U novoj seriji, glumica Sandra Oh nam je pokazala kako se snalazi kada je satira u pitanju – i mi smo oduševljeni (Ali, ne i iznenađeni)
Kako se zove društvena pojava koja je suprotna od diskriminacije?
Šta se desi kada Univerzitet prvi put postavi ženu za šeficu Odseka za Englesku književnost, koja je pritom i azijskog porekla, kao i samohrana majka usvojenog deteta? Na prvi pogled, moderna (tj. normalna) odluka jednog od najprestižnijih univerziteta u Americi je zapravo samo pokušaj da se zamažu oči javnosti da i dalje isti privilegovani muškarci bele puti donose odluke. Dakle, to nije diskriminacija, ali ona jeste svoj posao dobila zahvaljući tome koliko ona “različitosti” donosi imidžu Univerziteta. Tako da, reč koje vi pokušavate da se setite kroz čitavu seriju je ona koja će vam opisati šta je to suprotno od diskriminacije. Inkriminacija? Ne. Prosto niko nije mislio da će ljudski rod otići u tom smeru pa se nije ni setio da smisli reč za to što prati lik Sandre Oh u novoj Netflixovoj drami koja je ispunila sva naša očekivanja.
Već smo bili svesni talenta glumice kada smo je gledali u serijama “Greys Anatomy” i “Killing Eve”. Iako smo u delovima kultne serije u kojoj je igrala lik Christine mogli da vidimo da se joj komični dijalozi leže, u novoj mini seriij od 6 epizoda smo bili deci njenog maestralnog umeća da igra u satiri, koja je možda glumcima najizazovniji žanr, baš kao i piscima. Između satire i ismevanja je tanka linija, a serija “The Chair” je uspela da naglasi probleme koji se dešavaju u univerzitetskom životu bez da ih podvrgne ruglu.
Kada Ji-Yoon Kim dobije stolicu na čelu stola Odseka za Englesku književnost, ona mora da se suoči sa skandalom koji izbije kada čoveka sa kojim ima emotivnu, ali platonsku vezu optuže za propagiranje nacizma. Serija takođe na duhovit način prikazuje kako je politička korektnost mač sa dve oštrice i činjenicu su današnji studenti mnogo svesniji nego njihovi roditelji u to vreme. Zato, iz uloge učenika metamorfirali su u ulogu kritičara. To je u vreme kada smo prepravljeni raznim sadržaijma normalno i da bismo preživeli moramo da negujemo kritički stav prema svetu, ali da li to znači da smo prestali da poštujemo autoritet? Da smo počeli sve da shvatamo previše ozbiljno?
Ili se prosto sa nekim stvarima ne treba šaliti.
Ozbiljna tema je potkovana duhovitim dijalozima, poput onima koji vode Bill Dobson, optuženi profesor koga igra glumac Jay Duplass i ćerka Ji -Yoon, mala Juju koja činjenicu da je usvojena prihvata na jedan naivan, dečiji, iskren i verovatno i najispravniji način koji ćete ikad čuti. Pritom, moramo da naglasimo način na koji je Jay Duplass odigrao profesora koji bori sa gubitkom svoje supruge na način u kome ćemo svi moći da se pronađemo. Mnogo izgubljenih likova pomoći će jedni drugima da se pronađu, a vi ćete uživati gledajući ih.
Jedina mana?
Umesto 6 epizoda, mogli su radnju serija da pretoče film. Ne sumnjam da bi dobio Oskara.
Tekst: Tamara Mladenović
Fotografija:Profimedia
