Tokom poslednje decenije, radna mesta i modeli rada su se značajno promenili. Tradicionalni osmočasovni radni dani sa fiksnim radnim vremenom i kancelarijskim prostorom postali su sve ređi, dok fleksibilni rasporedi i rad od kuće postaju sve češći. Savremeni radnici žele mogućnost prilagođavanja svojih obaveza i rasporeda, a jedan od trendova koji odgovara na tu potrebu jeste tzv. microshifting.
Šta je microshifting?
Microshifting je fleksibilan način organizacije radnog vremena, gde zaposlenici rade u kratkim, neprekidnim ili nesimetričnim blokovima, u skladu sa svojim drugim obavezama i odgovornostima. Umesto da se forsira punih osam sati rada u kontinuitetu, microshifting omogućava radnicima da završe zadatke u periodima kada su najproduktivniji i da prilagode raspored ličnim obavezama, poput brige o porodici ili ličnih zadataka.
Na primer, roditelj može raditi nekoliko sati ujutru, zatim uzeti pauzu za obaveze prema deci ili porodici, a potom nastaviti rad kasnije tokom dana. Ovakav pristup omogućava zaposlenima veću kontrolu nad rasporedom i bolju integraciju posla i privatnog života.
Zašto raste potražnja za microshiftingom?
Postoji nekoliko ključnih faktora koji pokreću ovu potrebu:
- Kriza u oblasti brige o drugima: Milioni radnika balansiraju između profesionalnih i porodičnih obaveza, uključujući brigu o starijim članovima porodice i deci. Oko trećine ovih radnika spada u tzv. „srednju generaciju“ koja istovremeno brine o roditeljima i deci.
- Uticaj generacije Z: Nova generacija radnika daje prioritet balansu između posla i privatnog života više nego prethodne generacije. Kao najveća grupa u sektoru satnog rada, oni već utiču na promene u industrijama kroz fleksibilnije radne modele.
- Promene u radnom okruženju: Tradicionalni kancelarijski model sa rigidnim radnim vremenom sve više deluje zastarelo. Pandemija je dodatno ubrzala prelazak na rad od kuće i hibridne modele rada, što je povećalo potražnju za fleksibilnim rasporedima.
Pozitivni efekti microshiftinga
Microshifting može doneti brojne prednosti za zaposlenike i poslodavce:
- Omogućava zaposlenima da se posvete visokoprioritetnim obavezama van posla bez ugrožavanja radnih zadataka.
- Dozvoljava usklađivanje rada sa ličnim ritmovima produktivnosti, što može povećati efikasnost.
- Povećava autonomiju zaposlenih, što doprinosi većoj motivaciji i angažovanosti na poslu.
Negativni efekti i izazovi
Iako fleksibilan, microshifting može dovesti do određenih problema:
- Zamagljivanje granica između posla i privatnog života može stvoriti osećaj „beskrajnog radnog dana“.
- Može otežati komunikaciju i saradnju u timovima, posebno kada članovi rade u različitim terminima.
- Nije primenljiv za sve vrste poslova i radnih stilova. Poslovi koji zahtevaju fizičku prisutnost ili striktno definisane sate rada možda neće moći da primene microshifting.
Kako proceniti da li je microshifting pogodan
Pre nego što se uvede microshifting, važno je proceniti nekoliko faktora:
- Da li posao i organizacija omogućavaju fleksibilnost?
- Da li zaposleni poseduju veštine samodiscipline, upravljanja vremenom i asinkrone komunikacije?
- Može li se implementirati probni period kako bi se testirali efekti na produktivnost i energiju?
Microshifting je trend koji omogućava zaposlenima bolju ravnotežu između posla i privatnog života, ali zahteva pažljivo planiranje, komunikaciju i samodisciplinu kako bi bio uspešan i za zaposlene i za poslodavce.
Foto: PRofimedia
