Michelle Obama u svom podkastu
Poslednje istraživanje fondacije Kaiser Family pokazalo je da od početka pandemije više od 30 posto odraslih osoba pokazuje bar neki simptom anksioznosti i depresije. Jedna od njih je Michelle Obama. U svom novom podkastu, bivša prva dama Amerike je priznala da se bori sa depresijom. Nagovesila je i uzroke: karantin, rasni nemi i postupci administracija predsednika Donalda Trampa sa obe teme. – Bilo je perioda tokom karantina kada sam osećala da sam pala – priznala je gospođa Obama novinarki Washington Posta i istakla nesanicu. – Prolazila sam kroz emocionalne uspone i padove koje, verujem, svi osećaju, ono kada se jednostavno ne osećate svojim. Jasno mi je da patim od nekog oblika depresije. I to ne samo zbog karantina, nego i zbog međurasnih svađa, a takođe vidim da aktuelna vlast, dok posmatram njenu hipokriziju, iz dana u dan dovodi do očajanja – zaključila je ona. Smatra da je njeno stanje povezano sa antirasističkim protestima širom SAD koji su izazavani ubistvom Georgea Floyda u Mineapolisu prošlog maja. – Moram da kažem, buditi se sa ovakvim vestima, sa tim kako je ova administracija reagovala ili nije, sa još jednom pričom o tome kako je crna osoba bila ponižena, povređena, ubijena ili lažno optužena, jeste iscrpljujuće. To me je dovelo do tereta kakav nisam dugo nisam osetila u svom životu – rekla je nekadašnja prva dama SAD.
Šta pomaže da se izbori sa lošim vestima i mislima? Održavanje dnevne rutine, koja uključuje redovno vežbanje, izlazak na svež vazduh i redovne večere sa porodicom, otkriva Michelle Obama.
Dnevne rutine sa porodicom
Svetska zdravstvena organizacija je još proletos upozorila na “masovno pogoršanje mentalnog stanja kod ljudi” u vremenu koje dolazi, podstaknuto anksioznošću i samoizolacijom, ali i strahom od zaraze i eventualnim vestima o bolesti i smrti bliskih rođaka i prijatelja. Depresija je bolest koja pogađa bar 264 miliona ljudi širom sveta, ističe član tima SZO, psihijatar Timothy Sullivan. – Svako, naročito u vremenima poput ovih, može osetiti bar neke simptome – kaže on. To mogu biti i problemi sa spavanjem, nizak nivo energije, nedostatak entuzijazma za stvari koje su nas ranije interesovale. Depresija je kombinacija ličnog biološkog rizika pojedinca i uticaja sredine, objašnjava dr Sullivan. – Kada neko doživi gubitak, mi znamo da ga to čini tužnim. Ali ako ga taj gubitak u isto vreme natera da izmeni osnovne rutine koje su važne za zdravlje, onda se stvara dodatni faktor rizika. Od početka pandemije naučili smo da, kada ljudi dožive značajne prekide u svojoj dnevnoj rutini, takvi prekidi mogu biti preduslov za depresiju – zaključuje dr Sullivan.
Važan je svakodnevni kontakt s prijateljima
Kako vesti iz medija mogu uticati na naše raspoloženje ili borbu sa depresijom? – Mislim da je glavna opasnost sa vestima to što ljudi imaju običaj da pričaju dalje o njima. A kada to čine, znamo da se povećavama osećaj bespomoćnosti, i, u nekim slučajevima, beznađa. Takvo mentalno stanje kvari raspoloženje i povećava rizik od depresije – kaže lekar iz SZO. Saveti koje daje su slični onima koje je podelila Michelle Obama: ako verujete da osećate simptome depresije, trebalo bi da proverite svoje dnevne navike i pokušate da uspostavite zdrav obrazac, uključujući brigu o spavanu, redovinim obedima u određeno doba dana, fizičke vežbe, a naročito, povezivanje sa ljudima koji vam prijaju. I to, ako je moguće, već na početku svakog novog dana.
Autor: Milica Đorđević
Fotografije: Profimedia, Instagram