Maroko je dugo bio na listi želja. Kao pravo vreme za njega ukazalo se kasno proleće, kada sam jasno osetila i sebi priznala zasićenje evropskom estetikom i njenim zemljama, pa iako nije bilo mnogo vremena na raspolaganju (čitaj: sedam dana), letom LH1737 krenuli smo baš u tom pravcu.
Kjučna reč– KONTRAST
U Marakeš smo stigli kasno uveče, lakše nego što bi se očekivalo od odlaska na drugi kontinent (za potrebe drame ćemo izostaviti činjenicu da je u pitanju sam početak tog drugog kontinenta).
Naša pustolovina, dakle, zvanično počinje sutradan, uz bogat doručak, koji ću od tog trenutka zvati obrokom iz snova, i mirnom atmosferom koja će se dalje pokazati kao vrlo karakteristična za tradicionalne marokanske kuće. Tu takođe počinje spoznaja do kakvog će kontrasta doći čim za sobom zatvorimo vrata Dara.
U našim prvim trenucima na ulici – minuti su u pitanju – čovek me je opomenuo da ga ne fotografišem, iako nisam imala nameru (došla sam sa znanjem da mnogo ljudi neće biti raspoloženo za to, te da je jedini način da ih otvoreno pitam pre nego što fotografišem), taksi se zaglavio na ulici jer je bila preuska da u nju skrene, a zatim su se oko njega zaglavili i pešaci, vozači motora i bicikala koji su svuda i ljudi koji vode svoje magarce. U tom trenutku je bilo teško zamisliti da se iza mnogih vrata oko nas kriju bujne bašte i nežne tišine rijada i darova.
Već tog prvog dana naučićemo da je ovakva pojava uobičajena i da se odnosi i na mnoge druge aspekte okoline, prirode, svakodnevice ljudi. Zelene bogate bašte nasuprot suvoj okolini i pustinji, ravnica Marakeša u odnosu na velelepni planinski venac udaljen samo par sati vožnje, bogati sastojci kuhinje koja se odupire tlu na kome nastaje.
Ostanak u rijadu
Rijad je izraz koji opisuje bogate vrtove koji se nalaze u centru tradicionalnih kuća ili palata, karakterističnih za Magreb i marokansku arhitekturu. Najčešće kvadratnog oblika, prostrani i centralni u odnosu na zdanje, obogaćeni su i česmom ili fontanom. Danas se ovaj naziv najčešće koristi za smeštaj u ovakvim kućama ili palatama, a nasuprot daru, sličnoj građevini, koja često nema baštu, već samo centralni prostor i prevodi se naprosto kao kuća.
Sa iskustvom u oba, potvrdila bih da nije slučajnost da većina putnika preporučuje da se ovakav boravak ne izostavi. Nasuprot očekivanjima, koja su opravdana često luksuznim izgledom, ostajanje u rijadu može da bude izuzetno pristupačno, a izbor pada na vrlo tradicionalne, modernizovane ili kombinaciju oba.
Osećaj koji se javlja i dok ove uspomene spuštam na papir je onaj mir koji se obmotava oko mene sa prvim koracima u ovakvom zdanju. Tišina koja maltene motiviše da misli procesuiramo, ali odaberemo samo one najznačajnije za podeliti. Osećanje neprolaznosti, lepote, tradicije u najboljem smislu. Usporavanje.
Gotovo je izvesno da će sav trud u jednom rijadu biti posvećen tome da gost dobije najbolje iskustvo, nenametljivu, ali prisutnu pažnju. Vraćajući se na gorepomenuti doručak, dan će najčešće početi sa nekoliko vrsta palačinki i peciva, slanim i slatkim, često domaćim namazima, maslinama, zrelim i slatkim voćem, uz neizostavan marokanski čaj koji, čak i ako je od čiste nane, ne može da se poredi ni sa čim što kod kuće može da se proba.
A onda, za sve one koji ne prezaju od intime, iskustvo hamama baš u smeštaju u kome ostaju potpuna je suprotnost dinamici koja će se odvijati na ulicama, izvan njega. I na kraju, sama arhitektura mesta doći će kao dozvola da, čak i ako niste od onih koji provode značajno vreme u smeštaju, zastanete i odmorite, jer će čak i to biti prilika za otkrivanje neke nove, bogate kulture i veštine.
