Koliko puta ste na odmoru proverili poslovni mejl, “samo na minut”? Odgovorili na brzu WhatsApp poruku šefa posle radnog vremena? Ili promenili Slack status u “away”, iako ste samo skoknuli po sendvič?
Većina nas će makar na jedno od ovih pitanja odgovoriti potvrdno. U savremenom radnom okruženju postalo je skoro nemoguće napraviti pauzu — bilo da traje pet minuta ili nedelju dana — a da se ne javi griža savesti. Mnogi, dok pišu automatsku poruku o odsustvu, instinktivno dodaju “ako je hitno…”, uz privatni broj telefona. A “hvala na strpljenju” često se ispostavi kao najoptimističniji deo te poruke.
Ispostavlja se da ovaj obrazac ponašanja ima ime: FOBO, odnosno strah od toga da budemo offline. Od brzinskog pregleda inboxa posle večere do otvorenog Slacka dok smo u teretani — “za svaki slučaj” — postajemo hronično dostupni, nesposobni da se isključimo i fizički i mentalno.
U atmosferi ubrzanosti, gde sve mora da se desi odmah — od dostave hrane do odgovora na poruku — stvoren je pritisak koji nas uči da je svako kašnjenje greh. Poslednjih nekoliko godina samo je pojačalo taj osećaj: pandemija, tržište rada pod pritiskom i ekonomske turbulencije učinile su da se od zaposlenih očekuje više nego ikada. Mnogi se boje da će propuštanjem jednog trenutka propustiti i priliku.
Uz to, pandemija je proširila naše mogućnosti rada od kuće, čime je otvoren i prostor za stalnu dostupnost. Tehnologija nam je omogućila fleksibilnost, ali i normalizovala ideju da posao može i mora da bude svuda sa nama. Kada ceo radni dan staje u jedan uređaj — isti onaj koji nosimo i do kreveta — postaje jasno zašto se javlja pritisak da budemo online 24/7.
Ali stalna dostupnost ne znači i bolju produktivnost. Naprotiv. Strah da uzmemo odmor, jer bi to moglo da izgleda kao slabost, uvodi nas u stanje konstantne uznemirenosti. Navika da “samo još ovaj mejl proverim” prerasta u dan bez stvarnog predaha. Telo ostaje u režimu adrenalina, preplavljeno kortizolom, a posledica je zamagljeno razmišljanje, smanjena otpornost na stres i nemogućnost da se uđe u fokusiran, dubinski rad. I izaziva upravo ono čega se najviše plašimo — lošiji učinak na poslu.
Ako prepoznajete sebe u FOBO obrascu, postoji niz stvari koje mogu pomoći — i na ličnom, i na organizacionom nivou. Ključ leži u kulturi koja ohrabruje pauze, bilo da je reč o godišnjem odmoru ili kratkom predahu tokom dana. Ne radi se o strogim pravilima, već o jasnim, realnim dogovorima o očekivanju obima posla.
Na ličnom nivou, korisno je uvesti granice: aplikacije koje ograničavaju vreme provedeno na društvenim mrežama, isključivanje notifikacija, ili jasna podela između prostora za rad i prostora za život ako radite od kuće. Na kraju radnog dana — napustiti taj prostor i ostaviti posao iza sebe.
A ako se uhvatite kako izgovarate “samo ću brzo…”, zapitajte se: može li ovo da sačeka sutra?
U većini slučajeva, odgovor će biti — može. A korist će imati i vaše zdravlje i vaš posao.
Foto: Kaboompics
