Tyra Banks nema nameru da se zaustavi

Ona je jedna od najpoznatijih žena iz sveta mode. Međutim, njena popularnost u svetu medija, dešava se ne kao model, nego kao tvorac projekta America’s Next Top Model. Naravno, mi modni znalci sećamo se mlade Amerikanke tamne puti kao nekog ko je dominirao revijama u Parizu i tako se upisala u istoriju mode. Banks je posle bavljenja modelingom odlučila da svoja krila raširi i vine se u svet medija i preduzetništva. Mnogi su mogli da se podsmevaju zbog njenog iskoraka, međutim, ono što je u tom trenutku bilo riskantno, sada je pitanje rutine i diverzifikacije biznisa. Neumoljiva radna etika i želja da napravi trag, učinila je Banks mogulom, koja sa entuzijazmom krči svoj put do zvezda.

Hajde da pričamo o ovom snimanju za Bazaar Serbia. Ti niste samo u ulozi foto-modela. Glumite, izražavate emocije, transformišete se. Koga ste želeli da prizovete? Koga je predstavljala ta ličnost?

Zapravo, ovo fotografisanje je bilo nešto zaista izuzetno. I Iskreno, sada kada ponovo radim kao model, na celu tu industriju gledam drugačije. Ranije sam se dobro kretala, poznavala svoje dobre poze. A to je došlo prirodno. Moja mama je bila fotograf — doduše ne modni, ali sam zahvaljujući njoj naučila mnogo toga o osvetljenju, kadriranju, kompoziciji. Međutim, sada snimanjima pristupam kao malim filmovima. Kao da pričam priču svakim kadrom. Podrazumeva se da je manekenstvo u tesnoj vezi sa prodajom garderobe. Međutim, za mene predstavlja i prodaju osećanja. Želim da ljudi osete i dožive nešto kada pogledaju fotografiju — da zastanu i kažu: „Čekaj malo… o čemu se ovde zapravo radi?“ Možda ih podseti na film. Ili poseban trenutak u njihovom životu. Možda zapaze određenu fotografiju, ona ih inspiriše, stanu ispred ogledala, odvaže se da naprave tako dramatičan izraz lica, slikaju ga — i blagoslove svoje pratioce na Instagramu sa malo realizma visoke mode. A možda me samo vide kako gledam u njih i pomisle: O čemu li Tyra razmišlja? Zaista volim tu vrstu dubine. Tu misteriju. Takvu vrstu veze. Za ovo slikanje za naslovnu stranu, bila sam skroz u tom vajbu. U svojim mislima, bila sam italijanska filmska zvezda — 1940-ih, 50-ih, 60-ih. Originalna energije Sophije Loren. Ponavljala sam u sebi: „La Dolce Vita u izdanju supermodela u studiju.“ Kosa, šminka, ideja oko koje se ceo tim okupio — sve je to bilo osmišljeno oko jedne takve centralne ličnosti. Takve žene. Volim da radim sa Wilfordom, koji je stilski osmislio ovo snimanje. On ne doprinosi samo odećom — on donosi jedan poseban osećaj odnosno doživljaj. Čitavo raspoloženje.  A naša interakcija traje sve dok se ne desi nešto magično. I da se razumemo — ja nisam mršava kao štapić. Wilford razume ove obline i to je u velikoj meri došlo do izražaja tokom ove italijanske fantazije. Moram da otkrijem da je ovo slikanje istovremeno predstavljalo i fantaziju i bilo izuzetno zanimljivo. Nisam oduvek na taj način radila kao fotomodel, sa tolikom dozom namere i priče. Međutim, sada baš tako radim. I iskreno? Osećam  da sam bolji model sada sa 50 godina nego ikada pre.

“Hodam po pisti za svaku ženu kojoj je ikada rečeno „ne“ zbog njenih godina.
I još nisam završila”

Iz manekenske „penzije“ ste se povukli u 50. godini. Šta vas je navelo da se odlučite na taj korak? Kakav je osećaj bio vratiti se u taj svet – ali pod svojim uslovima?

