Billie Eilish o njenom unikatnom stilu i paralizi sna

U nedavnom intervjuu sa Pharrellom Williamsom, Billie je otvoreno pričala o njenom prepoznatljivom stilu, otkrivši da je odlučila da nosi široku predimenzioniranu odeću kako bi barem jedan deo sebe ostavila ličnim. Pevačica se takođe dotakla teme komentara ljudi koji ili hvale ili mrze njen način odevanja.

“To je čudna stvar jer dosta puta čujem pozitivne komentare ili ljude koji se trude da budu pozitivni prema mom stilu; kako nikada ne nosim haljine ili slično. Čula sam to dosta puta”, rekla je Billie. “Čak i moji roditelji imaju takve komentare koji po meni imaju element sramoćenja osoba koje vole usku izazovnu odeću, poput “jao drago nam je što se oblačiš kao muško, tako da se i ostale devojke mogu tako obkačiti da ne izgledaju kao dr**e”. Tako to meni zvuči. I ne mogu da objasnim i dočaram koliko mi to smeta.” Pevačica je naglasila da njeno oblačenje ne treba upoređivati sa drugima, jer je to njen stil i ono što preferira. “Nikada nisam pogledala u devojku koja se oseća udobno u svojoj odeći, telu i kožu, i pomislila “Fuj to je odvratno, pokazuješ previše”, ili “želela bih da se ljudi tako ne oblače”. Nikada se u svom životu nisam osećala tako. Uvek sam podržavala kada se žena ili muškarac osećaju dobro u svojo koži i telu, da pokazuju šta žele. Ne sviđa mi se što postoji taj novi svet koji me podržava tako što negativno govori o ljudi koji ne žele da se oblače kao ja ili kojima se ovaj stil ne sviđa.”

Billie je zatim nastavila da razgovara o paralizi sna koju je iskusila i noćnim morama koje su uticale na nastajanje njenog albuma “When We All Fall Asleep, Where Do We Go?”.

“Potrebno mi je mnogo sati da bih zaspala. Prošle godine sam počela da doživljavam paralizu sna i mogu da kažem da je to jedna od najgorih stvari na celom svetu”, otkrila je Billie. “Zatočena sam u mojim snovima, noćnom teroru i lucidnim snovima i paralizi sna. U jednom momentu sam pomislila da to uništava moju ličnost. Takođe sam imala momenat da doživljavam jednu istu noćnu moru svake večeri tokom dva meseca i polako je počela da mi ulazi u glavu. To je činilo da pričam teže, da se ophodim prema ljudima drugačije i da upravljam samom sobom drugačije.”

Nažalost, noćne more nisu prestale uprkos činjenici da pokušava da ih kanališe kroz umetnost.

V.R.

Pročitajte još

Pročitaj još