Ovaj vrsni kantautor poseduje sposobnost da svakodnevne prizore, lične sumnje, male životne drame i trenutke nežnosti pretvori u snažne pesničke slike. Njegova muzička priča počela je veoma rano. U detinjstvu je slušao ono što su slušali njegovi roditelji, pre svega domaći rok, dok je prvi instrument koji je uzeo u ruke bila akustična gitara. Ona će postati jedno od osnovnih sredstava njegovog autorskog izraza.
Marić se vrlo jasno seća trenutka kada je alter ego Kralj Čačka rođen. Dok je prelazio pešački most preko Zapadne Morave, između naselja Ljubić-kej i centra Čačka, posmatrao je Ovčar i Kablar u daljini. Prizor mu je delovao drevno, gotovo antički, a upravo tada mu je, kako kaže, na pamet pao pseudonim koji će ga kasnije obeležiti. „Pomislio sam da me lično Zevs pogodio u glavu s tim pseudonimom”, priseća se kroz smeh.
Praveći plejlistu za ovu rubriku, Kralj Čačka je ponovo sagledao sopstvene navike slušanja muzike. Za sebe kaže da ima naopak muzički ukus, ali i veoma širok dijapazon interesovanja. Smatra da svaki umetnik kojem se vraća otvara poseban prostor i izaziva drugačija osećanja. „Niko mi nije ultimativan, u tome je i lepota”, objašnjava. Umesto rangiranja i poređenja, on ističe da ga više zanima ono što muzika pokreće u čoveku, a taj odnos se neprestano menja. Za Nenada ovo je plejlista trenutka.
Tekst: Uroš Milovanović
Foto: Ivan Grlić
