Nekada simbol tradicionalne ženstvenosti i neudobnog konformizma, brushalter danas zauzima centralno mesto u modnom narativu – ne više kao neophodan komad donjeg veša, već kao sredstvo izražavanja identiteta, humora, provokacije i dizajnerske ingenioznosti.
Na modnim pistama širom sveta, ovaj komad doživljava neočekivane transformacije. U Parizu, modeli su nosili brushaltere u gigantskim proporcijama – poput skulpturalnih aksesoara, s naglašenim korpama, kaiševima i kopčama koje više podsećaju na futuristički oklop nego na donji veš. Svedočimo gotovo dadaističkom tretmanu forme: u finalu jedne revije, pojas suknje zapravo je bio oblikovan od jastučića brushaltera.
U Milanu, jedan od najuticajnijih brendova vratio je na pistu siluetu iz pedesetih – legendarni „bullet bra“. Kombinovan s uskim pletenim džemperima, delovao je kao omaž vremenu kada su žene bile zamišljene kao sekretarice s oštrim umom i još oštrijim grudima. Ipak, ova stilska reinterpretacija nije samo nostalgična – ona je ironična, svesna i britka.
I druge modne kuće pridružile su se ovom trendu. U Londonu, brushalteri od veštačkog krzna isticali su životinjsku dimenziju ženstvenosti, dok su providni bodiji otkrivali veš ispod, brišući granicu između onoga što je skriveno i onoga što je deo kostima. Na drugim pistama, crveni brushalteri podsećali su na crtaće likove, dok su se sakoi otvarali ne da sakriju, već da istaknu.
Na kulturnom planu, vraćanje tradicionalnim simbolima ženstvenosti postaje sve vidljivije – od viralnih klipova domaćica u stilu 1950-ih do političkih poruka koje podstiču natalitet. U tom kontekstu, modni brushalter prestaje da bude sredstvo usklađivanja sa očekivanjima; postaje alat za komentar, kritiku i parodiju.
Dizajneri danas ne pristupaju brushalteru samo kao funkcionalnom komadu odeće, već kao simbolu. Njegova namena se pomera s podrške na izražavanje: nositi brushalter više ne znači da ga „morate“ nositi – već da to želite, i to isključivo po sopstvenim uslovima.
U istorijskom kontekstu, brushalter je pratio promene statusa žene. Pedesetih godina oblikovao je telo prema muškom pogledu, dok je u šezdesetima postao metafora otpora. Njegovo spaljivanje, stvarno ili simbolično, označilo je borbu protiv opresivnih normi. Potom su ga pankeri i pop zvezde transformisali u simbol bunta, dok je u eri komercijalne seksualnosti postao oruđe hiperfeminizacije.
Danas, taj ciklus ulazi u novu fazu. Brushalter više nije sinonim za seksipil ili prilagođavanje pravilima. Može biti apsurdan, preuveličan, umetnički, političan ili naprosto duhovit. Može pripadati bilo kome, bez obzira na rodni identitet ili telesnu konstituciju.
Ulična moda i crveni tepih pokazuju kako se brushalteri sada nose kao gornji deo odeće – kombinovani s blejzerima, farmerkama ili sportskim pantalonama. Granice između donjeg i gornjeg sloja brišu se namerno. To više nije „pokazivanje“ u klasičnom smislu – to je stavljanje sebe u prvi plan, bez izvinjenja i bez pokušaja da se udovolji tuđim pogledima.
U ovom trenutku, brushalter nije jednostavan komad odeće. On je manifest. Nosi se ne da bi prikrio, već da bi otkrio – stav, identitet, humor ili stav o telu. On zahteva pogled i odbija da bude neprimetan. I što je najvažnije, ne mora više nikome da se dopada osim onome ko ga nosi.
Foto: Profimedia
