Da li mlade zanimaju Tito i eks-Jugoslavija? Kako generaciji Z približiti stalnu postavku Muzeja Jugoslavije? Šta strance, osim Tita, privlači ka jednom od najznačajnih muzeja u našoj zemlji? O ovim i mnogim drugim pitanjima razgovarali smo sa Nedom Knežević, direktorkom jednog od najznačajnih muzeja u našoj zemlji. 

Neda, koja se više od dve decenije bavi zaštitom, upravljanjem, promocijom i prezentacijom kulturnog nasleđa kroz javni i privatni sektor, po obrazovanju je arheolog, magistar iz oblasti istorije i filozofije prirodnih nauka i tehnologija, a Muzej Jugoslavije vodi deset godina, što smatra jednom od najvažnijih crtica u svojoj radnoj, ali i ličnoj biografiji. 

Ove godine biće decenija kako vodite Muzej Jugoslavije. Šta vama to intimno znači, a šta profesionalno?

– Intimno ispunjenost, a profesionalno ostvarenje vizije koju sam imala prvog dana kada sam počela da obavljam dužnost direktorke i transformaciju Muzeja. Veliki rad, trud, energija i ljubav uloženi su u poslednjih deset godina. Zajedno sa timom koji predvodim nastavljen je proces transformacije Muzeja ka savremenom. Otvorili smo ga za najraznovrsniju publiku, vodeći se idejom da bi javne ustanove kulture trebalo da budu dostupne svima. Digitalizacijom fotografskog fonda omogućili smo veću dostupnost, tako da danas istraživači i pojedinci iz celog sveta svakodnevno šalju upite za korišćenje naših foto-arhiva. Periodičnim intervencijama na stalnoj postavci, koje realizuju kustoskinje i kustosi u saradnji sa savremenim umetnicima, relevantnim stručnjacima i drugim saradnicima, promišljaju se fenomeni Jugoslavije i ideje o jugoslovenskom nasleđu, što privlači posebnu pažnju posetilaca. 

Otkrijte nam svoj omiljeni kutak u muzeju.

– Zgrada Muzeja 25. maj je moj omiljeni „muzejski predmet” jer ima izuzetan svedočanstveni potencijal. Obnova i valorizacija jednog od prvih namenski građenih muzeja u Beogradu odgovoran je projekat. Kada je u pitanju fizička obnova ovog objekta, naš pristup bio je veoma pažljiv i brižan zbog toga što ima jedinstvenu kulturnu, društvenu, umetničku i istorijsku vrednost. Prilikom sprovođenja svih radova naročito smo vodili računa da sačuvamo, koliko je to moguće, originalno rešenje projektanta Mihaila Mike Jankovića, po kome je i ulica u kojoj se Muzej nalazi dobila ime. Nakon poslednje faze obnove, koja je u toku u trenutku kada obeležavamo 60 godina od otvaranja Muzeja 25. maj, ova zgrada biće proglašena za spomenik kulture.

Šta posetioci ne smeju da propuste kad dođu u muzej? Kako biste vi isplanirali savršenu posetu Muzeju Jugoslavije?

– Jedna od stotinu mogućih poseta počela bi u muzejskom kafeu i slobodnom šetnjom po Parku skulptura kako bi posetilac doživeo i osetio prostor. Dalje je potrebno da posetilac pronađe njegov omiljni deo, postavku ili predmet i tek onda da se prepusti kustosu ili kustoskinji u putovanju kroz Muzej Jugoslavije, pripovedanju o Jugoslaviji i njenim fenomenima.

Kojom zbirkom ili postavkom se posebno ponosi muzej?

– Svakako to je bogat muzejski fond, sačinjen od predmeta koji pripadaju svetskoj baštini, kao i predmeta za svakodnevnu upotrebu i tzv. „bizarnih” predmeta koji nemaju izrazitu materijalnu vrednost, ali su neprocenjivi u interpretaciji pojedinih fenomena koji karakterišu jugoslovensko iskustvo. Zatim, to su objekti koji čine muzejski kompleks, zajedno sa predivnim Parkom sa skulpturama istaknutih jugoslovenskih umetnika. Veoma je važan i tim Muzeja, ali i posetioci kako oni u fizičkom prostoru tako i u virtuelnom. Svi oni zajedno čine Muzej Jugoslavije jedinstvenim mestom.

Kakvi su posetioci muzeja – jesu li to uglavnom stariji građani, koji se sećajuTita i Jugoslavije, ili ima i mlađih?

