Ideja tradicionalnog života poslednjih godina ponovo je postala deo popularne kulture. Savršeno uređeni domovi, domaći hleb, vintage haljine i povratak klasičnim rodnim ulogama preplavili su društvene mreže, dok književnost i muzika sve češće preispituju šta se nalazi iza te idealizovane slike. Jedan od zanimljivijih primera je nova pesma Olivia Rodrigo, nazvana Serena Joy, po liku iz romana The Handmaid’s Tale autorke Margaret Atwood.
Izbor imena nije slučajan. Serena Joy nije samo žrtva sistema koji ženama oduzima slobodu. Ona je žena koja je pomogla da taj sistem nastane, verujući da će joj doneti sigurnost, status i zaštitu. Međutim, pravila koja je podržavala na kraju počinju da ograničavaju i njen život.
Upravo je ta kontradikcija u središtu pesme: šta se događa kada verujemo da će se pravila koja ograničavaju druge nekako zaustaviti pre nego što stignu do nas?
Romantizovanje tradicionalnog života
Ovo pitanje posebno dobija na težini u vreme popularnosti takozvane tradwife estetike.
Na društvenim mrežama tradicionalni život često izgleda kao pažljivo režirana razglednica: savršena kuća, sveže pečen hleb, suprug koji zarađuje, deca i spokojna svakodnevica. Sam izbor takvog života nije problem — mnoge žene iskreno žele da budu domaćice ili da najveći deo vremena posvete porodici.
Granica se pomera kada se lični izbor predstavi kao jedini ispravan model i kada se zavisnost od partnera počne romantizovati kao sloboda.
Upravo taj raskorak između estetike i stvarnosti istražuje i roman Yesteryear autorke Caro Claire Burke.
Njena junakinja Natalie Heller Mills na internetu gradi sliku savršenog domaćeg života. Sve je besprekorno: kuća, suprug, hleb i svakodnevna rutina. Međutim, kada se nađe u 1805. godini, bez savremenih tehnologija, novca i infrastrukture, romantična predstava o prošlosti suočava se sa stvarnim životom.
Odjednom tradicionalni način života više nije estetika, već fizički rad, ekonomska zavisnost i ograničen izbor.
Kada nostalgija postane politička tema
Zato se tradwife fenomen danas ne posmatra samo kao internet trend. Iza njega se vode šire debate o porodici, rodnim ulogama, ekonomiji i političkoj moći.
U pojedinim konzervativnim krugovima u SAD sve su glasnije ideje o povratku tradicionalnom modelu porodice, dok se istovremeno raspravlja o tome ko treba da donosi odluke unutar domaćinstva i kakvu ulogu porodica treba da ima u društvu.
U tom kontekstu Serena Joy dobija šire značenje. Rodrigo ne govori samo o žrtvama sistema, već o ljudima koji veruju da će ih sistem zaštititi zato što su mu pomogli da opstane.
Najvažnije pitanje je – da li izbor ostaje izbor?
Serena Joy je zbog toga mnogo složeniji lik od klasične negativke. Ona pokazuje koliko je opasna ideja da možemo podržavati ograničavanje tuđih prava, a istovremeno očekivati da će naša sloboda ostati netaknuta.
Tu se The Handmaid’s Tale, savremena tradwife kultura i Yesteryear susreću na istom mestu.
Nije pitanje da li žena sme da izabere tradicionalan život. Pitanje je da li taj život zaista ostaje njen izbor onda kada više nema mogućnost da izabere nešto drugo.
I upravo u toj razlici između izbora i odricanja počinje mnogo ozbiljnija priča od one koju nam nude savršene fotografije doma, porodičnih ručkova i života bez vidljivih komplikacija.
Foto: Profimedia
