Retkost je da dizajner u beleškama uz reviju navede svojevrsnu bibliografiju, ali kada je Marc Jacobs otvorio Nedelju mode u Njujorku svojom revijom za 2026. godinu, bio je sasvim otvoren u vezi sa referencama — uključujući sopstvenu kolekciju za proleće 1998, kao i devedesete koje su obeležili Helmut Lang i Prada. Uz pesmu „Jóga“ sa albuma Homogenic iz 1997. islandske umetnice Björk, i manekenku Alex Consani u sivom flanelskom kompletu sa visokim levkastim okovratnikom, kolekcija je delovala kao povratak minimalizmu kojim se Jacobs bavio krajem devedesetih. (Poslednjih godina dizajner je, naime, naginjao ka izrazito avangardnom i maksimalističkom izrazu.)
Iako je Jacobs bio najdirektniji kada je reč o inspiraciji, nije bio jedini koji je ove sezone posegnuo za tim uskim vremenskim prozorom kraja devedesetih. Moda je već obilato oživljavala grunge estetiku i Y2K eksces, ali period između ostao je relativno neistražen u talasu nostalgije. Moda se u turbulentnim vremenima gotovo uvek vraća idealizovanju „jednostavnijih“ i „boljih“ epoha — od renesansnih izraza do oživljavanja staroholivudskog glamura sedamdesetih.
Dodatni podsticaj ovom povratku dala je serija Love Story, u kojoj Sarah Pidgeon tumači Carolyn Bessette Kennedy. Estetika tog perioda ponovo je prisutna i na ekranima i na pistama. Ipak, revival se kuvao već neko vreme: minimalistički brendovi poput The Row i Toteme već su dominirali scenom, dok su Instagram nalozi poput Cabmate arhivirali nostalgični street style zvezda kao što su Julia Roberts, Kate Moss i sama Bessette Kennedy.
U kolekciji za Calvin Klein, dizajnerka Veronica Leoni se formalno pozvala na kasne sedamdesete i rane osamdesete, ali su se elementi kasnih devedesetih jasno nazivali — naročito u elegantnoj haljini sportskog kroja sa „racerback“ leđima i sivoj haljini ravne siluete sa četvrtastim izrezom. (Bessette Kennedy je devedesetih radila u Calvin Kleinu, a kancelarije tog brenda pojavljuju se i u pilot-epizodi serije.) Za modne sladokusce, angažovanje manekenke Guinevere van Seenus, miljenice Calvin Kleina iz devedesetih, bilo je dodatno namigivanje tom vremenu.
Debitantska kolekcija Rachel Scott za Proenza Schouler prikazala je ženu „u žurbi“, kroz minimalističke haljine zatvorenog izreza, uz dekorativnije komade. Catherine Holstein je u okviru brenda Khaite ponudila slip-haljine i sjajne površine koje su delovale kao most između grungea i tehnološki zasićene estetike prelaza u 21. vek.
Nisu samo velika imena oživljavala kasne devedesete. Manji brendovi poput Fforme, Ashlyn, Kallmeyer i Colleen Allen pridružili su se trendu sopstvenim interpretacijama motiva tog doba — od četvrtastih izreza do vezivanja nalik keceljama.
Ovi komadi ne deluju samo kao relikt jednostavnijeg, manje stilizovanog vremena; oni odgovaraju i onome što žene zaista žele da nose. Savršeno se uklapaju u kapsulne garderobere kojima smo svi postali skloni, a pritom su dovoljno osobeni da izbegnu etiketu „tihe luksuznosti“. Njujorška moda možda ponekad dobija kritike da je previše komercijalna, ali ima nečeg u tome da kupcu ponudite upravo ono za čim žudi.
Foto: Profimedia
