Mnogo je anksioznosti koja se vrti oko veštačke inteligencije. I razumem to. Nepoznato ume da uznemiri. Neizvesnost je ključni okidač za anksioznost. Šta će AI značiti za naše poslove, identitete, budućnost naše dece? Ali evo istine: ne osećam strah. Zapravo, osećam suprotno. Osećam nadu. Jer, ako se koristi promišljeno, AI ima potencijal da uradi nešto izuzetno, ne samo da nam pomogne da pojednostavimo živote, već i da obnovimo našu ljudskost.
Lako je prikazati tehnologiju kao negativca u ovoj priči, i postoji mnogo dokaza koji to potkrepljuju. Naši životi su previše digitalizovani i hiperpovezani, a opet — nepovezani. Stalna dostupnost koju savremeni posao zahteva izbrisala je granice između dana i noći, rada i odmora, ličnog i profesionalnog. Mnogi od nas žive u sredinama prezasićenim tehnologijom, sve više udaljeni od prirodnog sveta, našeg izvornog i ključnog staništa. Ali šta ako bi AI mogao da pomogne da se to promeni?
Više vremena za ono što je zaista važno
Džensen Huang, direktor kompanije Nvidia, globalnog lidera u oblasti AI računanja, nedavno je rekao da će „AI osloboditi ljude da budu sa svojim porodicama, večeraju za stolom i brinu o svojim starijim roditeljima“. To me je duboko dirnulo. Ideja da AI može da ukloni deo tog stalnog kognitivnog opterećenja koje nosimo i da nam vrati vreme, duboko je povezana sa dobrobiti.
Kao klinički psiholog, radila sam sa hiljadama ljudi na ivici sagorevanja. Videla sam kako hronični stres, perfekcionizam i udaljavanje od ličnih vrednosti utiču na ljude. Takođe sam videla koliko moćan može biti efekat kada pomognemo ljudima da se ponovo povežu sa sobom, sa voljenima i sa prirodom.
I tu se dešava zaokret u razmišljanju: Šta ako AI ne čini samo da budemo produktivniji, već nam daje prostor da budemo prisutniji? Da budemo odmorniji. Radosniji. Šta ako je upravo AI, paradoksalno, ono što nam pomaže da se ponovo vratimo prirodi?
Nauka o prirodi I ljudskom blagostanju
Naš mozak nije evoluirao u okruženju prepunom tehnologije. Evoluirao je u šumama, pored mora, na sunčanim proplancima. Ljudski nervni sistem je podešen na ritmove prirodnog sveta, a ne na zvuk notifikacije sa mobilnog. A istraživanja iz kliničke psihologije i neuronauke pokazala su jasno: vreme provedeno u prirodi nije luksuz, već biološka nužnost.
Čak i kratko vreme provedeno u prirodi, oko 20 do 30 minuta, značajno smanjuje nivo kortizola, glavnog hormona stresa. Boravak u prirodi povezuje se sa poboljšanim raspoloženjem, jačim imunitetom, boljom pažnjom i fokusom. Čak i pogled na zelenilo kroz prozor povezuje se sa smanjenom anksioznošću i većim zadovoljstvom na poslu.
I ne, to nije ograničeno samo na odlazak u divljinu, na planinske vrhove ili termalne izvore. Priroda u svim svojim oblicima, plivanje u okeanu, hodanje bosonog po travi ili zvukovi ptica, reguliše naš nervni sistem i umiruje um. Ona umanjuje aktivnost amigdale, centra za strah u mozgu, i ponovo aktivira prefrontalni korteks, deo mozga ključan za racionalno razmišljanje, empatiju i kreativnost.
Priroda kao dugme za reset
Kada smo pod stresom ili preopterećeni, rešenje nije da samo još više razmišljamo. Rešenje su tehnike uzemljenja: surfovanje, plivanje, hodanje bosonog po plaži ili baštovanstvo. One služe kao psihološki „reset“. Pomažu nam da pređemo iz stanja anksiozne ruminacije u miran i kreativan način razmišljanja. Aktivnosti poput ovih nežno obnavljaju našu sposobnost da se fokusiramo, osetimo radost i rešavamo probleme unutar onoga što je u našoj moći , što je ključno za oporavak od sagorevanja.
Dakle, ako AI može da obavi ponavljajuće, besmislene zadatke, da li bismo mogli to vreme iskoristiti za nešto što hrani dušu? Za surfovanje u zoru? Šetnju kroz šumu sa decom? Za sedenje i razgovor sa starijim roditeljem? To je i izazov i poziv da se ponovo povežemo sa onim što nas čini živima.
Od digitalnog preopterećenja ka senzornom uzemljenju
U brzim okruženjima u kojima radim, bilo da su to korporativne sale, vrhunski timovi ili škole, vidim kako anksioznost i stres vode ka diskonekciji: od smisla, od čula, od sadašnjeg trenutka.
Svesna pažnja (mindful awareness), jedan od alata iz mog Mind Strength metoda, jednostavan je ali moćan način da se uzemljimo. AI može ubrzati svakodnevne zadatke, dok priroda nudi prisustvo: zvuk talasa, tekstura peska pod stopalima, miris eukaliptusa u vazduhu. Ovi trenuci regulišu našu fiziologiju, poboljšavaju mentalnu jasnoću i grade psihološku fleksibilnost, sve ključne zaštite od anksioznosti.
U čemu grešimo kao društvo?
Na Zapadu smo naučeni da postignemo, a ne da doživimo. Produktivnost se slavi, dok se mir i tišina vide kao lenjost, a odmor se odlaže za godišnji, ako ga uopšte imamo.
Naša zavisnost od stimulansa, bilo da je to kofein, ekran ili multitasking, dovodi naš nervni sistem u konstantno stanje napetosti. A kada konačno pokušamo da se isključimo, ne znamo kako. Skrolujemo umesto da šetamo. Gledamo serije do iznemoglosti umesto da dišemo. Ono što nam zaista treba nije više stimulacija, već povezanost sa onim što je važno.
AI ne može izlečiti sagorevanje. Ali može nam kupiti vreme i prostor da se posvetimo onome što to može.
Da li je strah od AI koristan?
Normalno je osećati anksioznost pred promenama. Ali moramo se zapitati: „Da li mi ovaj strah koristi? Ili me drži zaglavljenim?“ To je ono što podučavam kroz Mind Strength metodu: ne da se oslobodimo anksioznosti, već da je razumemo. Da naučimo razliku između pretnje i prilike.
Kada pogledam AI, ne vidim kraj čovečanstva. Vidim početak novog poglavlja. onog u kome možemo iskoristiti tehnologiju ne da zamenimo svoju ljudskost, već da je povratimo. Nemojmo se plašiti alata. Plašimo se da zaboravimo ko smo, sa njima ili bez njih. Stvorimo prostor za ono što je zaista važno: povezanost, prisutnost, ljubav, prirodu, porodicu i ispunjenost. I imajmo hrabrosti da se udaljimo od buke i zakoračimo ka drveću. A ako nam AI u tome može pomoći, onda možda i nije pretnja kakvom je smatramo.
Dr Jodie Lowinger je klinički psiholog, kouč za visoke performanse i autorka bestselera The Mind Strength Method: Four Steps to Curb Anxiety, Conquer Worry and Build Resilience. Osnivač je klinike za anksioznost i metode Mind Strength, i sarađuje sa liderima, timovima i pojedincima širom sveta na izgradnji psihološke snage i blagostanja.
piše DR JODIE LOWINGER | artwork DANIJELA BLAGOJEVIĆ
