Zašto je ova serija, 25 godina kasnije, i dalje relevantna?

U ostvarenju "Bafi, ubica vampira", svaki stereotip o ženama obrnut je naglavačke.

Verovali ili ne, a bolje vam je da verujete, američka serija “Bafi, ubica vampira” (Buffy, the Vampire Slayer), koja se prikazivala sedam sezona, od 1997. do 2004, nalazi se na raznim listama najboljih serija svih vremena i predstavlja predmet mnogih analiza i akademskih radova na američkim univerzitetima. I danas, posle 25 godina od njenog nastanka. Tvorac ovog ostvarenja o devojci koja je odabrana, kao poslednja u nizu, da bude obdarena natprirodnom snagom i bori se protiv raznih čudivišta jeste Joss Whedon (poslednjih godina persona non grata u Holivudu – optužena za psihičko zlostavljanje i maltretiranje zaposlednih na setu). Joss je seriju zamislio kao feminističku subverziju horor stereotipa – Buffy Summers (Sarah Michelle Gellar) majušna je plava kalifornijska tinejdžerka, koja samo naizgled deluje krhko, a zapravo bi, i da nema super moći, bila supermoćna. Buffy poznaje borilačke veštione, hrabra je, dovitljiva, energična, pragmatična i najbolje od svega – sarkastična. Kao inteligentna sinteza drame, horora i komedije u kojoj su likovi i ljudski odnosi u prvom planu, a demoni metafore za probleme stvarnog života, serija je brzo pobrala (posebno nakon druge sezone) pozitivne kritike. Tu su britke replike, specifičan humor, reference na pop kulturne fenomene, poigravanje sa jezikom i karakteristični govor koji je čak nazvan i “buffy speak”.

Dok štiti čovečanstvo od raznih nemani, Buffy istovremeno, kao prava tinejdžerka, voli modu, izlaske i momke i pokušava da vodi normalan život. Demoni sa kojima se suočava predstavljaju vršnjačko maltretiranje, preambiciozne roditelje, beskrupulozne školske trenere, seksualne predatore – mnoge stvari sa kojima se tinejdžeri inače suočavaju. Najzanimljivije od svega je baš to, što i predstavlja feminizam u čistom obliku, a to je da Buffy nije prikazana kao klasična zgodna žrtva iz horor filmova (najčešće plavuša koja vrišti kad ugleda čudovište) nego kao prava pametnica, čiji raspon interesovanja ide od računarskih operacija i matematičkih problema preko mode do momaka (Buffy želi da bude i čirlidersica). U ovoj seriji je zapravo svaki stereotip o ženama obrnut naopačke. Recimo, Regina George ove serije, Cordelia, prikazana je kao loša devojka, ali koja je istovremeno i brižna, hrabra, saosećajna. “Buffy, The Vampire Slayer” serija je koja slavi emancipovane junakinje i propagira osnaživanje slabih, a koja se veštim metaforama dodvorava i  LGBTIQ+ gledaocima.

Willow i Tara činile su jedan od prvih lezbejskih parova na američkoj televiziji, a da pritom njihova homoseksualnost nije fetišizirana ili tretirana kao glavna karakteristika njihovih likova. Njihov poljubac, zabeležen u petoj sezoni, u epizodi “The Body” jedan je od prvih poljubaca dve žene na malim ekranima. 

Priredila: J.M. 

Fotografije: Profimedia, Instagram 

 

 

 

 

Najnovije