Pre nekoliko godina, nisam mogla da sklopim outfit ni za živu glavu. Prolazila sam kroz emocionalno težak raskid i imala osećaj kao da stagniram na poslu. Spavala sam u spavaćoj sobi bez prozora. Sve je delovalo opterećujuće, pa čak i oblačenje. Nalazili su se, u mom skučenom ormaru, odevni komadi koje sam volela: providna bluza Jean Paul Gaultier sa printom, drzak suvenir, top sa šljokicama iz Pariza i vintidž pletena majica boje žvakaće gume. Međutim, shvatila sam da nekako najviše gravitiram ka običnoj beloj muškoj košulji. Nosila sam takav look nekoliko puta nedeljno: tu blago predimenzioniranu, pomalo izgužvanu mušku košulju na dugmiće u kombinaciji sa farmerkama i baletankama.
Nisam trošila dragocene mentalne sposobnosti za preturanje po ormaru. Ta košulja je predstavljala i melem za dušu i prazno platno. Delovala je elegantnije od obične bele majice, a istovremeno bila veličanstveno inteligentan izbor po pitanju beskrajnih modnih mogućnosti. Neki je vole uštirkanu i savršeno ispeglanu, dok ja preferiram nešto opušteniju varijantu. Udobna bela košulja može izdržati ceo dan i podneti sve što na nju nabacam (kako bukvalno, tako i figurativno). Moja mama, antikvar i poštovalac mode, upoređuje ovu košulju sa sladoledom od vanile, što ne znači da je bezlična, već da predstavlja klasik na koji se možete osloniti i kome se možete vratiti. „Bela košulja čini garderobu pristojnom”, kaže ona. Naravno, sasvim sigurno postoji milion drugih ukusa u poslastičarnici, ali bela majica je sredstvo za čišćenje nepca i smirivanje palete boja. U poslednje vreme, ponovo se javio taj osećaj da mi je potrebna bela košulja.
Život mi je opet haotičan, premda je ovog puta u pitanju daleko srećniji haos, jer se brinem o novorođenčetu i pokrećem sopstveni biznis. Takođe sam primetila da upravo ove košulje na kopčanje ponovo dospevaju u centar pažnje. Bila sam opčinjena sa Lorde, koja je nosila njenu kul, bezbrižnu verziju bele košulje u muzičkom spotu za pesmu What Was That. Kompletan stajling je bio otkačeno kežual, sa Balenciaga farmerkama koje su ee jedva zadržavale na kukovima i selotejpom nemarno obmotanim oko čizme sa debelim gumenim đonom. Njena bela košulja je bila jedva zakopčana i, u zavisnosti od toga kako je vetar duvao, lepršala je povremeno nagore, otkrivajući deo stomaka. Kako senzualno. Kako jednostavno.
BELA KOŠULJA JE TAKOĐE bila svuda po modnim pistama kada su u pitanju jesenske kolekcije 2025. Dok je Row izabrao klasičan izgled, kod Balenciage bela košulja je bila rastegnuta i izdužena, pretvorena u mini-haljinu sa zločesto podignutom kragnom. Prada je predstavila romantičnu verziju sa pufnastim rukavima i blago izgužvanim materijalom. Bilo je i otmenijih iteracija, kao kod Issey Miyakea, gde je kragna bila iskošena na stranu tela, kao da ju je neko pomerio, kao da se svet nagnuo sa svoje ose. Japanski dizajner Keisuke Yoshida primenio je silazne čvorove koji se ukrštaju preko dugmadi nalik ludačkoj košulji. Thakoon Panichgul je za brend HommeGirls predstavio košulju koja podseća na japansku školsku uniformu, fokusirajući se na njen kutijast oblik.
Thom Browne je celokupan svoj biznis izgradio na ideji uniforme. Bela oksford košulja (teža, čvršća verzija košulje sa dugmićima, napravljene od oksford tkanine) bila je jedan od prvih artikala koje je predstavio kada je pokrenuo svoju modnu marku 2001. godine i on nastavlja da prikazuje njene varijacije iz sezone u sezonu. „Želeo sam da to bude nešto prepoznatljivo kada pomislite na moju kolekciju, da pomislite na tu belu oksford košulju, ali to nije bila samo bela košulja”, kaže on. „To je takođe bila ideja o toj pancirnoj pamučnoj košulji, za koju mislim da smo svi odrasli noseći je.” Postoji ta demokratska reč mi. Bela košulja na dugmiće predstavlja simbol jedan za sve i svi za jednog. Brownova majka ga je kao dete oblačila u šarmantne košulje brenda Brooks Brothers.
Odrastao sam noseći taj krut stil za hor i razgovore za posao. Bela košulja mi je oduvek davala osećaj profesionalizma. Termin white-collar datira iz 1910. godine, ali ga je popularizovao autor Upton Sinclair, koji ga je u svom ekspozeu The Brass Check, koji predstavlja razotkrivanje američkog novinarstva iz 1919. godine, koristio da označi nekoga ko je radio kancelarijski posao. Bela košulja je standardni odevni predmet, ali je takođe i ikonoklast. Svi se sećamo kada je Carrie Bradshaw obukla Bigovu predimenzioniranu belu košulju i vezala je kaišem, nakon što je pala u jezero u Central parku? Lik Ume Turman u Petparačkim pričama, Mia Wallace, je takođe nosila jednu, bila je tako staložena i kučkasto opaka sa cigaretom u ruci, špicastim manžetnama i upadljivim crnim emajliranim ukrasom za manžetne u prvom planu.
