Napokon sam pronašla tajnu uspeha na radnom mestu. Kada kažem uspeh ne mislim na više novca ili avanzovanje na lestvici, iako su to veoma privlačni aspekti rada. A pod radno mesto, zaista mislim život, jer kao preduzetnik oduvek sam mešala ta dva (ko nije odgovarao na imejl u pidžami?).

Uspeh za mene znači osećati se kao čovek u vremenu kada smo programirani da se ponašamo kao mašine, i naučiti da se posao (užurbano) odvoji od privatnog (smireno).

U čemu je tajna? U veštini da se prigrli jednostavnost. Kao da sam zavisnik od čokolade koji je odlučio da prekine sa slatkišima, ja sam shvatila da je moj način života ispunjen previše kompleksnim detaljima. Godinama sam bila zagovornik multitaskinga i vodila  dva mala biznisa i pritom imala ispunjen porodični život. Mislila sam da što mi je svakodnevica užurbanija, to bolje. Moja generacija feministkinja (sada imam 55 godina) znala je koliko je posao oslobađajuć i koliko je borba bila teška da steknemo prava rada i jednakosti. Oduvek sam volela da radim, i dalje me to ispunjava. Kada mi se karijera vinula devedesetih, to se desilo u periodu razvoja sredstava za komunikaciju – mobilni telefoni (doduše veličine cigle) počeli su da se pojavljuju, medijski kanali su postojali sve raznovrsniji zahvaljujući satelitskoj televiziji, kompjuter je prestao da bude luksuz, a internet je bio svakodnevica, zajedno sa tim malim detaljem zvanim e-mail. Prigrlila sam sve novine i bila uverena da što više radim, biću srećnija.

Na sredini svojih četrdesetih, društvene mreže su počele da se pojavljuju, ali i fizička i metalna iscrpljenost. Postala sam ozbiljno bolesna i moj oporavak je vodio do nečega što se zove društveno zdravlje – kako biti u formi i dobro u hiperkonektovanom svetu. Neprestano ubrzanje, do danas kada prosečna osoba ima sedam kanala društvene komunikacije i kada se u proseku uhvatimo za telefon svakih 12 minuta iliti 80 puta u toku dana. Svet ima problem sa viškom kilograma, ali isto tako i preteranim unosom informacija koje izazivaju anksioznost i što na kraju ima negativan uticaj na način na koji naš mozak funkcioniše. Mi možda mislimo da smo na vrhuncu zadatka, ali ispitivanja pokazuju sasvim suprotno – 15 miliona radnih dana se godišnje gubi usled stresa u Velikoj Britaniji, a istraživanje je pokazalo da je potrebno dvadeset minuta da se koncentracija povrati nakon boravka na internetu. Drugim rečima, multitasking je mit, a konstantan boravak na internetu i društvenim mrežama jednako je poguban po zdravlje kao loša ishrana i prejedanje.

Za mene lično, protivotrov od predoziranja informacijama je došao u vidu neuro-nauke. Ljudski mozak ima kognitivnu granicu od sedam stvari koje može da obavlja, tako da ukoliko na spisku obaveza imamo više od tog broja, mozak počinje da biva zbunjen i u stresu. Ja sam odlučila da svoj spisak obaveza ograničim sa šest aktivnosti – broj relevantan u prirodi i kulturi i vezuje se za efikasnost, snagu i povezanost (posmatrajte saće ili pahuljicu, oba primera su zasnovana na heksagonu sa šest strana). Prva stvar koju sam uradila jeste da sam počela da gledam svaki dan kao seriju od šest epizoda, prilikom koga sam želela da obavim šest stvari. Postavljanjem sebi samoj pitanja – kojih šest stvari ću obaviti danas, pomoglo mi je u uspostavljanju dnevnih prioriteta – izbacivanjem viškova, uvela sam jednostavnost u svoj život. Nakon toga, počela sam da uvodim vreme bez korišćenja telefona, makar to bilo i na samo dvadeset minuta. Na početku mi je to delovalo opasno, imala sam osećaj kao da sam u gubitku bez te naprave. Sada je osećaj onakav kakav je oduvek trebalo da bude – normalan.

Kada sam počela da živim po principu jednostavnosti mislila sam da ću tome pristupiti kao dijeti – tačnije nečemu što ću prekršiti. Umesto toga, dalo mi je osećaj slobode. Umesto gunđanja na račun mog ponašanja, suprug i deca su odmah uvideli da se nešto promenilo. Postala sam mirnija, manje frenetična, pa čak i zabavnija. Istinski je dobar osećaj ne osećati stres sve vreme ili zamor usled donošenja prevelikog broja odluka i ne biti zavistan od telefona. Ja sam sebi pojednostavila – trajalo to šest minuta ili šest sekundi. Radim jednu po jednu stvar i meni to prija.

Priroda je ključna za moj uspeh. Istraživanja pokazuju da samo gledanje slike drveta ima benefite po organizam, nije ni čudo što sedenje ispod neonskih lampi stvara osećaj stresa. Proveravam aplikacije za vremensku prognozu i svaki put kada je sunčano, ja to koristim da budem napolju. Danas, najviše od svega investiram u patike, na sastanke idem peške, a ponekad i organizujem sastanke kao šetnju. Na digitalni detoks gledam kao na post. Naravno, postoje dani kada sebi date oduška, ali mora postojati apstinencija. Živimo u novom svetu – zajedno sa mašinama, a ja želim da se postaram da uspemo da u njemu živimo kako treba. 

PUT JEDNOSTAVNOSTI – Kako se svakodnevno rukovoditi pravilom šestice

NEMOJTE RADITI VIŠE POSLOVA ODJEDNOM

Obavljajte jednu po jednu stvar i svakoj se valjano posvetite.

NAUČITE DA KAŽETE NE

Ograničite sebe na stvari koje pristajete – reći da na sve je umarajuće.

NAPRAVITE MESTA ZA VREME BEZ TELEFONA I INTERNETA

Provedite makar sat vremena dnevno, iscela ili kao tri seanse od po dvadeset minuta, kada ćete raditi na drugačiji način, kada ćete samo čitati ili pisati koristeći papir i olovku.

FIZIČKA AKTIVNOST MAKAR SAT VREMENA DNEVNO

Nemojte zaboraviti da telefon bude van upotrebe tokom treninga.

BUDITE DRUŠTVENI UŽIVO, NE NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

Ne morate gasiti vaše naloge na društvenim mrežama, ali uzmite u razmatranje koliko vremena provodite na telefonu.

SEDITE I RAZMIŠLJAJTE O SVOJIM EMOCIJAMA ŠEST MINUTA DNEVNO

Videćete šta će izaći na površinu,bilo da su to anksioznosti ili prioriteti, i preispitajte se šta za vas znače kreativnost i produktivnost.

Autor: Julia Hobsbawm 

Fotografije: Pexels, Instagram