Dior revija u Parizu otvorena je filmom koji je delovao kao da je izvučen iz podsvesti novog kreativnog direktora, dizajnera Jonathana Andersona, čije se visoko cenjeno vođstvo u Loewe-u pretvorilo u velika očekivanja oko toga kako će se snaći na novom poslu. Prikazivan na ekranima oblikovanim kao piramida, sa vrhom okrenutim ka otvorenoj Dior kutiji, film je bio sastavljen od isečaka njegovih razmišljanja o tome kako istoriju Diora preneti u sadašnjost i koliki pritisak nosi ta uloga. Film je počeo rečima „Usuđuješ li se da uđeš?“, misleći na to metaforičko, zastrašujuće mesto — kuću Dior. U njemu su se mogli videti iseci sa Diorovih revija, uključujući one koje je održao sam Monseigneur Dior, kao i snimci kolekcija bivših kreativnih direktora, od Johna Galliana do Rafa Simonsa i Marije Grazije Chiuri.
U pojedinim trenucima, film je uključivao i vriske poput onih iz horor filmova, ali revija koja je usledila donela je talas radosti i obećanja. Andersonov prvi model bio je sinergija prošlosti i sadašnjosti: strukturisana, korsetirana haljina bez bretela u beloj boji, drapirana pod oštrim uglovima i ukrašena jednostavnim mašnama na dekolteu i porubu. U njoj su se prepoznavali Diorovi kodeksi visoke mode povezani sa Andersonovim savremenim krojenjem i inteligentnim oblicima.
Bilo je tu skraćenih teksas suknji uz frakove, uskih farmerki stilizovanih sa dugim kaputima otvorenim spreda, kao i skraćenih Dior bar sakoa nošenih uz plisirane mini suknje. Na drugim mestima Anderson je preoblikovao legendarnu „New Look“ siluetu u nešto potpuno svoje, koristeći talasaste forme i konstrukciju nalik origamiju. Dodavao je volumen na leđa mnogih modela, dajući novu perspektivu klasičnim krojevima visoke mode.
Odeća je bila spektakularna, ali i aksesoari: kvadratne cipelice sa malom štiklom u pastelnim tonovima, ukrašene slatkim mašnama na kaišiću, kao i piratski šeširi Stephena Jonesa koji su prizivali sećanje na one korišćene u Gallijanovim kolekcijama tokom njegovog mandata u kući.
Kolekcija je bila precizna, inteligentna i prelepo izvedena. Andersonovi omaži svojim prethodnicima delovali su dirljivo i duboko poštujuće, ali nimalo prenaglašeno nostalgično ili kičasto, što često zna da se desi. U tome je ležala prava magija: način na koji je uspeo da isplete svoj senzibilni, fokusirani dodir sa istorijom Diora. Nakon poslednjeg modela — svetlucave haljine na vezivanje za vrat, ukrašene laticama i „panierima“ — dobio je zaslužene ovacije publike.
Ovo je početak transformativne nove ere u Dioru, ere u kojoj se bezvremenska Dior dama pretvara u osobu koja pronalazi veliko zadovoljstvo u elegantnom oblačenju, ali i malom eksperimentisanju. Ona voli mašnu, ali želi da je nosi uz teksas mini suknju i vojnički kaput okrenut unazad, sa izrezanim stranama i peplum detaljem koji se njiše napred. Diorova kutija sada pripada Andersonu — i on već isporučuje zadivljujuće lepo pakovanje.
Foto: Profimedia
