Štetan uticaj koji društvene mreže, pretežno Instagram, imaju na sve nas, a naročito na adolescente, toliko je puta ispričana priča da je nemoguće ne zapitati se dokle ćemo negirati da je to tako. I koliko god znali da “život nije Instagram” i da je malo toga što tamo vidimo 100% stvarno, i dalje dozvoljavamo mahom nepoznatim ljudima i često bizarnim trendovima da oblikuju našu sliku o svetu i sebi.
Iako su adolescenti, čini se, najugroženiji, ni mi nešto stariji ne možemo se baš uvek pohvaliti potrebnom trezvenošću. Istraživanja su pokazala da je broj različitih problema sa mentalnim zdravljem drastično porastao od 2010. godine kada su društvene mreže počele da hvataju zalet, a da se ispoljavaju najčešće kroz anksioznost i depresiju. Važno je naglasiti da su ovakvom uticaju izloženije osobe koje provode 4-5 sati na telefonu dnevno, u odnosu na one koji telefon koriste svega sat vremena ili manje.
Društvene mreže narušavaju samopouzdanje
Samo jedna od brojnih studija bavila se istraživanjem uticaja selfi fotografija na sliku koju imamo o sebi te pokazala da je jednako štetno gledati i kreirati selfije. U oba slučaja fokus je na iskrivljenoj slici koju imamo o drugima i sebi budući da su te fotografije sve samo ne spontane i prirodne – one nastaju promišljeno i često zahvaljujući najrazličitijim filterima koji na neki način ipak menjaju lični opis. Problem je u tome što ono što gledamo percipiramo kao stvarno, a ukoliko smo nesigurni u sebe zbog svih tih nerealnih standarda, pokušaćemo da napravimo bolju verziju sebe koja se uklapa u njih, čime samo nastavljamo beskonačan krug.
Društvene mreže podstiču samoobjektivizaciju
Instagram je mesto gde je moguće objaviti mnogo slobodnije i raznovrsnije fotografije nego što je to slučaj sa drugim vrstama medija. Usled (globalnih) trendova, ali i prirodne samog medija, na Instagramu je uvek fokus na vizuelnom, čitajte: na imidžu, izgledu, spoljašnosti, više nego na kvalitetu same osobe, što samo podgreva objektivizaciju i, jednako bitno, samoobjektivizaciju. Određeni tip fizičkog izgleda smatra se idealom koji svako treba da dostigne čime se ponovo unižava samopouzdanje i kvari slika koju imamo o sebi.
Društvene mreže stvaraju “atmosferu nadzora”
Društvene mreže su recipročno okruženje – mi kreiramo sadržaj, ali i pratimo sadržaj koji kreiraju drugi kako bismo se prilagodili trendovima i poželjnom ponašanju kako bismo, dalje, dobili željenu potvrdu da pripadamo i da smo prihvaćeni. Upravo zato je isti taj sadržaj često proračunat i obrađen i ne može se smatrati adekvatnim uzorom ili inspiracijom. Na mrežama retko ko prikazuje pravog sebe jer to često nije “normalno” čime zapravo svako od nas doprinosi ovom problemu.
Šta može da bude rešenje?
Iako je već toliko puta rečeno, pravljenje pauze od društvenih mreža može biti i te kako učinkovito – kada se posvetimo svom stvarnom životu, onome u čemu se pronalazimo i u čemu uživamo, osećamo se mnogo bolje u pogledu sebe. Takođe, kada želimo da podelimo sa svojim virtuelnim prijateljima bilo šta, trebalo bi da to bude nešto što nas predstavlja u pravom svetlu, a ne ono što se od nas očekuje, što je izmišljeno ili kreirano samo da bismo dobili lajk.
Foto: Pexels
Priredila: I. T.
