Andrej Josifovski Pijanista: Ako bih izgubio glavu izdao bih nebo svoje dečije sobe

Kreativnost obuhvata više od sposobnosti otkrivanja i predstavljanja originalnih ideja, ona je oduvek podrazumevala i hrabrost da se njome bavite, a posebnu dozu hrabrosti iziskivala ukoliko odlučite da čin kreativnosti pretvorite u svoju svakodnevicu.

Čin kreativnosti može biti veličanstven i inspirativan, poput stvaranja prelepe slike ili dizajniranja inovativne kampanje. Međutim, ideja ne mora biti striktno umetnička ili ona koja menja svet da bi se smatrala kreativnom. Život od nas zahteva svakodnevna dela genijalnosti i nova rešenja. Naime, svako od nas poseduje određenu količinu kreativnosti, iako toga možda nije svestan.

Međutim, ono što kreativce po volji izbora, izdavaja od ostalih, jeste prepoznavanje ove veštine kao dominantne u sklopu ličnosti, te potreba i želja da se njome bave.

Takođe, kretivnost je retko smatrana važnom stavkom koju neko može da poseduje, lepom da, ali nikako ne neophodnom.

Zato je izbor da kreativnost bude svakodnevni deo vašeg života i stvaralaštva, poseban čin hrabrosti, koji su mnogi izabrali uprkos želji svoje okoline, a kao jedini način da ostanu dosledni i iskreni prema sebi. Razlog zbog koga su načinili najbolji mogući izbor i zbog koga su naposletku i uspeli.

U našem serijalu, brojni kreativci sa domaće scene tu su da sa vama podele suštinu svog kreativnog puta i inspirišu vas da od njega ne odustanete, jer bez novih, lepih i originalnih ideja koje kreativni umovi donose, ovaj svet bi bio jednodimenzionalno i prilično otužno mesto.

Baš kao što je Pablo Picasso rekao kada je pokušao da definiše umentost, isti princip mogao bi da se primeni na kreativnost bilo kog oblika: “Svrha kreativnosti je da spere prašinu svakodnevice sa naših duša”, zaključak sa kojim bi se svi gosti naše rubrike svakako složili.

Njegova prva ljubav zapravo je bio klavir, otuda i umetničko ime po kome je poznat. Potom je na scenu stupila arhitektura, a onda je primat preuzela čista kreativa što je momenat kada ovaj mladi beogradski umetnik počinje da se razvija. Lakim, ali uvek hrabrim koracima (krenuvši prvo od crtanja murala, te došavši do određene vrste uličnog art performansa) Andrej Josifovski svoju umetnost vrlo direktno stavlja u žižu zbivanja i prošle godine dolazi do rezultata koji je bio sasvim prirodan sled okolnosti – osvaja nagradu za umetničko dostignuće godine, koja se u septembru 2021. dodelila na četvrtom samitu Emerging Europe u Briselu. Potreba da se izrazi kroz kreativu njegov je jasan životni put, a hrabrost da u svojim idejama istraje dovela ga je da rezultata da je to najispravniji put koji je mogao da izabere.

1. Od ideje do realizacije (koliko rada i kakvog), šta smatrate da vam je najviše pomoglo?        

Najviše mi pomogne završetak onoga na čemu radim, jer to za mene znači uspeh, a valjda je svima jasno da ništa ne uspeva tako dobro kao uspeh. Tako jedna ideja rađa mnoštvo novih i sve to pretvara u stvarnost. Kada se jednom uđe u svet takvog razmišljanja, onda je to kao da ste uhvatili vazdušni lift, letite ne pomerajući krila. Nije li to čarolija?! Da, rekao bih da je čarolija beskrajnog nadahnuća, to što mi najviše pomaže. Drugo je pitanje šta je primarno uspeh ili nadahnuće, jer i za uspeh, kao i za nadahnuće treba duboko udahnuti.

2. Najbolji savet koji ste dobili?                                                                                                                                            
Da prikočim kada sam u njajvećoj žurbi. Moram da kažem da sam hronično u cajtnotu, ali i ta trka s vremenom me podstiče da dajem maksimum od sebe. Moj otac bi često znao da kaže da vreme nikome nije saveznik i da je jedino zbog čega postoji to, da bi nas u jednom trenutku pregazilo. Zato u kritičnim trenucima treba da se prikoči, da bi se donela prava odluka, jer vreme nikome ne prašta greške. Zapravo zbog grešaka se pada i onda vas vreme lako sustiže i gazi i to naravno važi za sve. Valjda mi je zbog toga govorio i to, da treba uvek da se ugledamo na najbolje, da bi mogli da imamo čistu situaciju i da ne bi pravili greške u koracima. Mislim da su saveti koji se tiču vremena najbolji saveti, jer kako izgleda, ceo život se, svodi na borbu sa vremenom,a u toj igri smo sve do samog kraja.

3. Šta radite kada želite da odustanete?         

Krize su sastavni deo svakog poduhvata i naravno da se i ja sa njima često suočavam. Da bi se sa tim izborili, važno je da pred očima uvek imamo jasno cilj, zbog koga smo i krenuli da nešto radimo. Najveće zadovoljstvo je kada pobednički protrčite kroz cilj i kada o tome mislite lakše savladavate i one najteže deonice, na kojima vas po pravilu čeka kriza da bi vas skrenula sa staze. Hoću da kažem da mi odustajanje nikada nije bila ozbiljna opcija i takvu pomisao uvek okrenem na šalu.

4. Kako se nosite sa strahom?

Prirodno je da se ljudi plaše ali vrlo često strahovi, pa i oni najveći, nemaju realnog osnova i to uvek treba imati na umu. U svakom slučaju uvek treba biti pribran, realno sagledati situaciju i tražiti najbolje rešenje. Nikada se unapred ne predajem, jer to što u datom trenutku ne vidim izlaz ne znači da on ne postoji. Ako bih izgubio glavu izdao bih nebo svoje dečije sobe, na kome i sada piše: “Impossible is nothing!”. Za mene to nije samo fraza, jer ja sam vaspitavan da pobeđujem, a ne da strahujem.

5. Knjiga, sajt, tool koji vam je najviše pomogao (inspirisao vas, dao vam motivaciju)?

Bez sumnje, rekao bih da je  jedno letovanje u mom detinjstvu na predivnom Skijatosu, probudilo u meni tu stvaralačku iskricu, koja je i danas poput pritajenog vulkana u meni. Tada sam na plaži sreo dve devojčice, čiji nam je otac, čuveni arhitekta, gradio dvorce u pesku. On je to tako predano činio i radovao se tome, kao da je lege artis gradio prave palate. Tu razdraganost, koja me nosi kada mi nešto sine da radim i danas imam u sebi. Da li je to neki tool ne znam, ali je raditi sa time vrlo cool.

Intervju: Ivana Tomić/Maja Bunčić

Foto: Nebojša Babić

Naslovna ilustracija: Marija Pecić

Najnovije