Kada je reč o modnoj industriji, vremena su se dramatično promenila. Modne revije u “fizičkom formatu” su otišle u zaborav, nošenje pravog krzna postalo je znak potpune zaostalosti, a devojke i momci su odlučili da prestanu da se klasifikuju prema polu, shvativši da na društvenim mrežama možemo biti ono što zaista želimo, menjajući uloge u zavisnosti od raspoloženja.

Dovevši naše stanište, planetu Zemlju, na korak do ekološke katastrofe, napokon smo se zabrinuli, koliko dugo ćemo izdržati ako nastavimo istim tempom. Pandemija koja je pokrila celu zemaljsku kuglu staklenim zvonom i usejala strah i očaj u naša saznanja, istovremeno je ubrzala proces u ljudskim umovima. Sortiranje otpada je za većinu nas, postao rutinski posao.  Modna industrija, kao i mnoga preduzeća koja nisu direktno povezana sa proizvodnjom osnovnih proizvoda, da bi preživela, morala su se brzo prilagoditi novom načinu rada.

Dizajnerske revije, okupljanje velikog broja VIP gostiju iz celog sveta na elitnim lokacijama, naglo su prestale. Modne kuće razmišljaju o smanjenju proizvodnje odeće, koja uglavnom završi na deponijama, nastavljajući da zagađuje planetu. Nakon gledanja dokumentaraca o eksploataciji radnika fabrike odeće iz Bangladeša od strane fast fashion giganta; o uslovima održavanja životinja, čija se koža koristi za luksuzne torbe i snimci o tome kako izbezumljena gomila kupaca kupuje sve što joj se nađe na putu za Black Friday, čak i oni najneozbiljniji  od nas razmišljali su o reviziji garderobe i alternativnim načinima kupovine.

Jednoj lepoj i pre svega kreativnoj osobi je posvećena naša priča-intervju. Glavna junakinja je Anastasia Andreyanova (@blazing_babe) – stilistkinja iz Moskve, koja se nedavno preselila u New York.

Anastasia ima preko 43 hiljade pratilaca na Instagramu, čije poverenje potkrepljuje besprekorna biografija stilistkinje. Anastasia saradjuje sa raznim brendovima, kao što su: Nike, Topshop, Guerlain, Bacardi, Calvin Klein, Glo, BUD, ZNY, Queensbee US, Pritch London, Aizel, Badoo. Andreyanova je stilizovala print i digital verzije publikacija u ruskim izdanjima Vogue, Harper’s Bazaar, Grazia, Glamour, Marie Claire, Cosmopolitan, Buro 24/7, naslovnice časopisa Hello Magazine, Hypebae, Hypebeast, Hightsnobiety.

Anastasia je pristalica vintage fashion luksuznog segmenta. Šta je to, zašto naša budućnost pripada tržištu polovne odeće i kako obnoviti svoj um, kako biste uživali u kupovini ekskluzivne vintage robe, objasnili smo u našem interesantnom ćaskanju, čiji je rezultat pred vama.

– Hajde da krenemo od početka. Kako si se odlučila za stajling?

– Hajde. Stvar je u tome da nisam imala šanse da se ne bavim vizuelnim umetnostima: oba moja roditelja su arhitekte, od detinjstva sam išla u umetničke škole i od svoje pete godine slikam. Akademskog obrazovanja iz moje specijalnosti ranije nije postojalo, tako da sam sve znanje dobila kroz praksu. Prvi posao sam dobila sa 16 godina, sa 24 sam se preselila iz Sankt Petersburga u Moskvu. U početku sam radila kao specijalista za SMM, a zatim kao stilista u brendu  street-wear ZNY, koji je već prilično uspešan na globalnom tržištu. Strast prema modi, muzici, bioskopu, vizuelnoj umetnosti je oduvek bila prisutna u meni, preneli su je roditelji.

– Kako je nastala ideja o stilu recycling?

– Vremenom sam shvatila da nemam više snage da po inerciji kupujem nekvalitetnu robu široke potrošnje i da gledam kako to rade i drugi. Počela sam da istražujem ovo pitanje i došla do zaključka da, zapravo, vintage stvari već duže vreme čine deo moje garderobe. Dan danas se sećam tatine fraze: „Svako se može lepo obući u luxu. Da biste se lepo obuki u vintage stvarima, potreban je dobar ukus“.

– Reci nam nešto više o svojim privatnim klijentima: ko su oni?

– Klijenti su različiti, od imućnih do onih koji plaćaju na rate. Ono zajedničko kod svih mojih klijenata je njihova individualnost.

– Na koji način „navikavaš“  klijente da kupuju second hand stvari? Smeta li im što nose polovnu odeću?

