Nova muška kolekcija kuće Dior za jesen 2026, predstavljena u okviru Milano Fashion Weeka, još jednom je potvrdila da Jonathan Anderson ne vidi modu kao siguran teren, već kao izazov koji zahteva hrabrost, radoznalost i spremnost na rizik. Tek što je osvojio jedan vrh — debitantskim kolekcijama za muškarce i žene — Anderson je već krenuo ka sledećem, odbijajući da se osloni na proverene formule ili očekivanja publike.
Za razliku od svoje prve revije, koja se snažno oslanjala na arhivsku estetiku kuće Dior, ovog puta Anderson je pogled usmerio ka figuri koja je istorijski prethodila samom Dioru na Avenue Montaigne: Paulu Poiretu. Ispred sedišta modne kuće nalazi se diskretna mozaička ploča posvećena ovom vizionarskom kreatoru, poznatom po radikalnom odnosu prema konstrukciji i silueti. Upravo u tom spoju — između Diorove arhitektonske strogoće i Poiretove fluidnosti i orijentalističke imaginacije — Anderson je prepoznao kreativni potencijal.
„Dior je unosio strukturu, Poiret ju je uklanjao“, objasnio je dizajner, opisujući susret dve naizgled nespojive modne filozofije. Taj paradoks postao je polazna tačka kolekcije, iako nijedan od pomenutih dizajnera nikada nije kreirao mušku modu. Anderson je tu prazninu doživeo kao slobodu.
Inspiracija je konkretno započela jednom ljubičastom Poiret haljinom iz vintage kolekcije, koja je poslužila kao osnova za prve izlaze: šljokičaste prsluke uparene sa farmerkama, uvod u kolekciju obojenu gotovo psihodeličnim tonom. Jacquard pantalone u električnim kombinacijama boja, jakne nalik čaurama, polo majice sa svetlucavim vojnim epoletama — sve je delovalo kao da je prošlo kroz Andersonovo „ogledalo“, gde se proporcije i očekivanja namerno izobličavaju.
Klasični kaputi dobili su masivne manžetne od šišane jagnjeće kože i bili presvučeni brokatima u Art Deco motivima, tkanim u Italiji kod istih dobavljača sa kojima je nekada radio Poiret. Brončana parka bila je ukrašena trodimenzionalnim cvetovima, dok je krojenje, inače temelj Diorovog identiteta, dobilo neočekivane, gotovo subverzivne oblike. Bar jakne smanjenih proporcija imale su naglašene obline postavljene neuobičajeno visoko, dok su frakovi od pletiva i teške kože brisali granicu između formalnog i eksperimentalnog.
Vizuelni utisak dodatno su pojačali fluorescentne perike, prevelike puf jakne i asimetrične suknje na preklop, zbog kojih su neki modeli delovali kao da su zalutali sa revije Junya Watanabea. Ipak, Anderson je kao referencu naveo John Galliano, podsećajući da je i on u svom radu za Dior često posezao za Poiretom i spektaklom.
„Dior je pre svega moda. To nikada nije bio samo brend kožne galanterije“, naglasio je Anderson. „U njegovoj istoriji su ljudi koji su stvarali trenutke, teatar, i mislim da publika to i dalje želi.“
Iako kolekcija odiše smelošću, Anderson nije zanemario komercijalnu stranu. Tvid odela sa blago nagnutim ramenima, svetlucavi pleteni komadi i opuštene farmerke predstavljaju stabilnu osnovu kolekcije. Prve reakcije tržišta, nakon što su početkom januara modeli stigli u prodavnice, bile su više nego ohrabrujuće.
Za Andersona, ključ je u brzini i neskriptovanosti. U industriji koja često ponavlja ono što se pokaže uspešnim, on insistira na promeni i igri. „U trenutku kada nešto postane predvidivo, gubi se interesovanje“, rekao je, jasno stavljajući do znanja da Dior pod njegovim vođstvom neće nuditi uniformne siluete.
Foto: Profimedia