Da li je moguće? Ponovo manekenka – u 50. godini! Da ste 25-godišnjoj Tyri rekli da će ovo biti njen život decenijama kasnije, verovatno bi odgovorila: „Devojko, ma šta pričaš?!“ Kada su me pozvali iz Victoria’s Secreta i zamolili da se pojavim na reviji i glumim u reklamama, nisam odmah rekla „da“. Bila sam duboko zagazila u preduzetničke vode, gradila sam svoj sladoledni svet snova  – SMiZE & DREAM – i bila sam toliko fokusirana na stvaranje nečeg novog, nečeg smislenog. Osećala sam se kao da sam se pretvorila u potpuno drugačiju verziju sebe. Super poslovnu ženu. A ne supermodel. Međutim, onda sam razgovarala sa mamom koja mi je objektivno predočila realnost. Rekla je: „Tyra, ne radi se tu samo o tebi. Predstavljala bi, na taj način, žene svih uzrasta i godina. Žene kojima je rečeno da je njihov vrhunac prošao. Da se njihov seksepil gasi. Da moda više nije ‘za njih’.“ I to me je pogodilo. Zbog toga sam rekla da. I kada sam izašla na tu pistu, osećala sam se moćno. Nisam samo šetala pistom – ja sam ostavila svoj trag. U poslednjem trenutku sam zabacila ruku u vazduh – u John Travolta fazonu – dok sam se penjala na binu. Nisam to planirala. Jednostavno se desilo. A nešto u vezi sa tim konkretnim hodom po pisti je prodrmalo internet. Postalo je viralno. I iskreno? Zaista sam srećna što sam to uradila. Još uvek smo prisutne. Još uvek smo jake. Još uvek sjajne. Ovog puta, ne radi se samo o meni ispred kamera odnosno meni na pistama. Radi se o tome da radim to u čast svih žena. Hodam po pisti za svaku ženu kojoj je ikada rečeno „ne“ zbog njenih godina. I još nisam završila. Žestok karakter nema rok trajanja.

Trenutno radite kao model za svoj brend sladoleda, SMiZE & DREAM. Kakav je osećaj šepuriti se u kampanjama koje kreativno osmišljavate i koje su plod vaše mašte?

U početku nisam planirala da mešam modu u SMiZE & DREAM. Bila sam u punom naletu razvijanja posla — formule sladoleda, strategije brenda, sve to. Međutim, onda mi je sinulo: Stani malo… moda je ono po čemu me svet poznaje. To je ono što sam živela i disala decenijama. Od svoje 15. godine! Zašto sam bežala od toga? Zato sam i prestala da bežim. Prilagodila sam se. Sada radim kao model brenda, režiram kampanje i puštam mašti na volju. Snimili smo sjajan teaser u Sidneju — šepurila sam se gradom glamurozna od glave do pete, na plaži Bondi, u Sidnejskoj operi, pa čak i Sidnejskom trajektu— pri čemu ponosno odajem počast mojoj mami koja je bila epicentar mog sna o sladoledu, a njena vera u mene mi je pomogla da ostvarim svoje snove. Paradirala sam u stilu visoke mode pa je to prouzrokovalo pozitivne reakcije. Uzbuđenje je raslo čak i pre nego što smo otvorili svoju glavnu prodavnicu. Ponovo  sam bila u svom elementu – stilizovana od glave do pete, sa sređenom kosom, urednom šminkom, pažljivo odabranom modom. Međutim, ovog puta povodom sladoleda. A to je samo početak. Moda, hrana, fantazija i zabava – to je taj SMiZE & DREAM svet. I da, biću art direktorka i sebi i drugima. Zato se pripremite. Jer modna pista je upravo postala jestiva.

Vaša prva iskustva u svetu mode odnose se na odlazak iz Sjedinjenih Država za Pariz. Kako je i koliko vaše vreme provedeno u Parizu i Evropi uticalo na dalji život i pristup radu?

