Pokretani željom za zajednicom i pripadanjem, subkulture i zajednice sve više postaju naša inspiracija. Modni trendovi su neraskidivo povezani s emocijama, a prošla godina, obeležena substackovima i trkačkim klubovima, pokazala je da i dalje težimo osećaju pripadnosti. U modi, ništa ne simbolizuje pripadnost više od uniforme, pa se kako se bliži 2026, može reći da je „character dressing“ definitivno na agendi.
Delimično podstaknuta porastom tzv. method dressing trenda (poput Jacoba Elordija na Frankenstein turneji, Jenne Ortege na promociji druge sezone serije Wednesday, i svega što se trenutno dešava sa Marty Supreme), fiksacija na određene subkulture, likove i uniforme manifestovala se kroz povratak mornarskih šešira i vojnih jakni, a zatim je počela da se pojavljuje i u kampanjama i kolekcijama.
Sezona proleće/leto 2025. godine donela je povratak sailorcore-a, sa prepoznatljivim breton prugama, mornarskim šeširima i kragnama koje su dominirale street style-om na modnim nedeljama. Brzo napred do proleća/leta 2026. i kolekcije, kao ona od Simone Roche i Durana Lantinka za Jean Paul Gaultier potvrdile su njegov trijumfalni povratak, vodeći pruge i mornarske šešire na piste. Iako je sailorcore nekada bio sastavni deo JPG DNA, i samim tim logično da se pojavi u Lantinkovom debiju, i dalje je znak vremena koji ne možemo ignorisati.
Takođe, prošla godina zabeležila je veliki povratak popularnosti vojnih jakni, delom podstaknut Indie Sleaze trendom i stilom poznatih ličnosti Alexe Chung, Charli XCX i Jenne Ortege. McQueen nedavna SS26 revija i Ann Demeulemeester kolekcija dodatno su naglasile sve veću fascinaciju uniformama. Trend vojnih jakni takođe sugeriše preoblikovanje ranije „nepopularnih“ hobija, poput vežbi benda, u izvor inspiracije i kolektivnog identiteta.
Prva kolekcija Demne kao novog kreativnog direktora Guccija razvila je ovaj koncept zajednice, predstavljajući niz Gucci „likova“, definisanih svojim estetikama i interesovanjima. Kolekcija, nazvana „La Famiglia“, predstavlja studiju Gucciness-a brenda i istražuje kako je Gucci postao mindset sa sopstvenim kupcima i subkulturama kojima se može pripadati.
Naše povećano online prisustvo dodatno pojačava ovu promenu, jer nas aplikacije poput TikToka i X kategorizuju u grupe kao što su „modni ljudi“ i „ne-modni ljudi“, skoro kao da pripadamo zajednici prema našim stvarnim posedovanjima. Kako je postalo lakše pronaći svoju „grupu“ online, na osnovu toga gde kupujemo, koje brendove pratimo i šta pretražujemo, tako postaje lakše i da se oblačimo slično, bilo da to namerno radimo ili ne.
Dodajući ovoj studiji subkultura, Matthieu Blazy je svoju najnoviju Chanel kolekciji i reviju prikazao gostima u atmosferi Njujorškog metroa, otkrivajući mnoštvo različitih likova. Kolekcija, inspirisana energijom grada i iskustvima Gabrielle Chanel u Njujorku, predstavila je različite vrste „Chanel žena“ kroz prizmu svakodnevnih putnika — od studenata umetnosti do turista. Poruka je bila jasna: „Njujorški metro pripada svima. Koriste ga studenti, inovatori, političari i tinejdžeri.“
Možda je ovo znak naše želje za pripadanjem, ali jedno je sigurno — naš afinitet prema character dressing-u verovatno će biti sve prisutniji u 2026.
Foto: Profimedia, Chanel