– Publika Muzeja Jugoslavije je zaista raznolika, od stranih turista kojima je Muzej glavna destinacija kada posećuju Beograd, preko publike iz regiona koja je rođena u Jugoslaviji i dolazi da se priseti mladosti, do porodica sa decom koje dolaze na radionice i druženja u muzejskom Parku skulptura. Naši programi privlače različite ciljne grupe da posećuju Muzej, pa tako veliku pažnju posvećujemo i programima za osobe sa invaliditetom, posebno zajednici gluvih. Ponosni smo na to što je pripadnik zajednice gluvih deo muzejskog tima, zadužen za osmišljavanje i realizaciju programa na srpskom i internacionalnom znakovnom jeziku. Na taj način lokalna, ali i svetska zajednica gluvih čine značajan procenat naše posete.

Koliko je Muzej Jugoslavije interesantan generaciji Z?

– Svi muzeji u svetu imaju isti izazov – kako privući generaciju Z? Muzej Jugoslavije je kompleks koji čine četiri objekta povezana velikim Parkom skulptura, prostor gde se održava najveći broj programa za mlade, na primer matine žurke na kojima nastupaju bendovi i DJ-evi iz celog regiona. Ideja je da podstaknemo mladu publiku da vidi Muzej kao prostor u kojem mogu da provode slobodno vreme, uživaju i zabavljaju se. Upravo zato je ulazak u Park skulptura i muzejski kafe besplatan i odvojen od posete izložbama. Takođe, Muzej ima Studentski klub koji upravo čine pripadnici generacije Z. Studentska praksa koncipirana je tako da studenti imaju veliku slobodu da utiču na kreiranje muzejskog sadržaja i daju lični doprinos u relizaciji programa. Na taj način postižemo da naši programi još bolje komuniciraju sa mladom publikom, jer su ih delom kreirali njihovi vršnjaci.

Na koje načine približavate stalnu postavku, pa i nove izložbe mlađoj publici?

Danas je neophodna provokacija kako bi se izazvala reakcija kod posetilaca. Svaka naša tematska izložba, ali i stalna postavka ima posebno kreirane programe namenjene mladoj publici u formi radionica, govornih programa, filmskih projekcija, vođenih tura, kao i žurki i zabava. Programi za mlade u zavisnosti od teme akcentuju segmente koji su relevantni za tu ciljnu grupu. Tokom izložbe „Jugo, moja jugo – gastarbajterske priče” imali smo seriju radionica za srednje škole, koje su se bavile temom odlaska iz zemlje kao najvećim problemom našeg društva. Nedavno smo, nakon višemesečne saradnje sa Autonomnim kulturnim centrom Matrijaršija i njihove intervencije na stalnoj postavci, organizovali veliku žurku na kojoj su članovi i članice Matrijaršije imali radionicu štampanja motiva inspirisanih muzejskom kolekcijom na odeći koju je donosila publika. Redovno srećem mlade u gradu koji nose ove majice, što govori da smo uspeli da im približimo savremeno umetničko stvaralaštvo, ali i muzejsku kolekciju.

Kakve su impresije stranaca nakon posete muzeju?

Ovo mesto privlači kako zbog same ličnosti Josipa Broza i mnogobrojnih predmeta u kojima stranci uvek traže i poklone iz zemalja iz kojih potiču, dok je celokupni utisak koji oni nakon posete iznesu mnogo sveobuhvatniji i pozitivniji od (za njih) očekivanog. Strancima se dopada kritički pristup nasleđu Jugoslavije i sve veća zastupljenost čak i onih tema koje su neretko karakterisane kao disonantno nasleđe. Posebnu pažnju privlače izložene interpretacije i reakcije savremenih umetnika na jugoslovensko nasleđe. Najzad, sama atmosfera u bašti i kafeu Muzeja, pored estetski privlačnih i veoma popularnih suvenira, ostavlja zaokružen i pozitivan utisak nakon posete.

Otkrijte nam neke od većih izložbi planiranih za ovu godinu.

Nova izložba na čijoj pripremi vredno radimo imaće za temu knjigu Ježeva kućica, koja zauzima važno mesto u sećanjima mnogih generacija bivših Jugoslovena. Knjiga je doživljavala nova izdanja, kao i nove interpretacije. Cilj izložbe je da stvori prostor u kojem je moguće postaviti važna pitanja o identitetima, načinima na koje se oni menjaju i iznova kreiraju, kao i kako nostalgija deluje u tim procesima. Takođe, izložba predstavlja priliku za ponovno otkrivanje i revalorizaciju navedenog književnog dela sa najmlađom generacijom posetilaca, kao i za pokretanje razgovora o značaju doma, zajednica kojima pripadamo, različitostima, drugima i drugačijima, migracijama, toleranciji, ksenofobiji i drugim relevantnim društvenim pitanjima.

Tekst: Jelena Milinčić

Fotografije: Martin Candir