MEDINA – Kulturološka i senzorna avantura
Zamislite ulicu prosečne širine jednog do dva metra, sa čije obe strane su načičkane prodavnice, tezge ili kiosci, a kojom u isto vreme, osim ljudi koji tu rade, prolaze lokalci koji se snabdevaju, peške ili na motorima i biciklima, zatim oni koji zarad obavljanja različitih poslova tuda prolaze sa svojim magarcima i/ili zapregom, a onda i mnogobrojni turisti.
Zamislite sada hiljade takvih uličica, kompleksno i slikovito isprepletanih, živahnijih nego što bi bilo kakav literarni opis mogao da dočara. Medina u Marakešu je jedna od najvećih i najstarijih na svetu. Ona predstavlja stari deo grada koji je, za razliku od mnogih istorijski sličnih koncepata u Evropi, i dalje gusto naseljen lokalnim stanovništvom, koje u njoj i radi i boravi.
Kako su u pitanju tradicionalne kuće, često stare vekovima, veći deo rijada nalazi se upravo u ovom delu grada, često nedostižnom na bilo koji način osim peške i (vrlo) malim prevoznim sredstvom. Ipak, verujem da na većinu došljaka najveći utisak ostavljaju bogati, živopisni sukovi, odnosno pijace u ulicama Medine.
Već posle nekoliko ulica i interakcija sa njihovim prodavcima, oni jasno ukazuju na način života ovog grada i njegovih stanovnika, značaj lokalnih zanata i manufakture, pa i njihovog kontakta sa proizvodnjom danas, razmene među lokalnim stanovništvom, a onda i sa gostima. Kako kretanje sukovima, tako i pregovaranje, ili cenkanje, predstavljaju veštine koje se na ovakvom putovanju razvijaju od prvog do poslednjeg dana. Ipak, prizori i susreti koji se dogode na ovim ulicama verovatno će biti među omiljenim uspomenama koje ćemo poneti kući.
Kao deo grada koji datira iz 11. veka, Medina je dom i većini istorijskih i kulturnih obeležja Marakeša. Mesto koje takoreći sumira sve utiske ovog užurbanog dela grada je Jemaa el-Fnaa, trg koji postaje najživlji sa zalaskom sunca i kasnije u noć. Ovo je ujedno mesto koje nijednom čulu neće dati oduška i sa svakim korakom će iznova testirati vaš fokus. Orijentisan oko prelepe pijace u svom centru, koja uveče poprima i oblik food marketa, Jemaa el-Fnaa u priču dopisuje i plato na kome će se u jednom trenutku događati, najprostije rečeno – sve.
Ljudi će prodavati hranu koju su pripremili kod kuće ili po nekoliko igračaka koje imaju na stanju, grupe će se okupljati oko uličnih svirača i neće ih remetiti što ih je nekoliko na isto toliko metara, svirači kobrama će zauzeti svoje pozicije, a svi mi ostali ćemo naizgled besciljno lutati, pokušavajući da primirimo sve senzorno uzburkavanje.
U starom delu grada nalaze se i istorijske dragocenosti poput Bahia i El Badi palata, kao i Ben Youssef Madrasa koji će, začudo, služiti kao orijentir svim lokalcima koji će samoinicijativno poželeti da vam pomognu da se orijentišete u gradu.
S druge strane, možda ipak nije čudno, budući da je reč o potencijalno najpopularnijoj turističkoj atrakciji u Marakešu. Iako će red za čekanje potencijalno uliti sumnju u odluku da se ovo mesto poseti, prizori unutra, sa posebnim fokusom na arhitekturu, jesu vredni truda, posebno ako se na tim ogromnim drvenim vratima pojavite na samom otvaranju.
Među mestima od kulturološkog, ali i značaja za mir u glavi, nalaze se i bujne bašte, vrlo suptilno prikrivene i obilate bogatim zelenilom. O takvoj njihovoj prirodi govori i naziv jedne u centru Medine – Le Jardin Secret.
IZLAZAK IZ MARAKEŠA
Važno je da spomenem da je ovakav itinerar adekvatan za nešto kraću, jednonedeljnu posetu. Ipak, bilo kakav duži ostanak bi, prema mojim, za sada i dalje neostvarenim željama, morao da uključuje i gradove kao što su Fes, Rabat, Esaouira, Šefšaouen, ostanak u Sahari i dužu posetu Atlas planinama.
Ipak, jedan od najlepših utisaka koji je sa mnom podeljen pre odlaska na sever Afrike je koliko su krajolici Maroka raznovrsni i koliko bogato iskustvo ova zemlja može da pruži.
