Za razliku od sedmice koja je za nama, za vikend su najavili kišu, ali će temperature biti idealne za šetnje. Obucite se slojevito, ponesite kišobran i vodootpornu obuću i pravac u neki muzej ili galeriju. Juče je u Beogradu otvoreno nekoliko izložbi, takođe, u bioskopu se prikazuje nekoliko novih filmova (od kojih je najiščekivaniji Severnjak), tu su stare dobre predstave u pozorištima – “Petrijin venac” u Teatru na Brdu, “Režim ljubavi” u Ateljeu 212 i “Klaustrofobična komedija” u Zvezdara teatru.  Ako ne želite da izlazite napolje, već da uživate u toploj kući dok kišne kapi dobuju o prozor, bindžujte novu Netflixovu seriju “Anathomy of a scandal” (veliki povratak Sienne Miller na male ekrane) ili čitajte novu knjigu Elif Shafak, “Ostrvo nestalog drveća”.

Film

Severnjak

Epski triler koji pomera granice viđenog kad je svet vikinga u pitanju. Film je režirao Robert Eggers, a u glavnim ulogama gledamo Alexandera Skarsgaarda, Anyu Taylor Joy, Nicol Kidman, Etana Hawke-a, Willema Daffoea, Bjork. Ovo je film o osveti koji istražuje koliko daleko će vikinški princ otići u traženju pravde za svog ubijenog oca. Isključivo za gledanje na velikom platnu. 

DKC

Vojvoda

Zasnovan na istinitoj priči, ovo je poslednji film britanskog reditelja Rogera Michella (preminuo je 22. Septembra 2021). Radnja se dešava 1961, a počinje kada Kempton Banton, šezdesetogodišnji taksista, ukrade iz Nacionalne galerije u Londonu portret vojvode od Velingtona, koji je naslikao Fransisko Goja. Bila je to prva i jedina krađa u istoriji galerije. Kempton je poslao napomene za otkup dela, navodeći da će vratiti sliku pod uslovom da britanska vlada više brine o starijim osobama jer je dugo vodio kampanju da penzioneri dobiju makar besplatnu televiziju. U glavnim ulogama su genijalni Jim Broadbent, Helen Mirren, Fionn Whitehead, Matthew Goode, Anna Maxwell Martn i drugi.

Izložbe

Galerija Artget, Slučaj siromašnih slika 

Mia Ćuk, umetnička direktorka Galerije za sezonu 2022, otvarila je grupnu međunarodnu izložbu dela sledećih umetnika: Amina Zubir, Ana Čavić, Ana Letić, Biblioteka 0 Općenito, Bojan Janković, Boris Burić, Borislav Stanić, Darija S. Radaković, Dejan Golić, Doplgenger, Đorđa Pifareti, Katrin Keller, Kolhoz kolektiv, Krasimira Buceva, Maša Seničić, Miloš Bojović, Rastko Novaković, Šejma Fere.

 Kada je u martu raspisan konkurs povodom izložbe “Slučaj siromašnih slika” već je pozivni tekst bio zamišljen kao svojevrsni igrokaz unutar jezičkih i koncepcijskih obrazaca koji čine deo uobičajene procedure realizacije izložbe. Na mestu jasnih kriterijuma ili preciznog uputstva, autorima je ostavljen prostor da intuitivno, asocijativno ili čulno reaguju na sam tekst, njegov puls i  šumove, da unutar jednog jezičkog imaginarija intervenišu putem svojih gestova – predloga. Tematska okosnica, siromašne slike, obuhvatala je širok spektar pojava koje registruju različite vizuelne manifestacije “slabih”, “loših” ili “degradiranih” prikaza koji  dekodiraju određene društvene fenomene ili uslove sopstvenog nastanka. Izložba je zamišljena kao diskurzivni prostor nesvrstanih formi (odatle i insistiranje na “prikazima” i “slikama” umesto na fotografiji – terminološki zamajac koji je proizveo izvesnu disonancu ali i priželjkivani eklekticizam), koje svedoče o dinamici kreiranja i konzumiranja naše neposredne vizuelne svakidašnjice.