Carolyn Bessette Kennedy i princeza Diana, čiji se stil i dan-danas poštuje, koristile su bele košulje kako bi izrazile skromnu eleganciju. Dizajnerka Carolina Herrera je učinila isto. Njena kombinacija duge večernje suknje i uvučene, poluraskopčane bele košulje postala je obrazac za oblačenje na crvenom tepihu. Godine 1998, Sharon Stone je prisustvovala dodeli Oskara u Herrerinom stilu: u sjajnoj svilenoj suknji Vere Wang, boje lavande, uparenoj sa muškom košuljom marke Gap, raskopčanom do pupka i kragnom blago podignutom nagore. Na ovogodišnjoj Met Gala svečanosti, Anne Hathaway je nosila Carolina Herrera suknju i belu košulju sa čvrstom kragnom, koju je kasnije nosila i na afterpartiju, ali u kombinaciji sa crnim pantalonama. To je definitivno bilo najlakše presvlačenje ikada.
U maju prošle godine, Hathaway je nosila haljinu-košulju, skrojenu po meri, koju je dizajnirao Zac Posen, kreativni direktor kompanije Gap Inc. Ovaj odevni komad je imao privlačnost nečega što se u brzini navlači na telo: stilistkinja Hathawayeve, Erin Walsh, povukla ju je, pa je kragna bele košulja-haljine bila postavljena tako da se spušta sa glumičinog golog ramena. „Ta bela Gap košulja je savršeno ispeglana, odnosno uštirkana, klasična i izvan svih trendova”, objašnjava Posen. „Postoji nešto nesumnjivo bezvremensko u njenoj jednostavnosti.” Kada je Gap prvi put pustio u prodaju verziju Hathawayinog looka na svom web sajtu, haljina se rasprodala u roku od šest sati.
JEDNA OD NAJBOLJIH belih košulja na koju sam nedavno naišla je od omiljenog nezavisnog brenda Chava Studio Olivie Villanti. Prema rečima Villantijeve, koja živi u Meksiko Sitiju, ženske bele košulje obično imaju lakšu, tanju kragnu i manžetnu, dok muške košulje imaju tu zadovoljavajuću čvrstinu, koja im daje strukturu. Otkrivam Villantijevoj da je ključna kost dugo bila bolna tačka kada je u pitanju moje nošenje belih košulja. Bez obzira na to koliko se trudim da otkopčam košulju u Jane Birkin fazonu nemarne seksipilnosti, najčešće izgledam kao polaznica jevrejske škole: kragna se steže oko mog dušnika, kao da mi cenzuriše ceo vrat i grudi. Villanti kapira tu nelagodnost i dodaje težu unutrašnju postavu svojim košuljama u cilju optimalnog širenja kragne.
„Možete da podignete kragnu, a ona vam neće udarati u lice, i neće vam se šminka preslikati na nju”, kaže Villanti o svojim košuljama. „A takođe se može otvoriti i širom na način na koji je ključna kost vidljiva.” Postoji element tabularase (neispisane table, odnosno lista hartije) u beloj košulji na dugmiće, koja joj daje univerzalnu privlačnost, bez obzira da li je kupujete u Gapu, francuskoj luksuznoj modnoj kući ili od malog nezavisnog dizajnera. „To je emocionalno i simbolično prazno platno koje omogućava onima koji ga nose da projektuju svoj identitet, raspoloženje ili moć bez ikakvih distrakcija. Ona sugeriše jasnoću, kompetentnost i samokontrolu, i često se povezuje sa profesionalizmom, čistoćom i čistotom ili povratkom redu nakon haosa”, objašnjava londonski psiholog Carolyn Mair, autorka knjige Psihologija mode (The Psychology of Fashion). „Imajući u vidu ove simboličke asocijacije, nošenje klasične bele košulje može izazvati ova osećanja kod onoga ko je nosi”, dodaje ona.
„Ona ukazuje na psihološku potrebu za jednostavnošću, autentičnošću, redom ili transformacijom i nedostatak potrebe za ukrašavanjem.” Prednosti bele košulje su više nego dobrodošle upravo u ovom vremenskom trenutku. Još uvek se oporavljamo od poremećenog perioda promene trendova. U eri nakon Covida, koju su karakterisale poremećene vizije odevanja budućnosti, bili smo zatrpani neumoljivim core varijantama (cottage-core, corporate-core…), kupujući ubrzano, kako bismo se uklopili u određeno stilsko pleme. Nakon poplave bestrasnih mikrotrendova, moda se našla u procesu samoispitivanja. Kako steći lični stil najčešća je sintagma za pretragu i deluje kao da je svako ko ima TikTok nalog ohrabren da vam kaže kako da ga steknete.
Privlačnost bele košulje u ovom kontekstu je očigledna: bela košulja znači da nema distrakcija. Bela košulja nudi priliku da zanemarite razna i najčešće nestručna mišljenja, fokusirate se na ono najvažnije i počnete ispočetka. Arhitekta imidža Law Roach, poznat po stilizovanju Zendaye i Celine Dion, ima ceo ormar pun belih košulja. „Stalno kupujem bele košulje na dugmiće u svim njihovim varijacijama”, rekao je u podkastu ovog časopisa The Good Buy, napominjući da preferira one sa Amazona ili iz velikih prodavnica. „Kada obučem čistu, lepu, savršeno ispeglanu belu košulju, jednostavno se osećam stilizovano. Osećam se samouvereno, osećam se sređeno. Možete zasukati rukave, podići kragnu. Ponekad ih nosim unazad ili ih spustim na ramena. Ona može biti toliko toga odjednom.” A što se mene tiče? Volim svoje bele košulje oplemenjene spontanim naborima. Svaki nabor je nežan signal da nosim svoje bele košulje kako napolju, tako i unutra. To je ta magija bele košulje: uštirkane ili ne, neobične ili klasične, one mogu vratiti vaš garderober, i vaš život, na pravi put.
Tekst: Tara Gonzales
Foto: Profimedia
