Vatreni rivali (Heated Rivarly) nije prva gej serija ikada snimljena. Netflix je doslovno krcat dobrim i osrednjim serijama koje u fokus stavljaju život mladih LGBT likova (verovatno je za stare prerano, a i manje atraktivno). Nije ni poslednja. Štaviše, posle uspeha koji je postigla širom sveta, bez sumnje, mnogi će okušati sreću sa istom tematikom.
Vatreni rivali su prvi globalni hit koji sa istom strašću gledaju pripadnici svih seksualnih orijentacija. NEMA NIKAKVE SUMNJE da su i strejt muškarci bacili oko na neku od epizoda, ali očekivano je da to neće javno priznati. Da li su panično premotavali scene seksa između dva zgodna, poželjna hokejaša ili su im posvetili pažnju kakvu tako savršena tela zaslužuju – drugo je pitanje. Sada, kada se stišala drama oko seksualnosti glavnih glumaca, Connor Storrie kao Rus Ilya Rozanov i Hudson Williams kao Kanađanin Shane Hollander, inače odabrani nosioci olimpijske baklje na Zimskim olimpijskim igrama u Milanu, svet mozga o dva pitanja – čemu serija duguje toliki uspeh i zašto je strejt žene opsesivno obožavaju. Verovali ili ne, odgovor je isti.
Serija udara na stari tabu u svetu u kojem su tabui zasnovani na seksualnosti odavno srušeni – seksualnost sportiste. To je klizav teren, jer. Sportista je i dalje oličenje naglašene muškosti, ratnik koji se sa fronta pomerio na stadion, parket sale ili površinu ledene dvorane, simbol muževnosti u koju se ne sumnja. Zabluda hrišćanske civilizacije, odnosno onoga što su monoteizmi doneli sa sobom, leži u tome što je heteroseksualnost pridružena tom kvalitetu muškosti, atributima čelične volje i impresivne fizičke snage. U antici, odakle Olimpijske igre i potiču, to je bilo irelevantno. Tu se naziru i razlozi zašto je među sportistima autovanje incident za koji je potrebna hrabrost gotovo kao i mladom mesaru u Libanu i zašto inkluzivnost u sportu ide sporije nego u bilo kojoj drugoj profesiji. Da se ne zaboravi, jedan od likova je Rus sa zlatnim krstićem oko vrata, koji ne skida ni u scenama požude sa svojim najvećim suparnikom.
Serija nas suočava sa onim što znamo, a retko viđamo – mušku ranjivost. Veliko olakšanje za sve, zar ne? Muškarci se zaljubljuju, pate, plaču, anksiozni su, plaše se ambicioznih majki i tiranskih očeva, nesigurni su, tužni kada im onaj do koga im je stalo predugo ne pošalje poruku. I uz sve to, i dalje su testosteronska čudovišta na terenu. Na kraju, odnos Rozanova i Hollendera je potpuno heteronormativan, što je ženama, obožavateljkama serije, blisko i umanjuje sablaznutost onih za koje je seksualni odnos dva muškarca, i dalje i uprkos svemu – sodomija.
Obojica su alfe, ali u krevetu je podela jasna – Rozanov je muško, u žargonu gej populacije – top. Hollander, stidljiviji i osetljiviji, uvek je žensko, odnosno bottom. Nema zamene uloga između Lilly i Jane, kako su ljubavnici memorisali jedan drugog u svojim telefonima, kako bi sačuvali tajnu, održali imidž i zadovoljili očekivanja porodice, publike i svega živog i neživog. U krevetu, muško je muško, a žensko je žensko, čak i kad nije. Gej seks po strejt uzusima i dalje je jedino moguć za mnoge i uprkos nadolazećoj plimi relaksirajuće nebinarnosti.
Serija obiluje scenama seksa, a heteronormativnost pomaže svima koji bi malo da zavire tu da to što vide i sažvaću. I jedan i drugi imaju i sporadične seksualne odnose sa ženama, koji im doslovno ništa ne znače, osim kada zamišljaju jedan drugog. Svet je dobio gej seriju sa strejt energijom, u kojoj pored seksa ima i emocija i romantike.
Piše: Milan Nikolić
Foto: Profimedia
