Demna nas je poveo u blistavi Gucci butik, ali to zapravo nije bio pravi Gucci butik. Brend je za potrebe kolekcije kreirao „viziju budućeg Gucci prodajnog prostora“, u kojem je predstavio svoju novu kolekciju. Prostor je bio ogroman, gotovo monumentalnih razmera, podeljen na nekoliko prostorija sa visokim plafonima. U svakoj od njih nalazili su se različiti komadi odeće, torbe, aksesoari i obuća, raspoređeni na policama, vešalicama i u staklenim vitrinama. Iza staklenih vrata prolaznici su zavirivali unutra, dok su se, zaklonjeni Gucci torbama, probijali kroz veštačku kišu.
Atmosfera luksuznog butika gotovo je uvek prožeta ekskluzivnošću. Danas vam je, slikovito rečeno, potrebna zlatna karta da biste ušli, a zlatna American Express kartica da biste nešto kupili. Demnu je privukla buržoaska istorija Guccija, ali je njen odnos prema klasi i luksuzu sagledao iz nešto drugačijeg ugla. Umesto jednostavne podele na one koji imaju i one koji nemaju, istražio je dva načina odnosa prema višim društvenim slojevima: snažnu želju autsajdera da im pripada i potrebu insajdera da se protiv njih pobuni.
Kodovi buržoaskog odevanja, kako je Demna objasnio, pomalo su izvan njegove zone komfora. Ali upravo zato predstavljaju zanimljivo polje za dizajnera koji voli da luksuznoj industriji postavi nemilosrdno ogledalo. „Buržoazija je stav, a Gucci mi je na neki način dao dozvolu da je iskvarim na svoj način“, objasnio je. „Buntovni aristokrata postao je osnova na kojoj sam odlučio da izgradim svoju viziju ovog brenda.“
Kolekcija je bila podeljena na dva dela: najpre je predstavljena muška, a zatim ženska kolekcija. Ženski deo počeo je komadima inspirisanim jahačkom estetikom — pripijenim jahaćim pantalonama, košuljama sa podignutim kragnama i visokim čizmama za jahanje, kojima je Demna dodao i gotovo iglastu štiklu.
U nastavku su se pojavile haljine u duhu country cluba i mantili, koje su nosile zrelije manekenke, upotpunjene velikim naočarima za sunce i raskošnim zlatnim nakitom. Potom je usledilo krojenje, ali lišeno uobičajenog volumena. Manekenke su nosile precizno krojena crna odela sa dramatičnim kragnama, takozvanim „pagoda“ ramenima, konstruisanim bez jastučića kako bi bila laganija, uz izuzetno uske pantalone, kapri modele i suknje olovka kroja.
Tada je Demna potpuno uronio u estetiku koju je osmislio za Gucci, predstavljajući novu, upečatljivu formulu za narednu sezonu. U nizu kombinacija rugby polo majice različitih varijacija, plisirane karirane suknje i bomber jakne zaobljenog, gotovo naduvanog oblika kombinovane su sa širokim „3X“ kaiševima, na kojima su visili predimenzionirani konjski zglobovi, kao i obiljem nakita nagomilanog oko vrata.
Kako je Demna opisao, sve to podseća na ono što bi dete iz aristokratske porodice moglo da obuče za privatnu školu koju prezire. I ovakav vid maksimalizma predstavlja svojevrsni izlazak iz njegove uobičajene zone komfora, budući da je dizajner često sklon čistijim linijama i svedenijem stilizovanju.
Večernji deo kolekcije nosile su supermodeli i poznata lica, među kojima su bile Alex Consani, Anok Yai, Candice Swanepoel i Rosie Huntington-Whiteley. Predstavljen je niz izrazito seksepilnih i glamuroznih, tipično Gucci komada koji na prvi pogled deluju jednostavno, ali iza sebe kriju složenu konstrukciju.
Završni model najbolje je sažeo tu ideju i, kako Demna kaže, upravo je to komad na koji je najponosniji. Haljina izgleda poput komada ružičasto-bež tkanine koji jedva prijanja uz telo modela, pažljivo prebačen preko jednog ramena, dok je na leđima težina srebrnog, kapljastog ukrasa zadužena da čitavu konstrukciju drži na mestu. Jednostavnost siluete tako postaje rezultat izuzetno preciznog dizajna.
Demna je u razgovoru o kolekciji govorio i o različitim aspektima Guccija koje je istraživao kroz svoj dosadašnji rad. U filmu „The Tiger“, koji je pratio njegovu manju debitantsku kolekciju, poigrao se živopisnim ličnostima iz istorije brenda i naglasio element karikature koji je deo Gucci nasleđa. Seksepil je istraživao kroz pripijene siluete, dok je kroz Resort kolekciju razmišljao šire o Gucci „garderoberu“ i svim komadima koji čine jedan kompletan način života.
Poput modne verzije Zlatokose, Demna je isprobao sve te različite pristupe dok nije pronašao ravnotežu koja mu najviše odgovara. Sada se nalazi negde između svega toga. U pismu posvećenom kolekciji opisao ju je kao svoju „potpunu ličnu viziju brenda“.
I čini se da je upravo u toj tački pronašao ono što je tražio: Gucci koji istovremeno prihvata svoju buržoasku prošlost, preispituje je i svesno je izvrće naglavačke.
foto: Profimedia
