The Invite nas upoznaje sa bračnim parom Joem i Angelom, koje tumače Seth Rogen i Olivia Wilde. Kroz montažu uspomena vidimo njihove bezbrižne trenutke ispunjene smehom i zaljubljenim pogledima, da bi nas pesma I’m Confessin’ Fabienne Delsol vratila u sadašnjost. Joe se iscrpljen vraća kući nakon napornog puta biciklom kroz San Francisko, dok Angela žuri gradom obavljajući svakodnevne obaveze. Već na početku jasno je da je rutina potisnula nekadašnju bliskost među njima, što dodatno naglašava citat Oscara Wildea: „Čovek bi uvek trebalo da bude zaljubljen. Zato nikada ne bi trebalo da se oženi.“
Danas su Joe i Angela roditelji dvanaestogodišnje ćerke, a njihov odnos sveo se na zajednički život pod istim krovom i svakodnevne obaveze. Razgovori se uglavnom vrte oko deteta i bučnih komšija sa sprata iznad. Međutim, jedno veče menja dinamiku – Angela na večeru poziva upravo te komšije, Pinu (Penélope Cruz) i Hawka (Edward Norton), čime počinje napeta i emotivno intenzivna priča koja se gotovo u potpunosti odvija za trpezarijskim stolom.
Film, koji je režirala Olivia Wilde prema scenariju Rashide Jones i Willa McCormacka, inspirisan je španskim ostvarenjem Sentimental iz 2020. godine. Po atmosferi i dinamici odnosa često podseća na kultni film Who’s Afraid of Virginia Woolf?, oslanjajući se na duhovite, britke dijaloge i tenziju koja neprestano raste među likovima. Wilde vešto održava ravnotežu između humora i drame, dopuštajući glumcima da kroz živopisne replike izgrade kompleksne odnose.
Joe i Angela od prvih scena razmenjuju zajedljive opaske. On se žali na komšije, bol u leđima i život uopšte, dok Angela pokušava da sakrije frustraciju nakon napornog dana provedenog u pripremi večere. Nasuprot njima stoje Pina i Hawk, direktni i potpuno neopterećeni društvenim pravilima. Hawk već po dolasku primećuje napetu atmosferu i, uz dozu humora, priznaje da uživa u takvom okruženju.
Kako veče odmiče, parovi se razdvajaju i razgovaraju nasamo, što dodatno pojačava osećaj nelagode. Pina i Joe provode vreme u njegovoj radnoj sobi, dok Hawk razgleda stan sa Angelom. Svaki predmet u njihovom domu postaje podsetnik na neostvarene želje i potisnute emocije – klavir koji Joe više ne svira, ploča sa ljubavnom pesmom koju je nekada napisao za Angelu, kao i nedovršena spavaća soba koja simbolizuje odnos ostavljen po strani.
Pravi preokret nastupa kada Pina i Hawk, posle nekoliko čašica tekile, iznesu neočekivan predlog koji potpuno menja tok večeri. Napetost među supružnicima na trenutak ustupa mesto iskrenom uzbuđenju i međusobnoj bliskosti, dok pokušavaju da odluče kako da odgovore na ponudu svojih gostiju. Po prvi put posle dugo vremena deluju povezano, smeju se zajedno i razgovaraju bez gorčine, ali upravo taj trenutak postaje uvod u suočavanje sa problemima koje više ne mogu da ignorišu.
Ono po čemu se The Invite izdvaja jeste način na koji spaja provokativan humor sa iskrenim emocijama. Iza duhovitih dijaloga kriju se tuga, razočaranje i neizgovorene zamerke. Posebno se izdvaja Hawkov emotivni monolog o pokojnoj supruzi, koji filmu daje neočekivanu dubinu i podseća da je u njegovom središtu priča o bliskosti, gubitku i propuštenim prilikama.
U završnici, nakon jedne haotične večeri koja je ogolila sve pukotine njihovog odnosa, Joe i Angela ostaju sami, suočeni sa sopstvenim emocijama. Poslednje scene ostavljaju utisak tihe nade – uprkos svim nesavršenostima, navijamo da ponovo pronađu put jedno do drugog i obnovе ono što su nekada imali.
Film, u produkciji Blitz Film&Video distribucije, možete pogledati u Cinestaru, Concept Cinema u Ada Mall-u i drugim bioskopima širom Srbije.
Foto: profimedia
