Fantastični, nadrealni kolaži koje stvara libanska umetnica Patil Balian pod pseudonimom pupa.til, nose u sebi snagu balansa koji nam je sada najpotrebniji. Lično već dugo uživam u njenim vizijama, prateći je na Instagramu, a eskapizam koji su mi njeni prizori pružili tokom ovog perioda, koji je izazov za celu planetu, za mene su bili terapeutski. Neki od njenih radova se trenutno mogu videti u galeriji Carré d’artistes u Bejrutu. Za Harper’s Bazaar Srbija Patil govori o svojoj umetnosti i filozofiji.

Walk amongst Men as if they were flowers.

Koje je značenje imena Pupa.til i zašto si odabrala da stvaraš pod pseudonimom?

Pupa.til je kombinacija reči pupa (insekt u kokonu u procesu metamorfoze), a moje ime je Patil, i kada se spoje dobijemo pupatil. Na ime pupa sam naišla 2007, čitajući Pinokijeve avanture, i za mene je to bila metafora o samotransformaciji, o procesu gde postajemo ono što zapravo jesmo, u celosti, u svetu koji postaje sve manje i manje očaravajuć i koji je sve više lišen značenja. Preferiram pseudonim jer je moj društveni identitet kao pahulja snega među drugim pahuljama, dok je pupa mit koji sam sama stvorila, i ukojem moj “identitet” pronalazi značenje.

Da li su kolaži popularna forma danas, i kojim se trendovima vode?

Vrlo su popularna umetnička forma, i to sve više i više dobijaju na značaju sa bumom društvenih mreža i platformi kao što je Instagram, orijentisan ka vizuelnom sadržaju. Kolaži su verovatno popularni zbog svoje pristupačnosti i prikladnosti vremenu u kojem živimo, pozajmljivanje iz savremene kulture u svrhu kreiranja novih prizora i značenja koja su deo našeg post-modernističkog iskustva su njihova karakteristika.

Sister moon

Kolaž-zajednica, da je tako nazovem, je na Instagramu kao košnica, postavlja trendove, tu su javni pozivi na stvaranje, nedeljne i mesečne aktivacije koje su jako zabavne i motivišuće za učesnike. Tematski trendovi se vrte oko ličnih, društvenih i globalnih pitanja, kao što su mentalno zdravlje, društvena pravda, svest o zaštiti prirode, ali i mnogih drugih društvenih tema, kao i pobeda i proslava.

Da li postoji još neka tehnika koji si istražila ili koji bi volela da istražiš?

Još kada sam tek postala tinejdžerka počela sam da crtam i slikam, ali nikada se nisam posvetila izučavanju osobina svojih medija i alata, jer je za mene umetnost oduvek bila stvar na koju se bacim u trenutku. Jedini medij koji sam dobro istražila je moj um, tu se najbolje osećam i obožavam tu da budem.

Apres nous le deluge

Želela sam sebe da razumem, pa sam studirala kliničku psihologiju, i nešto društvenih nauka kako bih razumela čovečanstvo. Nikada nisam nastavila dalje od osnovnih studija, samo mi je bio potreban uvid u vrh ledenog brega kako bih shvatila način za istraživanje, i kako bih sve to pretočila u svoju umetnost. Dok sam studirala psihologiju, učila sam o Frojdovom i Jungovom podsvesnom, i o svetu snova. Tokom tog perioda, susrela sam se i sa nadrealizmom i kolažima, zahvaljujući svojim prijateljima. To je bio sudbinski susret. Kroz kolaž sam osetila da mi je ceo svet na dohvat ruke, i makaza. Od tehnika koje bih volela da istražim u budućnosti izdvajam skulpturu, odnosno asemblaže.

Spring asleep

Kada sam prvi put videla tvoje kolaže, bila sam ubeđena da iza njih stoji osoba muškog pola. Onda kada sam shvatila da si žena, počela sam da uviđam njihovu ženstvenu stranu. Šta misliš o polovima i umetnosti?

