Vikend agenda: Šta gledamo, slušamo i čitamo u danima pred nama

Predstojeća subota i nedelja krcate su kulturnim dešavanjima.

Iako vremenska prognoza za vikend najavljuje kišu, temperatura je idealna za šetnju. Lagano se obucite, obavezno ponesite mantil i kišobran, obujte patike i zaputite se u neke od beogradskih galerija ili bioskopa. Bisokopski repertoar ovog vikenda obećava – tu je domaće ostvarenje Indigo Kristal, pa film koji je otvorio nedavno završen Fest, Zločin je moj, ali i jedno od najboljih ostvarenja koje je prikazano na pomenutom filmskom festivalu, TAR. 

Izložbe

Galerija Eugster || Belgrade

Doruntina Kastrati, Slika pistaća koja uništava prugu kako bi isekla putanju slasti

Trajanje postavke: 11. mart – 24. maj 2023

Galerijski prostor Eugster || Belgrade predstavlja nove radove umetnice Doruntine Kastrati, kao odgovor na fizički rad, emotivne procese i polja u kojima se oni susreću. Doruntina posmatra i dokumentuje ručni rad nasuprot radu mašine, preplićući nepredvidivo u orgaskom, i repetitivno u mehaničkom smislu. Fokusirajući se na fabrikaciju i proizvodnju ratluka, Doruntinini novi video radovi prevode doživljaj na sušt estetski nivo, pre nego na opis rečima – rečima koje, suviše često, potiču u subjektivnosti svog pra-autora. Video radovi su u pratnji dve predimenzionirane skulpture, govoreći o estetici traume i eksploataciji u odnosu na ljudsko telo. Izlazeći iz okvira verbalnog, koji pripada sistemima opresije, ova instalacija nas poziva da čulima razmotrimo empatiju kao moguć odgovor na pitanje: Koje alate imamo pri ruci, kojima možemo da komuniciramo nevinije nego rečima? Ili, drugim rečima (ponovo – rečima): šta možemo, kada nam ništa drugo ne preostaje?

Više o autorki (deo iz teksta Natalije Paunić): Doruntina Kastrati radi u polju skulpture, instalacije i videa. Kroz svoju praksu, Doruntina istražuje i fokusira se na telo i njegovu relaciju sa biopolitičkom moći, usmerujući pažnju pojedinca na društvena i politička pitanja rada u globalnom kontekstu. Za svoj rad, dobila je nagradu za mladog likovnog umetnika od Nacionalne galerije na Kosovu (2014) kao i Hajde x 6 nagradu od Hajde fondacije (2017). Bila je rezident programa ISCP (Internacionalni studio i kustoski program) u Njujorku 2015. godine, Art House rezidencije u Skadru 2018. kao i rezidencije Initiators u Atini u 2018. godini. U skorije vreme, njeni radovi su prikazani na izložbama: Manifesta 14 u Prištini (2022); Život bez zgrada (Life without buildings) na ETH u Cirihu, Temelj (Temel/Foundation) u Hesel Muzeju u Njujorku (2022); Autostrada bijenale u Prizrenu; Bigger than Myself – Heroic Voices from ex Yugoslavia u MAXXI muzeju u Rimu; Not Fully Human, Not Human at All u Kadist fondaciji u Parizu (2021); Tirana Patience u NacionalnoJ galeriji umetnosti u Tirani (2020); Public Heroes and Secrets u Nacionalnom muzeju na Kosovu. 

Galerija Novembar

We all p(r)ay for Internet, Pavle Banović

Izložba We All P(r)ay for Internet, vizuelnog i konceptualnog umetnika Pavla Banovića, otvorena je u četvrtak 9. marta u Galeriji Novembar i možete je pogledati do 23. aprila. Otkako se pojavio na likovnoj sceni Beograda, Pavle Banović je dao publici i kritici ono što žele – sadržaj vredan konzumiranja. Od studentskih radova sa Likovne akademije do Mangelos nagrade prošle godine Pavle Banović drži pažnju. U svojim radovima, mladi umetnik se bavi temama kao što su konzumacija sadržaja, pažnja, proizvodnja želje, ali i šire, internet kulturom, pop kulturom, estetikom društvenih mreža, svakodnevnim životom off i online, kao i ljubavlju i telesnošću u današnje vreme. Radovi izloženi u Galeriji Novembar predstavljaju dosadašnji opus sačinjen od video radova, video performansa, fotografija i konceptualnih radova.

Posetioci mogu pogledati radove u Galeriji Novembar – od utorka do petka od 12-20h, subotom od 10-16h i nedeljom od 10-14h.

PostFESTum

Filmofili koji nisu stigli da isprate željena ostvarenja na nedavno završenom 51. Festu, sada imaju prilika da to isprave, na filmskoj manifestaciji – PostFESTum, koja se održava od 6. do 12. marta u Beogradu, na nekoliko lokacija (u pet bioskopskih sala). Tokom sedam dana trajanja PostFESTum-a prikazuju se najgledaniji filmovi sa ovogodišnjeg Festa kao što su Prvi dan mog života, Tar, Dvostruka prevara, Dalilend, Broker… Među njima ima i filmova koji se prikazuju samo na Festu jer ne idu u dalju bioskopsku distribuciju, kao na primer: Sin, Živeti, Razgovori žena, Beskrajni bazen, Kosti i sve, Zavera u Kairu, Til, Marsel školjka sa cipelama. Ceo program i mesta projekcija pogledajte na linku. 

