Tročlani bend iz Beograda, koji čine Stefan Aćimović (gitara, glavni vokal), Nikola Grozdanić (bubnjevi, vokali) i Marko Arizanović (klavijature, vokali) neposredno po pojavljivanju na sceni privukao je pažnju publike, a sada najavljuju svoj prvi koncert u Domu omladine. Ovaj neobični muzički sastav čini fuziju različitih žanrova koji se spajaju u novi moderni zvuk praćen retro vizuelnim identitetom.
1. Kako biste danas opisali vaš muzički pravac i da li se on menjao od samog osnivanja benda pa do danas?
Sada je dram više nego ikad samo synth indie pop bend na maternjem jeziku. U početku, bili smo nekako pop raspoloženi, bez tih valovitih i vodenih sintova, bez toliko atmosferične gitare, bili smo siroviji u zvuku. Tada smo sebe žanrovski odredili kao indiegas. To je bila neka frankenštajnska fora, kao volimo da budemo melanholični, pa čak i depresivni, ali udari energije ne dozvoljavaju nam da budemo tipičan indie ili dream pop bend. Na drugom albumu pobedile su ipak yutopatetične klavijature.
2. Koje ste sve faze prošli tražeći sopstveni izraz?
Zapravo imati sopstveni izraz znači prolaziti kroz te silne faze. Sve je u vožnjici. Mi ni sada ne možemo da kažemo da baš znamo šta radimo, da znamo koji je naš izraz, samo možda malo bolje pratimo znakove koji se pojavljuju i govore šta i šta ne treba raditi. Biti u dramu je odrastanje. Na prvom albumu Nećemo promeniti svet dominirala je naiva, sada na Previše svega osećamo se kao teen rebels, kao da smo ponovo u gimnaziji. Bile su nam zanimljive frendzone, anskioznosti, depresije koje doživljava naša generacija. Takođe, vizuelno podsećamo na mlade rumunske švercere umetninama na liniji Timișoara – Banatski vetroparkovi – najlon pijaca Novi Sad. U retro drečavim odelima. To je upravo ta vožnja koja nas oblikuje u zavisnosti od trenutka.
3. Iza sebe imate dva studijska albuma, publika je fantastično prihvatila oba i naslućuje vam se ozbiljna karijera. Šta mislite zbog čega je tako i da li je bilo izazovno izdvojiti se?
Sad nam je malo neprijatno zbog te velike karijere koju predviđate, iako volimo kada nam je neprijatno. Nevezano od brojki, stvar je prosta. Cimanje nikad nije uzaludno. A naročito kad se svaki dan cimaš za ideju, stav, prijatelja, devojku/dečka, bend… Radili smo svakodnevno, znali smo da se tekst i muzika sami neće napisati i snimiti, da bukiramo koncerte, štedimo pare za rasvetu za spot, nalazimo ljude koji su nam pomagali uvek i svuda radeći za istu ideju. Sad je ceo paragraf tako pun klišea. Ideja koja je nas radila jeste imati kul pop muziku na srpskom jeziku. I još uvek nam je izazov da se izdvojimo, da služimo toj ideji i sviramo svuda gde se može po bivšoj jugoslovenskoj državi.
4. Vaš debi album nosi naziv “Nećemo promeniti svet”, a “Previše svega je naziv vašeg drugog albuma”. Oba naziva, reklo bi se, nose u sebi neku simboliku. Koju poruku šaljete?
Dram možda nije promenio svet ali je promenio sebe. Hajde da počnemo od onoga što možemo da promenimo, pa smo se dobrovoljno prijavili na taj eksperiment. Svesni smo da živimo u vremenu nestalnosti, kratke pažnje i velikih cifara, bilo da te cifre lajkovi, tvitovi ili šerovi. Nećemo promeniti svet bio je osvrt na eksterijer, Previše svega je naš enterijer.
5. Čega vam je to previše u današnjem svetu?
Ostali bismo i ovde lični, pa bismo se setili šta je nama značilo to previše svega – osećaji koji se javljaju na proteklim koncertima, doživljajima iz bekstejdža, žurkama po gradu, zajedničkim bendovskim letovanjima, sve su to neki momenti kada se događa upravo to – previše svega. Van male introspekcije, u svetu se dosta fejkuje, folira, dosta se spava posle posla, previše je te neke konvencionalnosti i komfornih zona. Radimo svi to ponekad, nismo sveci, ali takve stvari treba manje upražnjavati.
6. Kako je došlo do saradnje sa Fantomom na pesmi Ti me voziš?
Videli smo se u gradu, skontali se i kao hajde da radimo nešto zajedno. Imali smo taj refren samo tebe, ovo veče traži samo tebe, strofe i tu bas liniju koja lomi, ali nismo znali šta dalje. Fantom je od naših fragmenata produkcijski napravio stvar koja instant podiže raspoloženje, a producirao još jednu pesmu sa novog albuma, Vikend ubija. On je donekle odgovoran za kasniji nalet sintova i na ostalim pesmama, jer nam se svidelo kako zvuče ove dve pesmice.
7. Koliko su takve regionalne saradnje zapravo značajne na nekom dubljem nivou?
Veoma. Volimo kad odemo bilo gde po Srbiji, Hrvatskoj ili Sloveniji na koncerte, da upoznajemo nove ljude na mini turnejama koje neodoljivo podsećaju na ekskurzije. Najbolje je od svega je što je bivša Jugoslavija ne tako mali prostor gde žive ljudi koji mogu da kontaju pesme i svi kao imamo svoj maternji jezik koji se razume na celom tom prostoru, kako god da mu je ime. Evo sad smo postali žešće jugopatetični.
8. Ko su vaši muzički uzori?
The Neighbourhood, The 1975, Foster the People. Od naših ljudi, to je svakako Saša Habić, legendarni producent Bajaginih prvih albuma, Doriana Greya, Jakarte i čuvenog singla Za milion godina. Bili smo baš klinci da bismo radili prvi album s njim, ali održao nam je važne lekcije o pravljenju muzike mešajući bitter lemon i pivo. Imali smo senase svake nedelje i donosili mu materijal koji je ocenjivao surovo iskreno. „Sve može da se snimi u sobi za kompom“, to je ta filozofija koju smo usvojili od njega.
9. Na čemu trenutno radite i kakvi su vam planovi za budućnost?
Snimamo spotove za pesme sa Previše svega i koncertna sezona je potpuno otvorena. Jako smo se uželeli publike i samog osećaja dok sviraš. I svih tih aftera gde se događa sad već ono fabulozno Previše svega.
10. Gde vas publika može slušati ovog meseca?
Kraj oktobra (21. oktobar) je u znaku beogradskog koncerta u Domu omladine, dok su tokom novembra u planu vikend turneje po gradovima u Srbiji – Kragujevac, Niš, Novi Sad, Subotica, Kruševac, Valjevo, Smederevska Palanka, tamo je možda i najžešće, Zaječar… Imamo i jedno mesto u kolima, pa najhrabriji javite se da overimo sva mesta!
Intervju: Tamara Bogunović
Foto: Sofija Modošanov