Zato smo veliki deo vremena posvetili obilascima koji su ove tvrdnje već pri prvoj vožnji potvrdili. Za samo sat vremena na putu, oko nas će se smenjivati predeli zelenila, planine, pustinje, planina od crvene gline i živahnih, užurbanih sela.
Donekle očekivano, prva ekskurzija iz Marakeša krenula je ka Aït Benhaddou, starom selu, odnosno ksaru, koje je danas zaštićeno od strane Uneska. Već sa prvom fotografijom ovog mesta postaje jasno koliki je njegov značaj i, iako će se puno vodiča i turista fokusirati na njegovo pojavljivanje u nebrojeno mnogo holivudskih naslova i njihovih scena, za mene je ta informacija ostala daleko iza impozantne pojave ovog mesta, u kome danas bez struje i vode žive samo četiri porodice.
Aït Benhaddou predstavlja savršen prikaz marokanske prirode i veštine u zajedničkoj kombinaciji i omogućava nam dodir sa tradicionalnim načinom gradnje uz pomoć crvene gline, koja svaki kadar pred očima, a i kamerom, čini još moćnijim.
Stičem utisak i da su moćni prizori upravo ono što nam je Maroko pružio. Sledeći, i najsnažniji, bila je poseta Atlas planinama, lancu koji deli Saharu od Mediteranskog mora i Atlantskog okeana. Njihov značaj ogleda se u činjenici da je Atlantski okean upravo prema njima dobio ime.
Na prilasku planinama, lokalci će iskoristiti poslednje nedelje da se okupe oko reke, koja će se sa topljenjem poslednjeg snega na vrhovima na neko vreme ugasiti. Inspirisani i sa istim entuzijazmom, ciljano ćemo se uputiti u sam centar venca kada će sve što vidimo oko sebe biti upravo ova monumentalna planina, uključujući i njen najviši vrh koji se nimalo stidljivo pojavljuje iza svakog skretanja.
Finale ove avanture doći će kada, zajedno sa našim vodičem, posetimo njegovu porodičnu kuću, u skromnom selu na obodu Atlasa, sa čije terase će pogled udariti u zid ove impozantne planine i učiniti da se osećamo nesagledivo malo, a podjednako snažno.
Upravo zbog prelaska čitavog planinskog venca, poseta Sahari nije jednostavan poduhvat, pogotovo u slučaju manjka vremena. Zato nas naša prva ikada poseta pustinji odvodi u Agafay, na tridesetak kilometara od Marakeša. Iako smo predela nalik pustinji videli usput i u toku prethodnih izleta, zateći se na tlu prave pustinje je osećaj koji nije jednostavno uporediti sa bilo kojim prethodnim iskustvom.
Iako često vrlo turistički obojena, ovakvu posetu je moguće izvesti i u mirnoj, privatnoj atmosferi, što je posebno dragoceno kada sunce krene da zalazi, a pesak poprimi tu jarkonarandžastu nijansu.
Marokanski zanat
Ukorenjena u svakodnevnom životu, kulturnoj ekspresiji zemlje, pa i njenoj ekonomiji, tradicionalna zanatska proizvodnja u Maroku spaja prošlost sa sadašnjošću i oplemenjuje iskustvo, kako lokalnog stanovništva, još više njegovih gostiju. Zanat je prisutan svuda, u najrazličitijim oblicima, a najviše na ulicama Medine.
Iako danas umešani i sa nešto masovnijom proizvodnjom, zanatski ateljei i njihovi vlasnici i dalje ponosno krase živopisne sukove i na mestu demonstriraju kreativnost i veštinu koja se prenosila generacijama.Među zanatima koji čine značajan deo nacionalnog identiteta su keramičke pločice i mozaici od njih, keramika uopšte, tkanje tepiha, kožarstvo, kovanje bakra, rezbarenje drveta.
Neretko će zanatlije praviti neke od ovih komada pred vama, vidno fokusirani u svojim radionicama, ne obazirući se na brzinu prostora i ljudi oko njih.
Bilo da se inače posvećujete kupovini na putovanjima ili ne, Maroko će pred vas staviti izbor umetnina i komada koji će često pričati vrlo ličnu priču, a ujedno oslikati i vaše novostečeno iskustvo.
Pročitajte i BAZAAR putopis: Valensija i njeni ljudi
Tekst i fotografije: Dunja Bajić