Dopada mi se ta konfuzija u vezi sa tim kojem polu pripadam, jer sebe smatram i muškim i ženskim bićem. Fluidna sam, i nemam fiksirani polni identitet, naravno telo nas dosta vezuje za jedan od ta dva, ali to ne znači da sami sebe treba da ograničimo na ono što je društvo zacrtalo kao područje te vrste ekspresije. Najbolje je kada možeš da integrišeš i muške i ženske aspekte svog identiteta u jednu ekspresiju, kao hermafrodit. Postoji cveće koje je hermafroditno, ima i muške i ženske polne organe. Kada pravim kolaže, u njima su i muški i ženski aspekti, koji su u vizuelnoj saigri.

Fragile :handle with care

Gde prikupljaš materijal za svoje radove, kada, gde i kako stvaraš?

Prikupljam sa svih strana – iz ilustrovanih knjiga, časopisa, enciklopedija, sa uličnih postera, bilo čega papirnog. Imam radni sto, ali sada se polako selim dalje i proširujem svoj radni prostor. Dnevni sam tip osobe, imam neku svoju rutinu, inspiracija dolazi i odlazi tokom dana, ponekad u malim dozama a ponekad me prosto preplavi. Najvažnija u mom procesu pravljenja kolaža je organizacija raznih marterijala, jer to pomaže nesmetan tok umetničkog procesa. Obično mi je potrebno dva do četiri dana da završim jednu sliku, u zavisnosti od veličine, ali u poslednje vreme jednostavno dozvoljavam da proces traje koliko je potrebno, jer je nekad neophodno i da se sve primiri kako bi se razvio i dostigao jasan izraz.

Landline Connection

Da li možeš da navedeš neke umetnike koji su za tebe inspiracija i kojima se posebno diviš?

Moj osećaj za estetiku je inspirisan delom renesansom, a delom periodima nadrealizma. Omiljeni su mi Hieronymus Bosch, Da Vinci, Boticelli, volim ilustracije srednjovekovnih rukopisa i ikone. Od nadrealista i modernih umetnika su mi među favoritima Max Ernst, Leonora Carrington, Basquiat i još mnogo njih. Sigurna sam da mi se svaki od tih stvaralaca podvukao pod kožu. Trenutno sam opčinjena umetnicima kod kojih ne postoji jasna granica između njihovog života i umetnosti. Gde umetnost postaje stil života, a ne samo predmet koji umetnik stvara.

Da li možda postoji neka druga era u kojoj bi volela da si živela?

Hm, volela bih da posetim svaku eru vremeplovom, i da se sretnem sa određenim ljudima kako bismo porazgovarali, ali ne bih se nigde dugo zadržavala, možda bih ostajala po dan-dva.

Metamorphosis

Šta ti je cilj da izazoveš kod posmatrača tvojih radova, i da li ti je reakcija uopšte bitna?

Nisam sigurna da imam kontrolu nad time šta to što stvaram provocira kod posmatrača. Samo znam šta se pokreće u meni. Asocijacija slika, a kolaž jeste uglavnom to, je nešto što daje prostor za subliminalnu ekspresiju koje nisam uvek svesna u samom trenutku stvaranja, ali mi se jasnije ukazuje kasnije, ili kroz interpretacije posmatrača. To je poput prizora iz snova, i svako vidi šta može i šta želi da vidi.

Da li misliš da umetnost može da promeni svet?

Mislim da je umetnost ogledalo i savest čovečanstva. Oduvek jeste i zauvek će menjati društva. Bilo bi ipak sjajno videti više interdisciplinarnih projekata između umetnosti i oblasti vezanih za well-being čovečansta i okoline, kojim bi se stvorilo više aktivnosti usmerenih na podržavanje promena u društvima. 

Jovana Raković

foto: privatna arhiva Patil Balian/pupa.til