Harper’s BAZAAR predstavlja novu ediciju #slušajpažljivo – selekciju albuma koji ovog meseca zaslužuju vašu punu pažnju. Bilo da ste u potrazi za soundtrackom za gradske šetnje, introspektivne večeri ili prolećne žurke, ovo su izdanja koja ne smeju da prođu ispod vašeg muzičkog radara.
ROBBIE WILLIAMS
Britpop
(Columbia, Sony Music, Menart)
Ne samo da Robbie odlično imitira Morrisseya, već mu je na novom albumu posvetio i pesmu. Ali, krenimo nekim redom.
U brojkama, ovo je trinaesti solo album omiljenog britanskog pop umetnika u poslednjih trideset pet godina. Britpop je Williamsovo šesnaesto izdanje (uključujući i ona sa bendom Take That), koje je dospelo na vrh britanske liste i time oborilo rekord koji su do tada držali The Beatles. Turneja koja je počela maja prošle godine sada je dobila svoje ime Britpop Tour i biće nastavljena u junu 2026.
Album Britpop je veoma dobar odgovor na muziku kojom je Robbie bio okružen tokom dosadašnje karijere. Njegov opus bio je često ispunjen referencama na velike pop-rok heroje, aktuelan album je u tom smislu manje ambiciozan.
Sirov i više svirački, Britpop donosi neophodno osveženje u Williamsovu diskografiju. A on, avanturista, prihvatio je izazov i ponudio najbolje u datom trenutku. Na novom albumu čujemo odjeke svih umetničkih, stvaralačkih faza autora, u kojima prepoznajemo i uticaje mlađih generacija (Fontaines D.C., Wet Leg ili The Last Dinner Party). U slučaju Robbiea Williamsa, pedesete su zaista nove tridesete. Nema povlačenja – nema predaje.
FLEA
Honora
(Nonesuch, Warner Music, Mascom)
Legendarni basista benda Red Hot Chili Peppers, na debitantskom solo albumu, vratio se svom matičnom instrumentu – trubi. Svako ko, iz bilo kog razloga, očekuje fanki-rok izdanje na tragu onoga što radi u okvirima matične grupe, neka odmah odustane od te ideje i bude spreman da se suoči sa ozbiljnim džez albumom na ivici eksperimenta.
Sa prvim taktovima singla A Plea biva jasno da je ovo izdanje u kome Flea otvara prostor za istraživanje i slobodnu formu muziciranja.
Slušaocu izloženom generički pravljenoj muzici, dodatno modifikovanoj algoritmima i brojevima striminga, biće pomalo teško da odmah restartuje čula. Redefinišući svoje prioritete, on će se lagano vratiti pažljivom slušanju muzike. Nakon spoken word lekcije o humanizmu na početku, Honoru nadalje čini splet autorskih melodija i upečatljivih reinterpretacija pesama drugih izvođača/autora kao što su: Eddie Hazel & George Clinton, Jimmy Webb, Frank Ocean & Shea Taylor i Ann Ronell.
Gostovanje Nicka Cavea u pesmi Wichita Lineman pruža novo čitanje dela Jimmyja Webba, dok je saradnja sa Thomom Yorkeom (Radiohead, The Smile) u pesmi Traffic Lights poput susreta titana u strogo (muzički) kontrolisanom okruženju. Najveći utisak jeste upravo način na koji Flea tretira bas gitaru, ali i trubu. Duvačke deonice su nežne i senzualne. U tome prednjači reinterpretacija pesme Thinkin Bout You Franka Oceana pa nadalje, tokom završnice albuma koji zatvara hipnotička tema Free As I Want to Be. Fleina Honora je album bez hita, ali sa mnogo, mnogo duše. Zahvaljujemo se Nonesuchu, Warner Musicu i Mascomu što su nam omogućili da ekskluzivno preslušamo album Honora, koji će biti objavljen 27. marta.
THE MOLOTOVS
Wasted On Youth
(Marshall Records)
Pod okriljem Marshalla, kultnog magnata audio opreme, koji je pokrenuo svoju izdavačku kuću, objavljen je debitantski album londonskog benda The Molotovs. Brat i sestra Mathew i Issey Cartlidge u život vraćaju britansku mod kulturu, nastalu sedamdesetih (Small Faces, The Kinks, XTC, The Specials, The Jam).
Svoj prvi rivajvl ovaj muzički izraz je doživeo tokom ekspanzije britpopa, a dvehiljaditih kroz rad bendova The Libertines ili Arctic Monkeys.