Pariz je učinio sve za mene. Zauvek ću biti zahvalna Francuskoj što je širom otvorenih ruku dočekala ovu mladu, nepoznatu devojku iz Inglvuda u Kaliforniji – bez veza, bez slavnih prijatelja – samo mladu mene, koja je sišla iz aviona i zaronila u potpuno novi svet. Bukirala sam 25 revija već u svojoj prvoj sezoni. To je prava istorija. Međutim, nije se desila slučajno. Pre nego što sam stigla u Pariz, učila sam. Poznavala sam dizajnere. Poznavala sam časopise. Učila sam kulturu. Nisam išla tamo misleći da će to biti „vreme za zabavu u svetu mode“. Tretirala sam taj boravak kao biznis.  I to ozbiljan posao. I takav način razmišljanja sam zadržala. Od tog trenutka pa nadalje, sve što sam radila – bilo da je u pitanju stvaranje TV franšize, pokretanje biznisa, kreiranje brenda sladoleda – proučavam uzduž i popreko. Tada su to bile enciklopedije, biblioteke, arhivi modne istorije. Sada je to Google, to su mentori, to je poslovna škola, to je ChatGPT (da, koristim i to) i to je postavljanje pravih pitanja pravim ljudima. Pariz me je naučio da se uspeh stiče pripremom, poštovanjem i dubokim razumevanjem. To je moj pristup od tada naovamo: unesi se celim bićem, odradi posao i pojavi se savršeno spremna.

“Možeš ti to. Veruj mi. Samo nastavi napred. I jedi puno sladoleda. Shvatićeš zašto”

Koje su bile devojke (modeli) koje su vas inspirisale i zašto?

Oduvek me je inspirisala Cindy Crawford. Da, ona je zaista prelepa — to se podrazumeva — međutim, ono što me je zaista privuklo kod nje je to što je bila poslovna žena. Gutala sam očima intervjue i članke o njoj, ne samo kako bih gledala njen modni sadržaj, već da bih proučavala način na koji ona razmišlja, kako se kreće, kako upravlja svojom karijerom. Sećam se da sam čitala da je imala svoju sopstvenu kancelariju u Revlonu. Pravu kancelariju! I pomislila sam, stani malo… model sa sopstvenom kancelarijom? To je zapalilo u meni neku iskru. Želela sam baš to. Da, želela sam da budem uspešna manekenka — ali sam takođe želela i svoj sto, telefonsku liniju, viziju. Ona je bila moj heroj iz daljine. Godinama kasnije, imala sam priliku da joj to kažem i lično, i to mi je mnogo značilo. Čak i sada — kada sam u njenoj blizini, što se ne dešava često — i dalje se osećam kao ta mlada devojka koja širom otvorenih očiju upija njenu gracioznu moć. Obe smo sada odrasle žene, ali za mene će Cindy uvek biti ta pionirka u biznisu manekenstva koja mi je pokazala šta je sve moguće.

Šta je to što volite u vezi sa modom, a šta ne?

Ono što najviše volim u vezi sa modom su neukalupljenost i neobičnost. Liberalna shvatanja. Dizajnere koji idu sve dalje od očekivanog i pričaju priče kroz lude tkanine, smele strukture, intenzivne boje – sve to. Volim kada moda izgleda kao umetnost. Kada vas natera da zastanete, osvrnete se i osetite nešto. Volim avangardu. Dramu. Rizik. To je ono što me uzbuđuje. A ono što ne volim? Ponekad fantastičnost dolazi sa dozom pretencioznosti. Sećam se da sam tokom godina upoznavala ljude iz ove industrije koji su bili besprekorno stilizovani, i kada bih pitala nekoga sa jakim, neobjašnjivim evropskim akcentom odakle su, a oni bi rekli: „Florida“ – ja bih se zapanjila a oni bi odgovorili: „Pa, mnogo putujem u poslednje vreme…“ Ja na to samo kažem: „Živela sam u Parizu dve godine. A još uvek nemam akcenat. Iz Inglvuda sam. O čemu pričamo?“ U modi može postojati određena doza performansa — i ponekad se to manifestuje kao ponovno rođenje. Međutim evo zanimljivosti: ta persona… ta preteranost, likovi koje ljudi postaju — često dovode i do kreativnog genija. Dakle, premda ponekad prevrnem očima… ja to istovremeno na neki način i poštujem. Moda je pozorište. A ja volim dobru predstavu.

Kako se moda promenila?

