Svake godine čujemo za nekog mladog glumca da je novi Tom Cruise, Leonardo di Caprio ili Brad Pitt, ali često se predikcije pokažu nerealnim i teško ostvarivim. Međutim, kada vas novim Brad Pittom prozove jedan od najvećih režisera današnjice Ridley Scott, velike su šanse da možda stvarno taj određeni glumac i bude naslednik popularnog Amerikanca.
Francusko-finski glumac Edouard Philipponnat prvi put je sarađivao sa Scottom u filmu House of Gucci (2021) kada je imao tek malu, epizodnu ulogu. Ali već tada je privukao pažnju nagrađivanog režisera koji mu je poverio daleko važniju i veću ulogu ruskog cara Aleksandra I u svom najnovijem filmu Napoleon, koji u bioskope dolazi sledeće godine sa Joaquin Phoenix u glavnoj ulozi.
Kakvo je iskustvo raditi sa jednom od najboljih režisera današnjice, ali i glumačkim bardom kao što je Joaquin Phoenix? Da li je postojala neka očekivana trema i šta ste naučili najviše radeći sa njima?
Rad sa njima je bio neverovatno iskustvo! Sir Ridley je čovek velike snage i volje, osoba koja tačno zna kako da komunicira sa glumcima i prenese im ono što želi da dobije od njih. Oboje neizmerno cenim i gledam na takvim divljenjem i poštovanjem. Ne mogu puno da otkrivam o samom projektu, ali ono što moram da istaknem jeste da je rad sa njih dvoje klasa u odnosu na sve što sam radio do sada. Svet koji Ridley gradi u odnosu na druge jednostavno je neuporediv. Sve je na najvišem nivou, od lokacije, preko kastinga do kostima.
Vaša prva velika uloga vezana je za film The Runner koji je britanski Guardian opisao kao uzbudljivi triler sa Šekspirovskim zapletom, a koji je do sada dobio nekoliko nagrada na nezavisnim festivalima širom sveta. Sa druge strane sada vas čeka premijera filma Napoleon u kojem igrate jednu snažnu istorijsku ličnost kao što je ruski car Aleksandar I. Da li biste već sada mogli da kažete da vaša karijera ide baš onako kako ste i zamislili?
Nisam baš siguran da li mogu tačno da odredim šta je taj „dugoročni cilj“. Volim filmove i sve o njima. Količina energije i posvećenosti koja je potrebna sa svih strana produkcije da bi ono što gledamo na ekranu postala stvarnost je dragocena. Biti deo toga je oduvek bio moj san. Dakle, da odgovorim na vaše pitanje, to je cilj. Da nastavim da budem deo sedme umetnosti na bilo koji način i vidim gde će me to odvesti. Najizazovniji aspekt sada je to što sam na početku, što sam u biti mladi glumac. Mislim, verovatno bih možda istakao da je izazov baš to da prihvatite da ste „glumac“. To je uvek bio moj veliki strah, i dalje je na neki način.
U kom trenutku sebe možete nazvati glumcem? Da li je to neverovatan honorar – nagrade – blockbuster izdanje? Mislim da je to dilema sa kojom se suočava svaki glumac u nekom trenutku. Za mene je to samopouzdanje. Radio sam nešto vrlo malo pre uloge u filmu „The Runner“, ali taj projekat mi je zaista bio prvi veliki. Sećam se da je bila neka intenzivna scena u kojoj sam morao da budem bez odeće u kadi, da plačem i pokažem slabost glavnog lika kojeg sam igrao. Znao sam da su svi pod stresom zbog toga jer je to bio trenutak „ovo je to“, ili imamo film ili ga nemamo. Ja sam samo snimio, svi su bili tihi, sećam se da sam izašao iz kade i obukao ogrtač, izašao sa tog seta da bih tek tada video ekipu kako plače. Taj trenutak mi je nekako ostao. Pretpostavljam da je to bila „potvrđivanje ” moje glume koje mi je trebalo. To me je navelo da pomislim, „možda mogu ovo da uradim“. To mi je dalo samopouzdanje koje od tada nosim sa sobom.
Ko su vaši idoli sedme umetnosti i sa kojim režiserom i glumcima biste voleli da sarađujete u budućnosti?
Lista je prilično duga, ali Heath Ledger, Quentin Tarantino, Luke Benson i Joaquin su među najuticajnijim umetnicima u mom životu. Slobodno vreme provodim gledajući njihov rad, i osećam se srećnim što eto sada sam sa Napoleonom imao priliku da radim sa Joaquinom.
Sa novim igračima filmskog sveta koji polako krče put ka sjajnom i glamuroznom Holivudu, producentima čiji je film The Runner osvojio do sada dvadeset dve nagrade na renomiranim nezavisnim festivalima, Dariom Kirolom globalnim nomadom srpskog porekla i Hrisheekom Panchmatiem koji stoji iza selekcije talenata za blokbaster House of Gucci, razgovarali smo u aktuelnom broju magazina Harper’s BAZAAR.
O saradnji sa Edouardom Philipponnatom, Hrisheek Panchmatia je istakao: Edouardova posvećenost ovom zanatu je ono što ga izdvaja od mnogih glumaca današnje generacije. Spreman je da uradi sve što je potrebno da pruži istinsku i dirljivu glumačku bravuru. Za ulogu tinejdžera koji je zavisnik od droge izgubio je petnaest kilograma u kratkom vremenskom periodu, dok je za ulogu ruskog cara Aleksandra I naučio tečno da govori ruski. Njegov ruski je bio toliko ubedljiv da je filmska ekipa mislila da je Rus. Ja sam Edouarda upoznao odmah po preseljenju iz Hongkonga u Los Anđeles, dolaskom u filmsku školu, i upravo je on kumovao mom i Darijevom partnerstvu kasnije.
Razgovarala: Ana Dodig
Foto: Profimedia; Instagram
