Giorgio Armani bio je kralj italijanske mode, dizajner koga su obožavale holivudske zvezde. A ipak, njegovo poslednje počivalište bilo je daleko od glamura i sjaja — u porodičnoj grobnici u provincijskom gradu u kojem je rođen. Njegova sahrana bila je mala ceremonija kojoj su prisustvovale samo porodica i prijatelji.
Za one koji su ga poznavali, kraj Armanijevog života oslikavao je njegovu ličnost — povučen, privržen svojim korenima i skromnom poreklu. „Imao je veoma težak početak,“ rekla je njegova biografkinja, Renata Molho, ispred Armanijeve pogrebne odaje. „Sve to pretvorio je u neku vrstu humanosti — gledao je ljude i pokušavao da ih razume.“
Rođen u Piacenzi, na severu Italije, 1934. godine, Giorgio Armani živeo je kroz Drugi svetski rat, nacističku okupaciju Italije i posleratne godine kada je zemlja bila u ruševinama.
„Njegov otac bio je u zatvoru iz političkih razloga,“ rekla je Molho, misleći na Ugoa Armanija koji je radio kao činovnik za lokalnu fašističku partiju. Porodica nije bila siromašna, ali ni bogata, a nakon Ugovog izlaska iz zatvora, preselili su se u Milano. „Kao dete, imao je strašnu nesreću dok se igrao bombom. Njegov brat, Sergio, umro je mlad,“ dodala je Molho. Armani se veoma zbližio sa Sergiovim ćerkama, Silvanom i Robertom, i uveo svoje bratanice u kompaniju. „Bio je topao, pažljiv. Kada bi razgovarao sa vama — čak i na kratko — bio je potpuno prisutan. Kada bi pitao ‘Kako si?’, zaista bi slušao odgovor,“ rekla je Molho.
Lokalne vlasti procenjuju da je tokom vikenda 16.000 ljudi došlo da mu oda poslednju počast. Po dizajnerovim uputstvima, njegov kovčeg bio je izložen u Armani Theater u Milanu — mestu njegovih modnih revija. Mnogi od onih koji su čekali satima da uđu imali su lične veze sa Armanijem, jer su godinama radili u njegovom modnom carstvu koje se širilo od odeće do šminke i parfema, hotela i restorana.
Neki su otvoreno plakali dok su čekali. Šapat ljudi u redu potpuno bi utihnuo onog trenutka kada bi zakoračili u mračnu salu, osvetljenu samo sa 300 sveća na podu i Armanijevom slikom projektovanom na zidu. U pozadini je svirala muzika italijanskog kompozitora Luigija Einaudija. Većina bi prišla i dodirnula zatvoren kovčeg. Jedan čovek je kleknuo. Sve vreme, Armanijev dugogodišnji partner, Leo Dell’Orco, i porodica sedeli su ili stajali okolo brišući suze, razgovarajući i dočekujući poznanike. Nekolicina ljudi prišla je da zagrli članove porodice koji su stajali u blizini.
Giorgio Armani preminuo je 4. septembra 2025. u 91. godini života. Armani ostavlja za sobom nasleđe koje prevazilazi krug onih koji su ga poznavali ili radili s njim.
Krajem 1970-ih i 1980-ih, redefinisao je modu uvođenjem laganijih, udobnijih muških sakoa i ženskog power odela. „Imao je sjajan instinkt za društvene promene,“ rekla je Molho. „Razumeo je da žene grade važne karijere i da im je potrebno da budu ženstvene, ali i da imaju autoritet.“ Armani je osnovao svoju kompaniju 1975. godine sa malom investicijom, a uspeo je da je pretvori u višemilijardarski biznis. Danas je to jedna od retkih velikih modnih kuća koja je i dalje u privatnom vlasništvu.
Planirao je veliku proslavu krajem septembra povodom 50 godina brenda. Kolekciju koja je trebalo da bude predstavljena na tom događaju pregledao je i odobrio svega nekoliko dana pre nego što je preminuo u četvrtak, u 91. godini. Njegov testament biće otvoren nakon sahrane, a veruje se da će upravo on dati odgovor na pitanje šta će se dogoditi sa brendom Armani.
Molho je rekla da je Armanijeva smrt prekretnica za čitav svet mode: „Modi će nedostajati jedan deo. To je kao veliki mozaik, a nedostajaće najveći deo, najveća kockica.“
Foto: Profimedia
