Šta je to što Italijane čini toliko stylish?

Na sam pomen Italije, prvo što padne na pamet jeste određena vrsta ležernog glamura. Kako je ova zemlja stekla taj epitet?

„Jedino što Liz zna da kaže na italijanskom je Bvlgari“, rečenica je kojom se našalio Richard Burton sa Elizabeth Taylor, zbog ogrlice ovog brenda koju je nosila u Veneciji povodom maskenbala u hotelu Ca’Rezzoncio 1967. godine, sumirajući time globalnu opsesiju Italijom. Pedesete i šezdesete godine prošlog veka izrodile su stilsku, zavodljivu i jedinstvenu predstavu o Italiji: setite se samo očaravajuće scene Anite Ekberg u Fontani di Trevi iz Felinijevog filma “La dolce vita” i Vespa momenta iz kultnog ostvarenja “Roman Holiday”. Od tada je glamur postao sinonim za Italiju.

Šta zapravo znači italijanski ležerni glamur?

Imena luksuznih italijanskih proizvođača sportskih automobila, poput Ferraria i Maseratia, zasigurno dočaravaju viziju jedinstveno samouverene, upečatljive uglađenosti, baš kao što imena Valentino, Versace, Gucci i Prada odišu luksuzom, senzualnošću i izrazitom italijanskom hrabrošću.

U modnom smislu, Milano je jedan od “big four” fashion gradova – Pariz je poznat po savršenom osećaju za šik, Njujork po sportskoj nosivosti i London po elegantnoj klasici – italijanski glamur postao je potpis Milana. Ali može li osećaj za glamur biti utisnut u DNK cele nacije? Ili je to samo kliše, nacionalni stereotip?

Koreni italijanske mode vode u 14. vek, u Firencu. Renesansna Italija i elitne porodice tog perioda (vodeća Medici) bile opsednute izgledom i modom, zbog čega su ulagale ogromno bogatstvo na odeću.

Ali tek u posleratnim godinama 20. veka italijanska međunarodna modna industrija je procvetala. Ogromne zasluge za to se pripisuju aristokratskom preduzetniku Giovanni Battista Giorginiju, koji je okupio najbolje krojače, krojačice i dizajnere u zemlji, uključujući Pucci, sestre Fontana i Capucci.

Prve modne revije održavane su u velikoj sali Bianca, ukrašenoj predimenzioniranim kristalnim lusterima u Palazzo Pitti, u Firenci, a činjenica da su kolekcije italijanskih dizajnera bile oko 30% jeftinije od njihovih pariških kolega, omogućila im je sjajnu prodaju i proširenje na američko tržište.

Na kraju, Holivud je bio taj koji je obezbedio izlaz italijanskom stilu na globalnu scenu. Filmsku industriju privukla je mediteranska klima i relativno niski troškovi snimanja, te je Cinecitta studio u Rimu postao međunarodno filmsko središte, a sam grad pozornica na otvorenom. Filmovi poput Roman Holiday i Cleopatra pokazali su se kao veliki hitovi.

Zvezde su ubrzo zavolele Italiju i van seta, pa su tako Bogart i Bacall viđeni kako uživaju u vožnji gondolom po venecijanskim kanalima, Audrey Hepburn kako kupuje cipele u Ferregamo u Firenci, Taylor i Burton u Bulgari buticima, dok su druge slavne ličnosti odmor provodile na Amalfi obali. Ove slike obišle su svet, prikazujući ležeran, stylish način života. Bio je to modni trenutak na globalnom nivou.

Ali italijanski glamur je mnogo više od medijskog trenutka. Pravi italijani strastveno brinu o svom izgledu. Društvo ima posebno samopouzdanje koje im je suštinsko, a izraz passeggiata predstavlja njihov lifestyle – ritual rane večernje šetnje i elemenat poziranja na ulici – to je način da se vidi i bude viđen. Stanovnici su uvek sređeni, obučeni po poslednjoj modi a cilj je da ostave dobar utisak i da se, pri tom, dobro zabave, što je u suštini imidž Italije.

Pod nacionalnim zaštitnim znakom svrastavaju se i italijanske forme: besprekorno skrojena odela, ukrašena modnim detaljima u vidu svilenih maramica koje vire iz džepova ili kravata; usklađena sa kaiševima i cipelama od meke kože. Italijanska odela, takođe su dostigla svetski status, te smo tako mogli videti širok spektar Armani odela na Richard Gereu u filmu “American Gigolo”, koja su dodatno povećala svest o muškoj modi.

Sasvim je sigurno da je etiketa “Made in Italy” i dalje jedna od najtraženijih širom sveta. Italijanska izrada je potpuno neuporediva i to je povezano sa društvom – ljudi to ne rade samo zbog novca, već jer to vole i osećaju.

Dakle, šta glamur predstavlja Italijanima: nešto duboko privlačno, nešto jako povezano sa lepotom, nešto sa čime su odrasli i što je deo njihovog ukusa i kulture, i na kraju, sam pristup životu.

Foto: Instagram, Profimedia

Priredila: T. M.

Najnovije