Filmovi 

Zločin je moj

Film Zločin je moj (The Crime is Mine) priznatog reditelja Françoisa Ozona, koji je svetskom premijerom otvorio upravo završeni 51. Fest, nalazi se na repertoaru bioskopa širom Srbije. Poslednje Ozonovo ostvarenje može da se posmatra kao deo filmske trilogije, koju osim filma Zločin je moj čine još i Osam žena (8 Women) Žena za ukras (Potiche), jer sva tri ostvarenja istražuju, uz prisustvo humora i glamura, status žene. Priča poslednjeg filma  prati mladu, lepu, talentovanu, ali ne tako poznatu i sasvim bez novca glumicu Madelin, koja je optužena za ubistvo slavnog producenta. Uz pomoć svoje najbolje prijateljice Polin, mlade i nezaposlene advokatice oslobođena je optužbe za ubistvo jer je isto počinila u samoodbrani. Počinje novi život slave i uspeha, sve dok istina ne izađe na videlo. Glavna uloga poverena je mladoj francuskoj glumici Nadji Tereszkiewicz, ovogodišnjoj dobitinici César nagrade za najbolju glumačku nadu. 

TÁR

Nakon fantastičnog uspeha na svetkskim festivalima i premijernog predstavljanja domaćoj publici na Festu, film TÁR stiže u bioskope. Reditelj i scenarista, Todd Field, donosi nam jedinstvenu priču koja na snažan i metaforičan način, predstavljajući međunarodni svet klasične muzike, govori o društvu i svetu u kome živimo. Fantastična Cate Blanchett, jedna od najboljih svetskih glumica svih vremena, tumači glavnu ulogu, prvu ženu dirigentkinju na čelu velikog nemačkog orkestra, koja snagom svog talenta i autoritetom hrabro grabi kroz život. Lydiju Tár upoznajemo na vrhuncu njene karijere, u trenutku kada priprema objavljivanje knjige, kao i dugoočekivano uživo izvođenje Malerove Pete simfonije. Tokom narednih nedelja, njen život počinje da se raspliće na specifičan način. Rezultat je žestoko ispitivanje moći, njenog uticaja i trajnosti u današnjem društvu. Za ulogu Lydije Tár, Cate Blanchett osvojila je jednu od najprestižnijih filmskih nagrada, Zlatni globus, a nominovana je i za ovogodišnjeg Oskara. Film TÁR nominovan je u čak 6 kategorija za osvajanje zlatne statuete i to za najbolji film, najbolju žensku glavnu ulogu, najbolju režiju, originalni scenario, direktora fotogradije i montažu.

Indigo Kristal 

Ovo je pre svega generacijski film koji se bavi kolektivnim odnosima u vremenu u kom živimo. Glavni lik ovog filma je kolektiv – sistem vrednosti u kome živimo. Izbor da se snima “ansambl film” je potreba da se zabeleži svedočanstvo vremena kome pripadamo, rekao je o debitantskom filmu Luke Mihailovića, koji je potpisan i kao scenarista, glavni glumac i producent Miodrag Radonjić. U ostalim ulogama gledamo Denisa Murića, Pavla Mensura, Miloša Petrovića Trojpeca, Ninu Janković, Miloša Đurovića, Mateju Popovića, Goricu Popović i Milana Čučilovića, a kao specijalni gosti na filmu se pojavljuju i frontmeni grupe Crni Cerak – Relja Despotović i Đorđe Bibić, koji su ujedno uradili u muziku za ovaj film.

Knjiga

Beskrajna lakrdija, David Foster Wallace

Beskrajna lakrdija upoznaće vas sa stanovnicima Kuće Enet, bostonske kuće za rehabilitaciju zavisnika, sa polaznicima Enfildske teniske akademije, koji ispituju tenis kao metafizičku disciplinu, s porodicom Inkandenza, jednom od najdirljivijih uvrnutih porodica u savremenoj književnosti, kao i sa radikalnim kvebečkim separatistima i konceptom sponzorisanog vremena. Dok sa junacima ove epopeje budete tragali za kopijom filma koji je toliko zabavan da gledaoce smešta u stanje katatoničnog blaženstva, tragaćete ujedno i za odgovorima na suštinska pitanja prirode zabave: zašto zabava upravlja našim životima, kako naša želja za zabavom utiče na potrebu da se povežemo s drugim ljudima, šta zadovoljstva koja biramo otkrivaju o nama. Ovo enciklopedijsko pripovedačko pregnuće, koje se opire linearnosti i hronologiji, ovaj gargantuelovski amalgam filozofske potrage i farsične komedije, koji lucidno i vešto zaobilazi gotovo svako pravilo proznog narativa, upoznaje nas s jedinstvenim i raskošnim istraživanjem strasti, koje nas u konačnici i čine ljudima. Wallaceova melanholično-duhovita studija postmodernog stanja ne zahteva čitaoca koji će strogo poštovati pravila narativne igre, već mudrog lakrdijaša Jorika koji zna da razrešenje za brojne digresije i 388 završnih napomena (od koji neke imaju i sopstvene fusnote), ne može biti jedno i jedino, da roman koji duboko istražuje melanholiju traži širi spektar čitanja. (Kontrast izdavaštvo) 

Tekst: J. M. 

Fotografije: Pexels, Instagram, Promo, YouTube 

 

 

Najnovije