U ovom trenutku, The Molotovs daju svoj doprinos stavljajući u fokus britku svirku ispresecanu oštrim rifovima. Mathew ima izrazito upečatljiv vokal kojim „šamara“ tekstove o ludom svetu, brzom životu i površnim odnosima. Svojim mod doživljajem, The Molotovs najviše naginju zvuku i estetici ranih radova Paula Wellera. Direktna drskost, kritika i otpor upakovani su u stilizovana odela, diskretnu šminku, a sva unutrašnja snaga i nemir propušteni su kroz moćna Marshall pojačala. Živeće rokenrol!
DON TOLIVER
Octane
(Cactus Jack, Donnway & Co, Atlantic, Warner Music, Mascom)
Na naše prostore Don Toliver je stigao relativno skoro, pojavom na soundtrack albumu sa pesmama iz filma F1 (2025). S obzirom da ovo tržište nije toliko naklonjeno pravom trapu kao ni R&B-ju, ne čudi što nova generacija takvih artista čeka priliku da (ovde) bude otkrivena. Don Toliver je karijeru započeo saradnjom sa Travisom Scottom.
Prvi album je objavio u jeku pandemije, ali su mu te okolnosti otvorile vrata na društvenim mrežama gde je singl No Idea eksplodirao.
Travis je vremenom ostao deo Toliverovog umetničkog života, pa je tako i na petom studijskom albumu. Pasiju prema četvorotočkašima, žurkama i lagodnom životu, Toliver je na albumu Octane oplemenio začudnom fascinacijom astronomijom.
U video radu koji prati singl ATM, Don je pokazao još jedno interesovanje za filmsku umetnost i pionirske poduhvate u domenu SF-a, kao što je film Metropolis. „Octane“ je impresivno, futurističko R&B ostvarenje, na tragu Missy Elliott, Maxwella sa primesama nasleđa Afrika Bambaataa. Album sa osamnaest pesama čini Octane preglomaznim i na trenutke zamornim za praćenje. U trenutku kada se artisti vraćaju formatima/trajanju nekadašnjih ploča, imajući u vidu sadržaj albuma, nije bilo razloga insistirati na opširnosti.
CAVETOWN
Running with Scissors
(Futures Music Group)
Muzika cavetowna najviše podseća na dream pop-synth, pop s početka dvehiljaditih i bendove kao što je The Postal Service. Album Running with Scissors asocira i na snenu elektroniku koju je na početku karijere plasirao Owl City.
Iza pseudonima cavetown nalazi se umetnik Robin Skinner i poslednji album predstavlja neočekivano hrabar istup transrodne osobe. Kroz zvučne elektronske pasaže, često industrijski bučne, provlači se Skinnerov glas. On ume da bude nežan, nenametljiv, ali i vrišteći i besan.
Slušanje pesama na ovom izdanju navodi na pitanje koliko zaista poznajemo svet u kom živimo, koliko poznajemo sebe i osobe oko nas. Da li zaista želimo da shvatimo i prihvatimo taj i takav svet, sebe u njemu i sve te ljude koje mislimo da poznajemo dovoljno dobro. Running with Scissors je kroz svoju melodičnu nenametljivost provukao mnogo relevantnih tema za razmišljanje, baš kao što su osamdesetih, tokom vladavine Margaret Thatcher, to činili muzičari sa britanske scene.
MIKA
Hyperlove
(Republic, Universal Music, Universal Music Serbia)
Slušajući album, samo mi je sinulo: pa, Mika je bio na Exitu! Gospode bože, stvarno nismo svesni šta smo izgubili. Doći će početak jula pa ćemo se, između ostalog, pitati kako je do toga došlo. Ostavimo digresiju po strani i vratimo se kratko Mikinom sedmom studijskom albumu.
Nakon smrti majke i perioda preispitivanja, Mika se sa albumom Hyperlove posvetio (onoj) svojoj prepoznatljivoj pop estetici. Malo dečačke naive, malo senzacije, mnogo šljokica i zavodljivog disko-popa.
Model koji je Miku proslavio na debiju Life in Cartoon Motion ovde, posle skoro dvadeset godina, dobija novi sjaj. Uz producentski tandem koji su činili Nick Littlemore (Empire of the Sun) i Peter Mayes, Mika je predstavio veoma dobro izdanje zasnovano na bazičnom elektropopu.
Foto: Promo
Tekst: Uroš Milovanović
