Na TikToku sve češće možemo videti videe u kojima korisnici generacije Z „romantizuju“ svoj rad od devet do pet. U jednom takvom snimku korisnik vodi gledaoce kroz svoj pažljivo uređen radni prostor. Video je podeljen na male trenutke iz dana: ručak u podne, matcha latte u 13:35, a oko 15:30 kratka pauza ili čak dremka u garaži. Na prvi pogled deluje kao da je radni dan prijatan, smiren i čak zabavan.
Međutim, ovi videi nisu toliko o slavljenju posla, koliko o načinu da se ljudi izbore sa monotonijom i stresom svakodnevnog rada. Ideja je da se rutinski i često iscrpljujući radni sati predstave na prijatniji način i tako lakše podnesu.
Ovaj trend je deo šireg pokreta na društvenim mrežama poznatog kao „romantizuj svoj život“. Posebno je postao popularan nakon pandemije, kada su mnogi počeli da preispituju svoj odnos prema kancelarijskim poslovima. Umesto da se fokusiraju na sam posao, ovi videi naglašavaju male dnevne rituale: pauze za kafu, uređivanje radnog stola, kratke šetnje ili ručak sa kolegama. Za mnoge ljude snimanje takvih trenutaka postaje način da povrate osećaj kontrole nad danom i pronađu malo mira usred stalnih notifikacija, mejlova i poslovnih obaveza.
Popularnost ovakvog sadržaja govori i o širem nezadovoljstvu savremenom radnom kulturom. Mnogi radnici osećaju nesigurnost u vezi sa svojom ekonomskom stabilnošću i budućnošću. Neki ne znaju kako da pronađu bolje plaćen posao ili kako da napreduju, dok drugi već imaju posao od devet do pet, ali ga doživljavaju kao neispunjavajući i nezanimljiv.
Sve više ljudi shvata da verovatno neće imati bolje uslove nego generacije pre njih. Zbog toga se pojavljuju različiti načini da se posao „stavi na svoje mesto“ — ne kao centar života, već kao nešto što treba obaviti, dok se smisao i zadovoljstvo traže izvan radnog mesta. Zato mnogi videi zapravo šalju poruku: „radi da bi živeo, a ne živi da bi radio“. Cilj je da se ljudi podsete da posao ne treba da potpuno definiše njihov identitet.
Jedan od načina suočavanja sa svakodnevnim radom jeste i stvaranje takozvanog „radnog alter ega“. Neki korisnici govore o tome kako stvaraju profesionalnu verziju sebe — ličnost koju koriste na poslu kako bi lakše funkcionisali u poslovnom okruženju, a da pritom ne osećaju da ih posao potpuno iscrpljuje.
U komentarima ljudi često dele slična iskustva, podržavaju jedni druge i razmenjuju savete kako preživeti radne dane. Tako se na društvenim mrežama stvara osećaj zajedništva među ljudima koji prolaze kroz slične probleme — od više poslova istovremeno, preko dugova, do teškoća da pokriju osnovne troškove života.
Za mnoge su ovi videi način da vrate deo vremena i kontrole nad svojim životom. Iako nije sigurno da li će ovakve objave dovesti do konkretnih promena, one ipak omogućavaju ljudima da otvoreno govore o problemima na poslu i da shvate da nisu sami.
Deljenje iskustava i nezadovoljstva oduvek je bio način na koji se radnici povezuju. Kroz takve razgovore ljudi razmenjuju strategije, osećaju veću podršku i ponekad počinju da razmišljaju o tome kako zajedno mogu poboljšati svoje radne uslove.
Foto: pexels
