan. Sofisticiran je, klasičan i razumljiv. “Samo veliki umovi mogu sebi priuštiti jednostavan stil”. Uloga modnog stiliste u modnoj industriji jeste da neguje kulturu, pripoveda, da bude kustos ideja i da otkriva talente.

Inspirišu vas veliki umovi. Često se vraćate Dostojevskom i Frojdu. Kada pogledate unazad, koliko je klasika uticala na vaš jednostavan stil?

Obrazovanje je sve. Preporučujem mlađim generacijama – čitajte knjige, pronaći ćete se tamo. Pisci klasika su oduvek bili moja inspiracija, i danas su. Ikone stila klasične književnosti ostavljaju trag u našim sećanjima, puštajući da njihov sopstveni odsjaj zablista kroz stranice. Možete ih zamisliti kako se oblače na određen način ili vole određeni stil. Često predstavljaju primer jedinsvenih trendova svog vremena. Moda je možda nevidljiva na stranici ali kroz male detalje poput trake za kosu ili haljine od somota, istorija i fikcija žive.

Studirali ste likovnu akademiju i ekonomiju. U tom bipolarnom odnosu, odnosu umetnosti i novca, gde se nalazi moda? Da li je moda umetnost koja ne može da funkcioniše bez dobrih finasija?

Moda je umetnička forma i ne može da opstane bez finansijske podrške. Umetnost i novac imaju mnogo toga zajedničkog, povezani su i spajaju se bez obzira na drugačije vrednosti koje razmenjuju na tržištu. Govorimo o razmeni koja se dešava između umetnika i klijenta, između prodavca i carine, između konkurencije koja se bori za društvenu prevlast. Iza moćne umetnosti uvek stoji moćan ekonomista. U srcu sam shvatila da sam ja ekonomista sa stilom i talentom, ali takođe smatram da su mi moje akademsko obrazovanje i znanje o umetnosti omogućili da mnogo lakše postanem modni urednik. Ista količina umetničkog izraza ide u odeću kao i u sliku. Smatram da je moda umetnička forma koju treba pamtiti i da je sasvim u redu da se nalazi u muzejima. Izdvojila bih modne galerije poput V&A ili Metropolitan museum kao relevantne. Mogu nam reći šta su ljudi nosili u određenom vremenskom razdoblju.

Jakna CELINE FAITH
Jeans CONNEXION by Christophe Decarnin
Bodi WOLFFORD
Naočare CHANEL

Jedno od vaših najvećih dostignuća je rad na projektu “This Is It” sa Michaelom Jacksonom. Ceo svet čekao je da vidi Kralja na oproštajnoj seriji koncerata u Londonu. Kako je moguće uživati u tako stresnoj situaciji?

Moja saradnja sa Michaelom Jacksonom za “This is it” turneju je bila čista i kreativna. Bio je moćan kao pojedinac i njegov stil je bio tako izvanredan što se videlo kroz njegovu odeću na sceni. To smo videli kroz njegove prelepe srebrne rukavice, vojničke jakne, “The Thriller” crvenu jaknu, smoking pantalone sa šljokicama, penny mokasinama. To je bilo za njega prepoznatljivo. Bilo je nečeg revolucionarnog u stilizovanju Michaela Jacksona, u odeći dizajnera visoke mode kao što su John Galliano, Riccardo Tisci za Givenchy, Christophe Decarnin za Balmian, Kris Van Assche za Dior Homme itd… Nije bilo stresno raditi na ovom projektu, napotiv, bila je to radost, strast i ljubav. Bila mi je čast da radim sa Kraljem popa. To je bio prestižan, istorijski projekat.

Kako ste odabrali haute couture dizajnere za takvu senzaciju koja je trebalo da bude istorijski događaj u pop kulturi?

Michael je uvek bio ispred vremena, bio je genije, inovator, stvaralac, uvek je želeo nešto novo i savremeno. Mnogo sam naučila od njega, izazvao me je da stvaram nešto što do tada nije bilo viđeno. Pokazala sam mu svoje kreativne ideje i izabrane dizajnere i on je automatski pristao. Imali smo slične stilske vizije. Bio je jedan od najhrabrijih vizionara i kralj originalnosti od 1980. godine pa sve do danas. U isto vreme bio je divan otac i veliki humanitarac. Mnogo mi nedostaje i nikada ga neću zaboraviti.

Od bezbroj throwback tema o kojima možemo da razgovaramo, izdvojila bih vaš rad na jednoj zanimljivijoj monografili Briana Adamsa “American Women” koji je tada počeo da se bavi fotografijom. Fotografisao je Amerikanke počev od Hillary Clinton. Kako su se Amerikanke oblačile, a kako se danas oblače?

Brian Adams je sjajan fotoraf i moj veliki prijatelj. Fotografijom je počeo da se bavi pre Calvin Klein knjige “American Women”. Svaka zemlja ima druačiji stil i drugačiju kulturu. Amerikanke imaju ležeran stil, sanjaju o brzom, opuštenom i bezbrižnom životu.

Vi ste slobodan umetnik. Da li je sloboda sve i koliko je ima u modi, visokoj modi, a koliko u hiper-industriji mode?

Kao slobodnom umetniku, meni je sloboda sve. Najbolji deo ovog posla je sanjati velike snove i uživati u kulminaciji svoje kreativnosti.

Rekli ste jednom da ne možete da živite bez naočara za sunce i crvenog karmina. Isticali ste da ste iz Srbije, zemlje u kojoj je ženama dovoljan samo crveni karmin da bi bile dobro našminkane. Kako su reagovali u Americi kada su to čuli?

Moji zaštitni znaci su tamna, duga, ravna kosa, crveni karmin i crne naočare za sunce. To je stil koji Amerikanci vole. Jedinstven je, to je moj lični stil, i veoma je priznat širom sveta. Da ne zaboravim i Hermés Kelly Caleche perfume, bez toga ne mogu da živim.

Da li i dalje ne možete bez haljina Christophea Decarnina i kome još dajte šansu da vas obuče?

Christophe Decarin je odličan dizajner. Obožavam njegovu kreativnost. Mnogo mi nedostaju njegove haljine.

Kako vidite sebe?

Tokom svojih 25 godina rada u modnoj industriji, stilizovala sam preko 100 naslovnih strana L’Uomo Vogue-a, stilizovala sam preko 400 različitih javnih ličnosti širom sveta… glumaca, glumica, apple inovatora, muzičara, sportista, naučnika, pisaca, umetnika, slikara, vajara, arhitekata, dizajnera, vizuelnih umetnika, NASA astronauta, kompozitora, filmskih reditelja, političara, super modela i drugih… Sada je pravo vreme da krenem dalje i da se okrenem drugim strastima kao filmska rediteljka. Imati ukusa znači voleti lepotu, stvaranje lepote je umetnost.