Ivan Stojiljković
Poslednjim kratkometražnim filmom, u čijoj se glavnoj ulozi našao mladi talentovani glumac Pavle Mensur, reditelj Ivan Stojiljković podstiče gledaoce da se suoče sa realnostima koje možda ne žele videti bez obzira na njihovu prisutnost u svetu oko nas. On istražuje granice umetnosti stvarajući filmska dela koja ruše tabue i otvaraju nove perspektive. Film pleni nekonvencionalnim pristupom uz temu koju drugi često izbegavaju predstavljajući sinonim za društvenu osvešćenost i artističku hrabrost.
O čemu govori Golgeter?
Pošao sam od ideje koliko neko daleko može da ide braneći sopstvenu laž? Gde su granice toga. Pratimo našeg glavnog junaka koji, da bi dobio ono što ne zaslužuje, izgovara ozbiljnu laž. Laž koja se kao požar toliko proširila da ni on sam ne zna kako bi se sa time nosio.
Gde je film premijerno prikazan i kakve su reakcije i kritike okruženja?
Golgeter je imao premijeru na tri festivala istovremeno, u Makedoniji, Sloveniji i Hrvatskoj. Film ima jednu jako bolnu scenu koju je Pavle Mensur, kao naslovni lik, maestralno odglumio. I ako film ima trideset osam scena, što je dosta dinamično za jedan krtak film, ova traje najduže i najjače pogađa. Želeo sam da izgradimo tu emociju koja direktno ubada u stomak. Kada kažem direktno, mislim baš direktno. To je taj momenat kada se film razlije po publici. Dok ta scena ide, čuješ publiku, čuješ neprijatnost u bioskopskoj sali, osećaš da je svi osećaju. Komentari se svi slome na poenti filma koja proizađe iz toga, jer tu scenu je nemoguće ikada zaboraviti.
U glavnoj ulozi se našao mladi talentovani glumac, Pavle Mensur. Kako je proteklo snimanje i kako se on snašao sa temom koja je, u Srbiji, i dalje taboo?
Pavle me zove jedno veče, kasno uveče naravno i otkazuje učešće u filmu. Obaveze na FDU, previše je odsustvovao i u razgovoru sa svojom profesorkom je shvatio da bi za njega bilo najbolje da se posveti studiranju. Pakao, otkazao glavni glumac! Devastiran i očajan, otkazujemo i pomeramo snimanje filma. Nema opcija. Posle tri meseca kastinga, i sedamdeset mladih fantastičnih glumaca, bez Pavla ovo prosto nema smisla. Glavnog lika u filmu može samo on da iznese i to na taj način da se razbije taboo seksualnog nasilja. Dan pre nego smo krenuli da otkazujemo, kasno uveče naravno, zove me Pavle i kaže: “Ja ću da zamrznem godinu, napustim faks.. ne znam. Samo znam da želim da igram u Golgeteru…” Na snimanju smo imali odnos kao da se znamo čitav život. U takvim atmosferama se najlepše stvara, a imam osećaj da smo napravili film u kome se to vidi.
Da li su kratkometražni filmovi danas mainstream uzmemo li u obzir njihovu novu ulogu koju su dobili u advertajzing industriji? Koje su prednosti ove forme?
Kratki filmovi u advertajzing industriji imaju dobru perspektivu. Mogu ozbiljno da osnaže brend i učine ga više “herojem”. Ali, onako istinski. A prednost je u razumevanju forme kratkog metra i kako se on gradi. Za razliku od svega što nose društvene mreže u formi storija, tik-tok objave i šortsa na tjubu, gde se brendovi uglavnom ozbiljno brukaju i pokazuju da apsolutno nemaju pojma kako bi trebalo da se predstave.
Bill Murray, Billy Bob Thornton, Jude Law i Bryan Cranston su samo neke od prepoznatljivijih holivudskih faca koje su eksperimentisale sa kratkim filmovima. U mašti, sa kim biste voleli da radite?
U mašti koja ne poznaje granice, a ni vremenske odrednice, voleo bih da to bude Bekim Fehmiju.
Razgovarala: Milena Kitić
Fotografije: Promo
