Rođen 1999. u Zvečanu, Denis Murić počeo je da glumi sa 13 godina. Srce publike osvojio je filmovima “Enklava” i “Ničije dete” (film koji je na Venecijanskom filmskom festivalu oduševio kritiku i pokupio nagradu publike, nagradu FIPRESCI i nagradu Fedora za najbolji scenario). U jednom intervjuu, Denis je otkrio da je glumu upisao na nagovor Anice Dobre, čija ga je kćerka Mina Sovtić spremala za prijemni. Studirao je na klasi Biljane Mašić sa jednim od najboljih drugova, glumcem Pavlom Mensurom.
Dosad je mnogo puta nagrađivan za glumu, a neke od njegovih zapaženijih uloga su u serijama “Ubice mog oca” i “Grupa“, “12 reči“, pa u filmu “Toma”, dok se trenutno u bioskopima prikazuje film “Zlatni dečko”, debitantsko ostvarenje Ognjena Jankovića, u kome Denis igra glavnu ulogu.
Priča iz pera Vuka i Alekse Ršumovića, kao i samog reditelja, mnogo je više od filma o sportu. Ovo je nežna priča o Denisu Markoviću, koji prolazi put od lokalnog kluba do igrača koji dnevno zarađuje milione. Priča o mladom fudbaleru, problematičnog temperamenta i velikog talenta, koji od rane mladosti postaje meta različitih interesa, predstavlja svet fudbala iza kulisa, ali kako otkriva Murić u jednoj od izjava koje je dao povodom premijere ovog filma, i njega samog. Od prvog trenutka se poistpvetio sa ovom ulogom.
– Imao sam osećaj, kad sam prvi put čitao tekst, da je ovo moja uloga. Njegov karakter mi je sličan. Uvek sam imao nešto da kažem. Bio sam drugačiji i kao crna ovca, izjavio je Murić na konferenciji za štampu.
Denis se za lik mladog fudbalera pripremao godinu dana, a olakšavajuća okolnost bila je ta što je i sam kao klinac trenirao fudbal.
– Za ovu ulogu mi je veoma bitno to što su mnoge prepreke i iskušenja koje doživljava glavni junak koga tumačim zapravo i deo mog ličnog iskustva. Nešto od toga sam i sam doživeo, ako ne baš onako kako je prikazano u filmu, onda na sličan način, i to mi je pomoglo da ga bolje razumem. On i ja smo ne samo blizu po godinama, ne samo da se isto zovemo, nego smo i na istom stadijumu odrastanja, obojica prolazimo kroz slične situacije, imamo slične emocije. Izuzetno mi je drago što me je ova uloga pronašla, tim pre što sam se i sam, kao veoma mlad, sedam godina bavio fudbalom i imao ozbiljne sportske planove.
Iako je odabrao glumačku, a ne fudbalsku karijeru, šest meseci je, spremajući ulogu, aktivno trenirao fudbal.
– Dao sam sve od sebe i mislim da sam pomerio neke granice. Godinu dana sam “bio u tekstu”, a onda je usledio višemesečni kondicioni trening neophodan za fizički deo uloge. Imao sam dovoljno vremena da postignem formu potrebnu za snimanje i da delujem uverljivo u scenama u kojima igrama fudbal. Naravno, da je sad potrebno da odigram 90 minuta u kontinuitetu – to ne bih mogao. Sa te strane je lakše biti glumac. Manje se trči.
Ne voli da gleda sebe na ekranu.
– Jedva sam pogledao svaki svoj film. Neobičan je osećaj. Ne pratim film nego samo sebi tražim manu.
Denisa možete gledati i u pozorištu. Nedavno je imao premijeru komada “Alisa u zemlji strahova”, u Jugoslovenskom dramskom. Ukoliko želite da ga sretnete van posla, potažite ga u kafiću Monks, gde često sedi s prijateljima.
– Dopada mi se tamo zbog energije i društva, a jedno od omiljenih mesta, zbog prostora, mi je Barutana.
OMILJENO:
Jelo – ćufte i burgeri
Domaći izvođači – Bad Copy, Crni Cerak, Smoke Mardeljano, Rasta
Film – “Bilo jednom u Holivudu” od Tarantina, “Glavom kroz zid” Fatiha Akina
Domaći film – “Kad porastem biću Kengur”
Glumac– Leonardo Dikaprio.
Tekst: Jelena M.
Fotografije: Promo/ Fantastika Film Studio