Vraćanje već davno osvojenih prava: Koliko je očaj žena iz Avganistana zapravo i naš?

Porodično nasilje, diskriminacija po pitanju radničkih prava, ponižavanje, uskraćivanje prava na odluke o sopstvenom telu… zvuči kao da pričamo o ženama iz radikalnog Avganistana zar ne? Ili vam, pak, zvuči bliskije?

Možda živimo u sredini gde se naizgled ženama priznaju sva prava, (prividna) jednakost sa muškarcima, apsolutna sloboda življenja i odlučivanja. Ali sigurni smo da svako od nas zna bar jednu ženu iz svog okruženja, koja je doživela neku od ovih nepravdi, uzemiravanje i zastrašivanje u školi ili na poslu,  atak na sopstvenu sigurnost, telo, pa i život.

Događaji koji bukte u Avganistanu, slike koje nam se ukazuju pred očima već danima unazad o devojčicama i ženama koje gube sva osnovna životna prava, te dobijaju veto na rad i školovanje; spisak se niže: na izazak iz kuće bez burki, muške pratnje, gde se prisilno odvode iz svojih domova kako bi služile kao zabava talibanima, samo nas podsećaju na to koliko su ženska prava u 21. veku i dalje izuzetno, izuzetno krhka.

Možda vam do juče to nije ni padalo na pamet, ali danas je savršeno jasno: prava žena  u današnjem svetu daleko su od humanih, očekivanih za ovaj vek, jednostavno normalnih, i na kraju: sigurnih. Dovoljno je da se pojavi jedna moćna ruka i jednostavno ih odnese, poput bilo čega što se sklanja sa stola, stoji vam na putu.

Ako ste jedni od onih koji smatraju da je to moguće samo tamo daleko u nekoj jugoistočnoj azijskoj zemlji, u ekstremnom Avganistanu, koji je oduvek imao male šanse da se približi evropskom standardu, setite se nedavnih događaja u Poljskoj, gde je ženama zakonom oduzeto pravo na abortus i odlučivanje o tome da li žele da se ostvare u ulozi majke ili ne.

Činjenica je da i u 2021. godini ovde u Evropi, svuda u svetu, svakodnevno doživljavamo društvenu nepravdu od strane muškaraca, čija moć i dalje dominira planetom. Žene su “slabiji” pol, “nežniji” pol, “ranjiviji” pol. Jesmo li? 

Neustrašive žena iz Avganistana dokazuju da nismo. Iako ugnjetavane, zastrašivane i sa razlogom prestrašene, uzele su transparente i puške u svoje ruke i stale pred najokrutniju talibansku vojsku sa zahtevima da im se obezbedi pravo na život koji su do tada imale.

Ove pripadnice "slabijeg" pola shvatile su da se niko drugi neće zauzeti za njih i da to moraju da učine same. Ako ste uspeli da je propustite, njihova poruka je sledeća: snaga jedne žene je ogromna, ali snaga hiljadu i hiljadu žena je neuništiva. Zato i pokušava da im se stane na put.

Niko nam ne sme oduzeti prava koja nam pripadaju kao ljudskim bićima, a za koja smo se teško borile kroz istoriju.

Skupa uz naše majke, sestre, ćerke, međusobno osnaživanje i podržavanje, možemo stvoriti mnogo bolji svet. Uz saosećanje sa patnjom kroz koju su prošle sve žrtve režima, a ne okretanje glave u stranu. Na taj način od sebe pravite saučesnika. Zato je edukaciju i emancipacija mladih žena i devojčica i dalje od presudnog značaja,  ali ne samo devojčica, već i dečaka.

Muški svet u kom smo prinuđene da živimo nastao je iz materice. Ma koliko oni to ne želeli da priznaju, od žena sve počinje. Ovo je jako važan deo. Svaka majka već sutra može promeniti svet. Dopuštajući svojim dečacima da iskažu osećanja, kroz plač, kroz zagrljaj, kroz razgovor. Odgajajući emotivno i društveno stabilne muškarce, koji će shvatati i poštovati ulogu žena u ovom svetu.

Foto: Instagram

Pripremila: T. Mišović

Pročitajte još

Pročitaj još