Eleonora Angiolini
Art Basel je mesto umetničkog osvešćivanja za mnoge posetioce, ali grandioznost samog događaja nosi i rizik preobilja informacija i utisaka. Ove godine je Harper’s BAZAAR Srbija u razgledanje povela Eleonora Angiolini. Eleonora predaje Fenomenologiju umetnosti i umetničku kritiku na Università Cattolica del Sacro Cuore u Milanu, a doprinela je razvoju velikog broja multidisciplinarnih projekata u saradnji sa umetnicima iz celog sveta. Već nekoliko godina vodi kuratorsku platformu Contemporary Attitude.
Posetu smo započeli u sektoru Unlimited koji je sastavio kurator Giovanni Carmine, gde radove ogromnih dimenzija zajedno izlažu razne galerije. Ove godine se istakao veliki broj umetničkih dela novijeg datuma, kojima se nismo detaljno posvetili.
– Generalni utisak je da je Unlimited predstavio spoj umetnosti, politike i trendova sa tržišta umetninama. Ovo je bila dobra prilika za edukaciju iz raznih segmenata tržišta, uz vrlo instagramabilnu estetiku, objašnjava Eleonora.
GIOVANNI ANSELMO Mentre il colore solleva la pietra, la pietra solleva il colore, 1984. Instalaciju je omogućila Galleria Lia Rumma za Art Basel Unlimited
Posebno bitna su bila dela koja su postavila osnove savremene umetnosti, među kojima je Eleonora izdvojila veliku instalaciju Zugspitz Circle Richarda Longa i konceptualne komade Giovanni Anselmoa.
– Ovo je bilo odlično podsećanje odakle je sve zapravo krenulo, kaže
Drama i grandioznost paviljona Unlimited poslužili su nam kao dobar mentalni i vizuelni uvod u neverovatno širok sadržaj samog sajma.
– Broj umetničkih događaja koji se događaju oko Art Basela eksponencijalno raste, ove godine se na primer izdvojio Basel Social Art Club. Ipak, centar svih događanja je deo koji zaposedaju najveće galerije i glavni igrači u ovoj oblasti. “Jedan od najboljih aspekata posete štandovima je osećaj da se šetamo kroz čas istorije umetnosti uživo, gde nas iza svakog ćoška dočekuju dela najvećih umetnika, podelila je svoje razmišljanje Eleonora i dodala: “Možda sam još uvek pod utiskom izložbe The Modena Paintings u Fondation Beyeleru, ali čini mi se da je ovo godina Basquiata. Čini mi se da sam mogla da vidim njegova dela gde god da se okrenem, na papiru ili platnu, i u svakoj mogućoj dimenziji.”
BLACK MAN, Alice Neil, 1966. na skulpturama Ronija Horna Bez naslova (How does the never to be differ from what never was?), 2010-2012, na štandu Xavier Hufkens
Iako dela većih dimenzija lako preokupiraju pažnju, analiza skrivenijih kutaka je idalan način da se pronađu pravi dragulji.
– Upravo nešto tako sam pronašla na štandu Massimo De Carlo, gde je izložen Landscape kanadskog umetnika Matthew Wonga, iz 2016, potvrdila je Elena.
Vlasnici galerija su i dalje vrlo svesni društvenih pokreta kao što je Me too i Black lives matter. Prisustvo ovih tema, iako možda nije bilo eksplicitno, moglo se osetiti kroz izložena dela kubanskih i afričkih umetnika, i umetnica uopšte.
– Interesantnije mi je da se odaljim od figuralnih radova i da istaknem komad Betine Lopes na štandu Andrew Kreps ili delo Alice Neel’s Black Man (ulje na platnu, 1966) upareno sa ikoničkim skulpturama Roni Horna pod nazivom Untitled (How does the never to be differ from what never was?), 2010 – 2012 na štandu Xavier Hufkens, rekla je Eleonora tokom naše šetnje.
PERFORMANS, It’s So Quiet, Julie Monot, Basel Parcours
Kada se radi o umetnicma, Louise Bourgeois je i ove godine bila nezaobilazna. Telo i njeno preobraženje su ključni za umetnost performansa, ali ovoga puta pre govorimo o ponovnom prihvatanju i prepoznavanju ženskog identiteta.
– Tekstil je često medij umetnica, rasvetlila nam je dalje ovu temu Eleonora.
O ovom sve prepoznatljivijem trendu je dodala: “Bila sam oduševljena da vidim dela Louise Bourgeois, ali i ona ultrasavremena koja su napravile Sophia Narret (Galerija Perrotin) i Caroline Achaintre (Concept Galerie)”.
Kurator Samuel Leuenberger je odabrao umetnike za projekat Parcours, koji se svake godine odigrava širom Bazela.
– Najviše me je obradovalo da vidim performans Julie Monot. Njen rad pratim od samog početka, ali nikada pre nisam videla aktivaciju njenih figura uživo. Izdvojila bih i interakciju posmatrača sa tim kostimima u okviru javnog prostora, kaže Eleonora.
PERFORMANS, It’s So Quiet, Julie Monot, Basel Parcours
Performans It’s so quiet, održan u subotu uveče na Munsterplatz-u, trajao je do 11 uveče i predstavio je 40 nadrealnih figura.
– Ovo me je nateralo da pomislim kako Bazel ima potencijal da postane savršeno stecište umetnosti tokom cele godine, i rado ću se posvetiti projektu takve transformacije ovog grada, zaključila je Eleonora Angiolini.
Tekst: Jovana Raković
Fotografije: privatna arhiva, arhiva Art Basel, arhive galerija