Likovna galerija

Skriveno mesto, Bojan Radojčić  
Baveći se problemom nadzora i potpunog gubljenja privatnosti u globalizovanom društvu premreženom hiperinformacijama koje “pati” od virtuelne socijal-fagije, umjetnik u arkadijski prizor crteža uvodi, na izvestan način mimikrirajući ih, i dajući im vitalitet, kakav ima priroda, elemente koji su metafore javnog, masovno prenošenog spektakla. Na crtežu se pojavljuju mikrofoni, kamere, reflektori, velelepni poput drveća, sa čudnim organskim kvalitetom, tako harmonizovani sa rastinjem, da se oko posmatrača ne buni u prvi mah, jer ne osjeća vizuelni i semantički raskol u predstavi.  Na podu galerije, kao neka vrsta trodimenzionalne replike crteža, je video- zvučna instalacija, sačinjena od ukrasnih biljaka, između kojih je međuprostor pokriven zgužvanom zlatnom folijom, mikrofona, monitora, situiranih u velikoj kutiji – sanduku. Kablovi izlaze iz kutije i poput lijana, vijugaju, stvarajući utisak nekontrolisanog, nepredvidivog kretanja… Za razliku od crteža, koji bi mogao da pretenduje da bude simbolički večan, instalacija kodiranu poruku koja propituje globalni fenomen gubljenja privatnosti u našoj zbilji šalje sada i ovde, jer se preko ekrana i mikrofona strimuju dešavanja iz same galerije. Kamere beleže svaki pokret, svaki zvuk, i potencijalno ih trajno pohranjuju u digitalnim arhivima.. Privatnost zasnovana na autonomiji naše ličnosti, odnosno ubeđenju da smo vlasnici svojih života i da niko drugi ne može odlučivati u naše ime kada i kako će naše privatno postati javno, raspršuje sa kao privid idealne slike, koja u svesti posmatrača počinje polako da se rastvara…(Ljiljana Karadžić, iz uvodnog teksta u katalogu)

Koncerti

Dom omladine, Koi Koi

Ovo je najveći koncert benda KOIKOI do sada. Održaće se u sali Amerikana Doma omladine Beograda, 16. 04, u 20 časova. Četvorku čine Marko Grabež (vokal, gitara), Emilija Đorđević (bas gitara, vokal), Ivana Miljković (sintovi, vokal) i Ivan Pavlović Gizmo (bubnjevi i semplovi). Koncert počinje nastupom hrvatskog muzičara Ivana Ščapeca, poznatijeg pod pseudonimom Eine.

Streaming platforme

Netflix

Anathomy of a Scandal

Serija koja je nastala po istoimenoj knjizi, na male ekrane vraća glumicu Siennu Miller. Pored nje, u glavnoj ulozi gledamo Ruperta Frienda, a dvoje glumaca tumače bračni par. Suprug radi u vladi, upleten je u skandalozne radnje koje se razotkrivaju u javnosti, a ubrzo biva optužen za stravičan zločin. Seriju je režirao David E. Kelly. 

Knjige

Elif Shafak, Ostrvo nestalog drveća

Kipar 1974. Dvoje mladih sa suprotnih strana podeljene zemlje sastaju se u taverni u gradu koji oboje nazivaju domom. Taverna je jedino mesto gde Grk Kostas, hrišćanin, i Tukrinja Defne, muslimanka, mogu krišom da se sastaju. Sa pocrnelih greda vise venci belog luka, papričica i začinskog bilja. U njoj se nalaze najbolja hrana, muzika i vino u gradu. Ali ta taverna je još po nečemu posebna: u njoj čovek, makar i nakratko, može da zaboravi na spoljašnji svet i njegove neizmerne patnje. Usred taverne raste smokva kroz otvor na krovu. To drvo je svedok radosnih sastanaka dvoje mladih. Tu je i kad izbije rat, i glavni grad bude spaljen i razrušen, kad se mladi rastanu, a vlasnici taverne nestanu. Decenijama kasnije u severnom Londonu šesnaestogodišnja Ada Kazancakis, koja nikada nije posetila ostrvo na kom su joj roditelji rođeni, želi da pronađe svoje mesto u svetu i očajnički traga za odgovorima pokušavajući da razotkrije godinama skrivane tajne. Jedina veza sa zemljom njenih predaka jeste smokva koja raste u dvorištu njihove kuće. Kritičari kažu da je roman “Ostrvo nestalog drveća” tragična priča ublažena trajnom ljubavlju i fantastičnim završetkom, sveukupni trijumf književnosti slavne autorke Elif Šhafak.

Tekst: J.M.

Fotografije: Promo, Instagram, YouTube, Netflix