Verovatno ste to osetili, a da niste ni shvatili – onaj magloviti, tromi osećaj petkom koji vas ubedi da i dalje pišete mejlove i rešavate zadatke. U stvarnosti, gledate u istu rečenicu pet minuta i preispitujete je. To je, dragi naši, iluzija petka.
Naša tela su već vekovima slala signale „dosta rada“ petkom. I dok mentalno odjavljivanje petkom deluje bezopasno, stručnjaci upozoravaju da prihvatanje ove navike kao normalne može dugoročno dovesti do sagorevanja. Nije ni čudo što je istraživanje EduBirdie pokazalo da bi 73% generacije Z žrtvovalo deo plate za dodatni slobodan dan u nedelji.
Evo šta ovaj trend znači i kako možemo da upravljamo padovima produktivnosti petkom, umesto da nas potpuno iscrpi.
Šta je „iluzija petka“?
Od četvrtka popodne, energija na poslu počinje da opada. Sat otkucava 15h, mejlovi sporo stižu, poruke ostaju neodgovorene, a skrolovanje po meme-ovima postaje esencijalno da izdržimo do pet. Čak i ako smo svi tehnički za stolovima, većina nas gubi motivaciju. Iluzija petka stvara zabludu da ostajete produktivni, dok vaš mozak zapravo počinje da se odjavljuje – i to može početi već četvrtkom popodne. Umorni od zadataka iz prethodnih dana, naši umovi lutaju – i do petka prepisujemo isti mejl po peti put, nesposobni da se fokusiramo. Da, „radimo“, ali koliko zapravo postižemo?
Zašto „iluzija petka“ vodi ka sagorevanju
U suštini, iluzija petka je bezopasan „preživljavački“ mehanizam, ali može vas prevariti u produktivni pad koji je naizgled bezopasan jedan dan, a poguban u ponedeljak. Ono što petkom odlažemo ili radimo polako stvara gomilu zadataka za narednu nedelju, povećavajući opterećenje i iscrpljenost.
Ova navika ne samo da povećava količinu posla, već i dodatno pogoršava sagorevanje. Zaposleni se već osećaju preopterećeno, nesigurno i emotivno iscrpljeno, a dodatni stres samo pojačava problem. Petkom dopuštamo pad fokusa i postajemo deo grupe zaposlenih koji polako odustaju od rada zbog anksioznosti, sagorevanja ili gubitka profesionalnog smisla. Ukratko, ono što počinje kao bezopasna strategija kraja nedelje, polako erodira produktivnost, motivaciju i osećaj profesionalnog zadovoljstva.
Kako sprečiti „iluziju petka“ da utiče na vaš rad
Dobra vest? Uz nekoliko strateških prilagođavanja, možete sprečiti da iluzija petka sabotira rad i vodi ka sagorevanju. Ključ uspeha je saradnja sa situacijom, a ne borba protiv nje – tako da možete stvarno postići značajne rezultate pre kraja nedelje.
1. Rad u sprintovima, a ne maratonima
Odlaganje velikih projekata do kraja nedelje može biti razlog pada energije petkom. Zato savetujemo kratke, 45-minutne sesije fokusiranog rada, gde rešavate jedan zadatak po jedan. Ovako petak postaje igra, a ne monotonija, i možete završavati zadatke brzo i efikasno.
2. Obrnuto planiranje u četvrtak popodne
Jedna od najvećih grešaka je čekanje petka da se setimo važnih zadataka, dok mozak već razmišlja o vikendu. Preporučujemo kratko „obrnuto planiranje“ četvrtkom: podelite zadatke na hitne, one koji zahtevaju vašu direktnu uključenost i one koji mogu da čekaju. Petak tako postaje predvidljiv i kontrolisan.
3. Petkom radite „lagane“ zadatke
Petkom se mozak umori i idealno je vreme za jednostavne zadatke: slanje kratkih mejlova, organizovanje beleški ili planiranje naredne nedelje. Ovako rad napreduje bez preteranog pritiska, a mentalno ste spremni za početak sledeće nedelje.
4. Planirajte narednu nedelju
Umesto da pustite um da „odjavi“ dok se haos nagomilava, petak iskoristite za planiranje. Rasporedite veće zadatke za početak nedelje, lakše i administrativne za kasnije, i pretvorite energiju polu-odjavljenog mozga u produktivnost.
Suština: prihvatite prirodan pad energije krajem nedelje, ali ga koristite strateški. Tako petak radi za vas, a ne protiv vas, i sprečavate sagorevanje pre nego što nastupi.
Foto: profimedia