Moda se jako mnogo promenila. Nekada je era supermodela doživljavala bum – postojala je ta moćna grupa žena koje su dominirale pistama i naslovnim stranama. Danas, čak i sa društvenim mrežama i svim ovim platformama koje ljudima pružaju  pristup celom svetu, zapravo je višestruko teže probiti se. I dalje postoji taj uski krug koji je na samom vrhu, ali je mnogo složenije probiti ga. A modne revije? Tek one su potpuno drugačije. U vreme kada sam prvi put prošetala modnom pistom u Parizu, revije su bile jednoobrazne. Šatori u Luvru, ista postavka, isto osvetljenje, iste obične bele piste. Akcenat je bio na odeći – a ne na spektaklu. A sada? Ovi dizajneri imaju stav: „Ne prikazujem samo modu, moram da stvorim doživljaj.“ Prikazuju svoje kolekcije u dvorcima, u avionima, u šumama, na plažama, u blatu. Neobuzdano je, i ja sam prilično opsednuta time. I najiskrenije… ne mogu a da se ne zapitam – da li smo mi imali neke veze sa tom promenom? I zaista… moja TV emisija je imala veoma jedinstvene modne revije pre nego što je ceo svet počeo da ih radi u velikim razmerama. U to vreme, ljudi nisu mogli u potpunosti da shvate šta radim. A sada? Ta vrsta kreativne jedinstvenosti je svuda. Neki bi mogli da prevrnu očima i kažu da smirim strasti. Međutim, izvinućete – naša serija se emitovala u 180 zemalja. Jedna je od najpopularnijih emisija ikada. Dakle, možda, samo možda, smo pomogli da se poseje nekoliko tog divljeg semenja. Ukoliko nismo? I to je super. Vratiću priznanje ukoliko je nezasluženo. Ali ako smo imali ikakve veze sa današnjom kreativnošću modnih revija? Podeliću to cveće sa našim timom, hvala vam puno.

Šta biste rekli sedamnaestogodišnjoj Tyri u Parizu – o tome kako da oblikuje svoju budućnost?

Možeš ti to. Veruj mi. Samo nastavi napred. I jedi puno sladoleda. Shvatićeš zašto.

Sada živite u Australiji! Kakav je život za vas u Australiji? Kakva je atmosfera? Da li je sve to promenilo način na koji razmišljate, radite ili šta želite nadalje?

Život u Australiji je, najiskrenije, bio ostvarenje sna. Nisam očekivala da ću se toliko zaljubiti u taj način života. Atmosfera ovde je drugačija od one na koju sam navikla u Americi. Prizemljenija je. Ljudi su prisutni u trenutku. Postoji ta divna ravnoteža između posla i privatnog života koja mi je bila potpuno strana, međutim sada sam to u potpunosti prihvatila. Usporavam. Provodim kvalitetno vreme sa svojom porodicom. Ustajem rano, pijem kafu i dišem. I dalje sam radoholičar… To je duboko ukorenjeno u meni… Međutim, nalazim vremena i da se opustim. Ova kultura je, takođe, bila inspirativna na toliko mnogo načina koje nisam očekivala. Od, za mene, novih australijskih jela poput vilinskog hleba i čupavaca (još uvek radim na svom odnosu sa Vegemite namazom) do odlaska u Sidnejsku operu — to je način života pun malih iznenađenja koja hrane moju kreativnost. Čak krišom obavljam i masažu stopala između vožnji trajektom. Međutim, ono što se zaista promenilo je način na koji razmišljam. Sada jasnije doživljavam ono što nameravam. Osećam se prisutnije. I dalje sanjam velike snove, ali ovdašnji tempo mi omogućava da te snove gradim sa prizemljenijeg mesta. Promenio se moj način razmišljanja — kao žene, majke, preduzetnice i kreativne ličnosti. Ovo poglavlje u Australiji je mirno, živopisno i krajnje inspirativno. A tek sam počela.

Vaša vodeća prodavnica SMiZE & DREAM sladoleda  u Sidneju je zapanjujuća — smela, arhitekturalna i maštovita. Zovete je Landmarccc. Okuda tri slova C?

