Koliko frizura utiče na naš vizuelni identitet i način na koji nas okolina doživljava? Do pre par dana ni sama nisam shvatala u kojoj meri. Nisam mogla da pretpostavim da će me zbog jedne, po mom mišljenju male promene, ljudi smestiti u totalno novi kalup.
Donedavno dana imala sam dugu, stepenastu kosu. Živela carefree, izlazila, zabavljala se i… onda sam se ošišala na paž. Zapravo, nije paž, u pitanju je stylish long bob.
Sada me svi zovu “gospođo”
Za mnoge minorna stvar. Za mene katastrofa.
Do pre šest meseci plašila me je ideja tridesete godine, ali ništa me nije pripremilo na ovo. Moj ceo vizuelni identitet je prešao sa „da li si za piće?“ na „izvinite, gospođo“. Kako je moguće da frizura toliko utiče na način na koji doživljavamo jedni druge? U mojoj glavi ovo je bila mala promena. Za svet oko mene, međutim, to je predstavilo prelazak u status. Od tog trenutka postala sam — GOSPOĐA.
I to nije neutralna reč. To je etiketa. Ona nosi pretpostavke: da sam stabilna, zauzeta, definisana. Da nemam potrebu da me neko odmerava pogledom, da mi prilazi, da me čita između redova.
Odjednom se menja dinamika. Ton je niži, rečenice su kraće, distanca veća. Ljudi mi se sklanjaju na ulici i izvinjavaju se kada me obilaze, kao da sam unapred postavljena iznad situacije. Ne kao osoba — već kao figura.
A najčudnije je to što se ništa suštinski nije promenilo. Ja sam ista. Iste navike, ista energija, isto odsustvo kapaciteta za donošenje velikih životnih odluka. I dalje motam cigaru i i dalje mi viri tetovaza ispod rukava, ali odjednom to vise niko ne primećuje, ceo fokus je pao na frizuru.
Očigledno je da frizura ne menja ličnost. Menja kontekst.
A kontekst, izgleda, odlučuje sve
Ovo nije tekst o bobu. Ovo je tekst o tome koliko brzo ženu svrstamo u određen kalup čim prestane da deluje casual. I koliko malo prostora ostaje za nijanse kada se jednom izgovori: gospođo.
Foto: Pexels
Tekst: Natalija Kunić