– Što se tiče vintage robe, sve je vrlo jednostavno: danas se većina mladih devojaka ugleda na nekoga. Sada se kao obrazac za podražavanje ističu: Zendaya, sestre Bella i Gigi Hadid, Rosie Huntington-Whiteley i Kaia Gerber. Treba razumeti da se iza street-style look-a svake od ovih poznatih ličnosti krije stilista, a stilisti su neprestano inspirisani prošlošću. Ali strast prema šopingu i lepoti, koja je svojstvena apsolutno svakoj devojci, može se zadovoljiti putem traženja originalnih stvari, a ne njihovih dosadnih modernih kopija. To može biti određena jakna, cipele ili torba s revije nekog dizajnera, te i te godine. Potraga se može pretvoriti u uzbudljivu i kockarsku igru, gde će vam se otvoriti čitav svet jedinstvenih stvari, od kojih svaka ima duboku istoriju i simboliku vremena. Umesto čina kupovine još jedne krpe, svojim klijentima predlažem da pretvore šoping u sakupljanje odeće.

– Kako možemo promeniti ideologiju ljudi u odnosu prema second hand odeći ? Volim da upoređujem vintage odeću sa sakupljanjem starih automobila. Radi se o načinu razmišljanja. Takođe treba imati na umu da vintage stvari ponekad premašuju nove u ceni (na primer, cena za vintage Hermes 15 torbu od guštera dostiže 30-50 hiljada evra). To je luksuz, kao i kupovina haute couture toaleta, koje su dostupne samo odabranima. Želite da pripadate kategoriji ljudi ne samo sa velikim novcem, već i izuzetnim ukusom i savršenim poznavanjem istorije modnih kuća – Welcome to the world of vintage. Da biste se istakli, šoping sam po sebi nije dovoljan. A kada tražite retku stvar, čija se vrednost može oučiti iz kosmosa (plus koja samo raste sa godinama), doživljaj je potpuno drugačiji. Na Zapadu su takve ideje već dugo ukorenjene i verujem u to, da će ljudi na Istoku uskoro doći do sličnog koncepta.

– Kakav je tvoj odnos prema basic stvarima? Kakav bi, po tvom mišljenju, trebao da bude odnos novih / vintage komada u garderobi?

Promovišem želju za individualnošću, što podrazumeva odsustvo samog koncepta osnovne garderobe. Istovremeno, vizuelne komponente imidža, zadržavajući svoju jedinstvenost, mogu se međusobno kombinovati prema raspoloženju i želji. Jedna od mojih klijentkinja – obožavateljka sedamdesetih, naravno, neće se oblačiti od glave do pete u pomenutu modnu dekadu, što je ne sprečava da ih kombinuje sa stvarima iz novih kolekcija stilizovanih za to doba. Kad smo kod baze, farmerke su nesporno osnovna stvar, svi ih prodaju. Ali kategorički zabranjujem nošenje novih farmerki – samo vintage.

Najbolje farmerke svih vremena su Levis 501, pravljene u SAD-u i Engleskoj, devedesetih godina. Zašto? Jer su tada sašivene od 100% denim-a, bez stretch-a i viskoze. Bio je to težak pamuk koji se uopšte nije istezao, što je davalo željeni efekat push-up, čineći figuru savršenom. Prisetite se legendarnih fotografija top modela te epohe: Cindy Crawford, Claudia Schiffer. Osim toga, nikada se ne istežu i ne gube svoju formu, već sa godinama postaju lepše. Kupovinu novih stvari shvatam ozbiljno i krajnje svesno: želim da znam istoriju njihovog porekla. U tom smislu, imam poverenje u luksuzne kuće sa strogom kontrolom kvaliteta.

– Kako se ti sama oblačiš?

Teško mi je da procenim sebe sa strane: u kakvom se raspoloženju ujutro probudim, tako ću se i obući. Izuzetno sam svestrana osoba i nemam neki određeni imidž. Na svaka dva meseca se potpuno promenim, ostavljajući samo boju kose. U svojoj garderobi imam sve: od bundi, kožnih stvari i zmijskih tekstura do skupocenog donjeg veša od čipke. I samo jedna trenerka, tako da ne moram dugo da razmišljam u čemu ću da treniram ili šta ću obući za let.

Zabranila sam sebi da obraćam pažnju na mišljenja drugih, zadržavajući sa sobom pravo da biram imidž ili ulogu, za koju sam se tog dana odlučila. Za mene je odeća efikasan način za poboljšanje raspoloženja, izražavanja svojih emocija i osećanja.

Autor: Tatiana Stolyarova

Stručni saradnik: Anastasia Andreyanova