Opsednuta sam sladoledom otkako se ičega sećam. A naša prodavnica u Sidneju… To nije samo prodavnica u kojoj se samo služe kugle sladoleda — to je kompletan doživljaj. Čim uđete, zakoračite u fantaziju. Jer nisam želela samo pult i zamrzivač. Želela sam pozorište. Te krivine, ti drveni tonovi, sitni detalji sa perlama na stolariji — sve to izgleda kao da je nedelja mode srela zemlju snova i zajedno napravili sladoled bebu. Sarađivala sam sa ovim neverovatnim lokalnim i međunarodnim timom kako bih oživela tu viziju i stalno smo ponavljali jednu stvar: Ovo ne može biti nalik ničemu drugom. I ne izgleda. Toplo je. Smelo je. Primetila sam da se ljudi zaustavljaju usred koraka, gledaju kroz prozore u iznenađenju. To je cilj koji sam želela da postignem — ne samo da se služi sladoled, već da se pruži kompletno iskustvo. Kuglu po kuglu. Primetili ste slova „c“ u tom Landmarccc-u?! Pre svega, jedno od njih je za moju mamu – Carolyn. Ona je epicentar celog ovog sna. Ostala slova „c“? Reći ću samo da i ona imaju svoje značenje i priče… ali ih ne otkrivam, za sada.

Koliko je poštovanje porodičnog nasleđa oblikovalo vaš pristup poslu i kreativnosti?

Nijedan od mojih snova ne bi postojao niti bio ostvaren bez moje mame Carolyn.Ona je toliko toga uložilau mene – kao samohrana majku, bez mnogo novca, ali sa punim srcem, željom i vizijom. Njena izoštrena vizija izvrsnosti i pretvaranje nemogućeg u moguće? To je sada urezano u moj DNK. Dakle, kada razmišljam o SMiZE & DREAM, ne doživljavam ga kao sopstveni već kao porodični posao. U sladu sa tim, imamo čak i tri posebna ukusa: “Tyra’s Favorite,” “Mama Carolyn’s Favorite,” i “York’s Favorite.” To su tri generacije – ja, moja mama i moj sin. I svaki put kada neko uživa u jednoj od tih kugli sladoleda, to nas povezuje. Nije u pitanju samo sladoled – već se radi i o ljubavi, nasleđu i zajedničkom radu. Kod kuće nas York sluša dok pričamo o poslu – marketingu, strategiji, pripovedanju – i on sve to upija već sada. Još uvek je u osnovnoj školi, ali već uči kako da razmišlja kao vizionar. Naravno da ne mora da se bavi  ovim poslom ukoliko to ne bude želeo – ali svakako volim što tako rano stiče određeno znanje. Takva vrsta temelja će mu koristiti u svemu što odluči da jednog dana uradi. Kreiranje brenda u čijem središtu je Mama Carolyn nije samo počast – to je način kreiranja postignuća koje je veće od mene same. To nije moje. To je naše porodice. A to mi znači sve na svetu.

Kao neko ko je oblikovao industrije – od mode preko televizije do biznisa – šta za vas sada znači reinvencija sladoleda? Šta ste još uvek željni da dokažete?

Smatram da sam željna da dokažem da neko ko je došao iz sveta mode može da napreduje, proširi svoje vidike, preispita sebe i izabere putanju koja nema nikakve veze sa pistama, crvenim tepisima ili kampanjama lepote. Ovo nije odeća. To nije šminka. Ovo nije nega kože. To je sladoled. I želim da pokažem svetu da i ja pripadam ovde. Ne, nisam obučeni poslastičar. Nisam išla u poslastičarsku školu. Ali sam pravi stručnjak za sladoled. Angažovala sam se u svakom mogućem aspektu toga – u naučnom delu, ali i po pitanju sastojaka, procesa proizvodnje, iskustva kao kupca, priče o brendu, poslovne strategije. Poznajem ovaj teren. I volim ga. Postoji nešto u meni što želi da dokaže: samo zato što ste počeli u jednoj industriji, ne znači da u njoj morate i ostati. Nekada sam hodala pistama i bukvalno sa krilima na leđima. A sada? Ta krila su i dalje tu – samo izgledaju drugačije. To su preduzetnička krila. Vizionarska krila. Sladoled na krilima punim snova. A iskreno se radujem danu kada će neko reći: „Šta kažete… ona je bila model?“ Imajući u vidu da me poznaju samo kao onu poslastičarku koja pravi taj sladoled koji vole – onaj zbog koga proputuju celu zemaljsku kuglu kako bi došli do njega. Ili možda samo odu do svoje prodavnice u kraju kako bi ga našli u zamrzivaču. To je nova putanja kojom gazim. I naravno, ništa nije savršeno. Još uvek učim iako mnogo toga već znam. I spotaknuću se. Svi ćemo. I ustaću i uzdignuću se ponovo. Ne postoje druge opcije. Podučavam i svoje prijatelje i svoj tim da urade isto.

