Na glumačkom nebu Srbije, pojava Milana Marića predstavlja intrigantnu kombinaciju mladog i progresivnog čoveka sa manirima koji kao da datiraju iz nekog drugog vremena. Možda je i to jedan od razloga zbog kog je briljantno odglumio lik Tome Zdravkovica.

Pored bespogovornog glumačkog talenta, Marić je osoba koja ima želju da govori o društvenim temama, da svoju platformu iskoristi da se problemi u društvu verbalizuju i da se na njima radi. Upravo ti klasicni kvaliteti i pojava koja govori o osobi sa integritetom bili su povod za partnerstvo između glumca i brenda BOSS. Marić je bio jedna od malobrojnih zvanica, koji se otisnuo put Majamija gde je imao priliku da vidi modnu reviju ove modne kuće za predstojeću jesen.

Na koji način osoba u javnom životu ima odgovornost da inspiriše i da podstakne na promene u društvu? Koliko je to slučaj na javnoj sceni u Srbiji?

Javne ličnosti imaju vidljivost mogućnost da ukazuju na stvari u društvu koje bi trebalo popraviti, ali mislim da nemaju odgovornost da to moraju po svaku cenu da urade, niti bismo smeli da pravimo atmosferu u kojoj javne ličnosti imaju odgovornost da budu nosioci društvenih promena. Svako neka radi po sopstvenoj savesti, tako je najbolje.

Kada ste znali da je gluma vaš poziv?

Iz godine u godinu, kako se bavim ovim poslom, sve sam sigurniji da je to moj poziv i da nisam pogrešio kada sam poslušao svoju intuiciju da je gluma put kojim bi trebalo da krenem.

Šta se krije iza glumackog poziva, a da neko ko se njim ne bavi ne zna? Koje su njegove izazovne strane i na koji način se borite sa njima?

Gluma je predivan posao u kojem možeš da se igraš, da probavaš, da rasteš zajedno s njim, ali gluma ima i svoju surovu stranu, jer zahteva od tebe da se potpuno predaš, da se boriš, da taj posao i živiš.

Koliko je kostim važan za ulogu? Imate li primere iz ličnog iskustva kada je dobar kostim dodatno naglasio narativ projekta i skrenuo pažnju na njega?

Svi elementi koji pomažu pri realizaciji su bitni u kreiranju lika, tako i kostim. Mnoge moje kolege kada pocinju da kreiraju lik koji bi trebalo da igraju kreću od kostima, pa tek onda
lagano ulaze u unutrašnji svet, jer karakter nekog lika možeš veoma pametno dočarati načinom na koji se taj neki čovek oblači ili nekim detaljem otkriti nešto o toj osobi. Mi to zovemo građenje lika spolja ka unutra.

S obzirom na veliki broj uloga koje zahtevaju specificne kostime, na koji način bavljenje glumom utiče na vašu ličnu pojavu i osečaj za stil? Da li vam je kostim u nekom projektu pobudio interesovanje i podstakao da promenite ukus u odevanju?

Meni se vrlo često dešavalo da tokom procesa rada na nekom projektu poprimim način oblačenja te uloge koju spremam. To sam skoro osvestio i bilo mi je zanimljivo kako to što radimo na probama utiče na moj lični život. Takođe, kada bih završio određeni projekat,
lagano bih počeo da se distanciram od svega toga i vratio bih se u ono što zovem moj život.

Kada je započeta vaša saradnja sa brendom BOSS? Šta za vas simboliše ova modna kuća?

Saradnja sa kompanijom Movem započeta je pre pet godina kada sam išao u Berlin, kako bih dobio Shooting star nagradu. Od tada do danas, zajedno smo mnogo toga prošli, nadam se na obostrano zadovoljstvo. No, ako bih morao jednom rečju da opišem tu saradnju onda bi ta reč bila prijateljstvo.

Šta biste istakli da vam je posebno privuklo pažnju u Majamiju na globalnom događaju kao što je BOSS revija?

BOSS je ozbiljan brend i ništa manje nisam očekivao od onoga što se desilo u Majamiju. Perfektno i pametno organizovan događaj, sa dosta ljudi, precizno izrežiran sa jasnim porukama koje su poslali i poprilično uzbudljivom novom kolekcijom.

Kakav su vaša iskustva iz Majamija? Šta neko ko nikada nije bio u tom gradu mora  obavezno da poseti i iskusi?

Nažalost, prekratko sam ostao da bih vam mogao dati konkretne smernice šta videti u Majamiju, ali sam siguran da cu se ponovo vratiti. Mene su denitivno omaijali plaža, sunce, miks ljudi, energija grada, okean i prijatnih dvadesetak stepeni. Što se mene tice, sasvim dovoljno razloga da se vratim nazad. 

Tekst: Marko Mrkaja

Foto: BILAL ZAGAOUI