Benzoil peroksid vs. salicilna kiselina: Šta je bolje za tretiranje akni?

Objašnjavamo benefite, razlike i način korišćenja dva izuzetno popularna sastojka za negu problematične kože.

Ukoliko imate problematičnu kožu sklonu aknama, onda sigurno znate da su benzoil peroksid i salicilna kiselina ključni sastojci za njenu negu. Međutim, koliko zapravo znamo o njima? Hajde da odgovorimo na najvažnija pitanja u vezi sa njihovim benefitima, razlikama i načinu korišćenja.

Šta je benzoil peroksid?

Benzoil peroksid je važan sastojak za tretiranje akni, značajan za smanjenje količinu bakterija i apsorpciju viška sebuma. Antibakterijski je, antiinflamatorni, keratolitički - uklanja gornji sloj mrtvih ćelija kože - i komedolitik, što znači da moćno deluje protiv mitisera i belih tačaka.

Kako benzoil peroksid utiče na kožu?

Nakon nanošenja, benzoil peroksid razgrađuje i oslobađa kiseonik koji ubija bakterije koje uzrokuju nastanak akni. No, iako je efikasan i kada se koristi sam, stručnjaci savetuju njegovu kombinaciju sa lokalnim antibioticima i retinoidima za još bolje rezultate.

Koje su prednosti i mane benzoil peroksida?

Prednost benzoil peroksida je najpre u smanjenju inflamatornih procesa na koži, a najveći neželjeni efekat koji se potencijalno može javiti jeste iritacija. Ovaj sastojak efikasan je u koncentracijma od 2,5%, 5% i 10%, sve više od toga može iritirati kožu, te počnite od najslabije koncentracije ukoliko ovaj sastojak tek uvodite u svoju rutinu nege.

Šta je salicilna kiselina?

Salicilna kiselina je nešto nežniji sastojak od benzoil peroksida i cilja na rešavanje samog uzroka nastanka akni. Dobro funkcioniše i sama i u kombinaciji sa alfa-hidroksilnim kiselinama kao što su glikolna kiselina i mlečna kiselina.

Kako salicilna kiselina utiče na kožu?

Salicilna kiselina takođe ima antiinflamatorna svojstva i pripada istoj hemijskoj porodici kao i aspirin, a rastvara ostatke mrtvih ćelija kože i sebum koji začepljuje pore, što je i čini tako moćnom. 

Koje su prednosti i mane salicilne kiseline?

Prednosti salicilne kiseline su smanjenje mitesera i belih tačaka, a kao što smo već spomenuli, takođe ima antiinflamatorna svojstva. Pa ipak, moguća nuspojava i u ovom slučaju je iritacija. Salicilna kiselina se obično koristi u koncentracijama u rasponu od 0,5% do 2% u proizvodima protiv akni. Ako imate osetljivu kožu, počnite sa nižim koncentracijama i koristite je svaki drugi dan. Naravno, izbegavajte salicilnu kiselinu ako ste alergični na aspirin!

Koja je razlika između benzoil peroksida i salicilne kiseline?

Najveća razlika između ova dva sastojka je ta što benzoil peroksid ima antibakterijska svojstva i korisniji je za rešavanje upalnih procesa. Salicilna kiselina pak ima jače komedolitičke efekte, tako da je efikasnija u lečenju i prevenciji mitesera i belih tačaka. Zbog svojih različitih prednosti, ova dva sastojka dobro funkcionišu zajedno.

Kako se benzoil peroksid i salicilna kiselina koriste?

Benzoil peroksid je aktivni sastojak u sredstvima za čišćenje, gelovima, kremama, losionima i penama. Salicilna kiselina se može naći u sredstvima za čišćenje, tonerima, hidratantnim kremama, pa čak i korektorima. Stručnjaci preporučuju da izaberete samo jedan proizvod koji ima benzoil peroksid i jedan koji ima salicilnu kiselinu - korišćenje previše proizvoda koji imaju aktivne sastojke u isto vreme može izazvati katastrofu! Takođe, nemojte ih koristiti svakog dana, makar ne dok se vaša koža ne navikne na njih, već naizmenično, recimo svakog drugog dana. Proizvode sa ovim sastojcima možete koristiti ili u jutarnjoj ili u večernjoj rutini; izbegavajte predeo oko očiju i slobodno ih nanosite na celo lice, a ne samo na delove koji su zahvaćeni aknama - ideja je da se one ne samo leče, već i spreče.

Foto: Profimedia

Priredila: I. T.

Pročitajte još

Pročitaj još