Šta vas iskreno raduje u ovoj životnoj fazi — van posla i javnog života?

Volim zabavne parkove. Onog trenutka kada prođem kroz te kapije i uronim u potpuno drugačiji svet, nešto posebno u meni oživi. Volim da gledam porodice kako se smeju, da čujem decu kako vrište tokom vožnji, da vidim čudo na licima ljudi. To je potpuno bekstvo od stvarnosti — i za to živim. Nisu u pitanju samo vožnje; radi se o pripadanju fiktivnom svetu. Prepuštanju. Magiji. Nedavno sam snimala scene za novu seriju Fresh Prince of Bel-Air, 30 godina nakon originala, a snimali smo je na setu Universal Studija. Vožnja kroz te parcele koje se nalaze napolju — gledanje setova, turističkih vozila, ljudi koji istežu vratove da bi zavirili iza scena — donela mi je neopisivu radosti. Zapravo sam stigla ranije samo kako bih mogla da lutam po filmskim setovima kao dete, upijajući sve. Postoji nešto u vezi sa tim — kada doživim tu maštu iza iluzije — što me ispunjava. A nisu u pitanju samo tematski parkovi ili ogromne spoljašnje postavke filmskih studija. Uživam u spektaklu koji stvara čovek. Poput doživljaja koji pruža Vegas Strip noću — sa svojim svetlima, dizajnom, fantazijom koja zaokružuje sve to.  Poput šetnje kroz ekstravagantni hotel u Dubaiju ili Abu Dhabiju gde je plafon tako visok, a detalji tako raskošni, da se osećate sićušno na najlepši mogući način. Sve je tako preterano… i ja baš tako volim. Ovde definitivno postoji zajednički imenitelj: volim da budem zapanjena. Volim grandioznost. Volim kada je nešto tako dobro napravljeno — tako promišljeno i smelo — da vas izmešta iz svakodnevnog života u san. I smatram da je to za mene zaokruživanje celine. Imajući u vidu da je to upravo ono što sada pokušavam da stvorim — u sladoledu, u poslu, u pripovedanju. Taj osećaj kreiranja čuda. Dajte mi još nekoliko godina… I videćete.

“Volim kada moda izgleda kao umetnost. Kada vas natera da zastanete, osvrnete se i osetite nešto. Volim avangardu”

I za sam kraj – nazivali su vas mogulom, kraljicom, ikonom. Koja je to sledeća titula na koju polažete pravo, a da je se niko do sada nije setio?

Nisam sigurna da mi treba još neka titula. Već sam ih imala nekoliko. Međutim, ukoliko bih baš morala da izaberem neku? Možda… Ice Cream TYcon (tajkunka sladoleda) — napisano sa T-Y, naravno. Pa, da! Malo slatko. Malo moćno. Malo nevino. Nadam se da kapiraš da se šalim! Mada najiskrenije, titule dolaze i prolaze. Ono što mi je sada važno jeste da izgradim i postignem nešto što će nadživeti moje ime — nešto puno magije, značenja i radosti. Nešto za moju porodicu. Za moj tim. Za sanjare koji tek dolaze a kojima krčim put. Možeš me zvati kako god želiš. Ja samo ovde živim svoj san — koji ostvarujem i za svoju mamu, koja se toliko toga odrekla da bih ja mogla da dosegnem zvezde. Živim san zbog svog sina, kako bi odrastao znajući da može da postigne sve što želi. Želim da ostavim za sobom radost. Veliku radost. Onu koju možeš da okusiš. Onu koju možeš da doživiš i osetiš. Onu koja te tako od srca nasmeje da ti i oči zaigraju.

Fotografije: Dalvin Adams

Stilista: Wilford Lenov

Razgovarao: Marko Mrkaja

Šminka: Valente Frazier

Izvršni producent: Cory Couture Productions i Valentina Gurova

Art direktor: Louie Diaz

Producenti: Tunnel Media Group i Kim B Ngo

Lokacija: The Dream Factory Studio LA