Nije kul priznati da volite rimejkove i nastavke – barem ne glasno. Kritičari ih često nazivaju dokazom da je Holivud ostao bez ideja. I zaista, gotovo svaki bioskopski hit ili najava za streaming platformu u poslednje vreme uključuje povratak nečega „što smo već gledali“. Ipak, priča je dublja od puke lenjosti scenarista. Nastavci su tu jer mi – publika – želimo da ih gledamo. I to ne zbog kvaliteta priče, već zbog jednog važnog osećanja: nostalgije.
Povratak starog društva
Pogledajte samo novu verziju horor klasika I Know What You Did Last Summer. Original iz kasnih ‘90-ih bio je gotovo obavezna stavka na tinejdžerskim pidžama žurkama – kombinacija straha, tajni i zvezda kao što su Sarah Michelle Gellar, Freddie Prinze Jr. i Jennifer Love Hewitt činila ga je kultnim. Danas, reboot donosi novu postavu mladih, atraktivnih zvezda kao što su Madelyn Cline (Outer Banks) i Jonah Hauer-King (The Little Mermaid). Kritike? Mešovite, neki bi rekli čak i “mučenje za gledanje”. Ali da budemo iskreni – to nikome nije ni važno. Ljudi žele da se vrate toj priči, tom osećaju, tom vremenu.
I upravo zato ovo leto deluje kao nezvanična sezona nostalgičnih nastavaka.
Od Freaky Friday do Jurassic Worlda: letnji bioskop kao vremenska kapsula
Sada u avgustu nas očekuje i Freakier Friday, nastavak kultne tinejdž komedije iz 2003. sa Lindsay Lohan i Jamie Lee Curtis. Ne zna se mnogo o zapletu, ali ko mari? Ono što publika traži jeste povratak u detinjstvo – u trenutak kad je vožnja na motoru sa Chad Michael Murrayjem bila ultimativna fantazija.
Tu je i Jurassic World: Rebirth, nastavak čuvene dinosaurus franšize. Nova glumačka imena poput Jonathana Baileya (Bridgerton) i Scarlett Johansson su svež dodatak, ali emocija ostaje ista – porodični bioskopski maratoni, božićne večeri uz avanture iz doba jure, toplina i uzbuđenje koje dolaze s poznatim temama.
Režiser Gareth Edwards iskreno priznaje: cilj mu je bio da film „izgleda kao da je pronađen u arhivi iz ‘90-ih“. I uspeo je, jer upravo taj retro osećaj vraća publiku u sigurnu luku poznatog.
Nastavci nisu samo zabava – oni su emocionalna regulacija
Nostalgija je moćan alat za emocionalnu stabilnost. U svetu koji je brz, haotičan i ponekad suviše naporan, povratak u prošlost deluje umirujuće. Stare serije, filmovi i pesme služe kao emocionalno sidro – podsećaju nas na ono ko smo bili, na osećaje koji su nas oblikovali.
U vremenu koje se stalno menja, oni predstavljaju konstante – priče, likovi i svetovi koje već volimo i kojima verujemo.
Bioskop kao vremeplov
Ove godine gledamo i povratak 28 Days Later kroz novi nastavak, kao i još jednu verziju Fantastic Four, ovog puta sa Pedrom Pascalom i Vanessom Kirby. Superman se takođe vraća – opet – ali uz moderniji, inkluzivniji pristup. Čak i The Naked Gun dobija letnji reboot, sa Liamom Neesonom i Pamelom Anderson u glavnim ulogama.
A da ne zaboravimo – Sex and the City spin-off And Just Like That… i dalje izlazi jednom nedeljno, iako se priča već pomalo raspada. Ali gledamo i dalje. Jer to nije samo serija – to je sećanje na prijateljstva, modne opsesije, prvi gradski život, sve ono što je nekada bilo naše.
Rebootovi nas ne privlače zato što su nužno bolji – već zato što nas podsećaju na vreme kada smo bili srećniji, opušteniji, možda čak i više povezani sa sobom i drugima. U vremenu stalnih promena, oni predstavljaju retku vrstu emocionalne stabilnosti. Zato, ovog leta ne tražimo novine – tražimo poznato. I to je sasvim u redu.
Foto: Profimedia
